Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji je krajnji rok dat lokalnim samoupravama za formiranje žalbene komisije Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama LS. Po zakonu do 01.12.2016. godine sve LS su dužne da izvrše sve organizacione i tehničke pripreme za implementaciju Zakona, izuzev odredbe članova 172-183 i člana 192. tačka 4. o žalbenoj komisiji. Članom 173. stav 2. propsiano je da "Žalbena komisija će se obrazovati do početka primene ovog zakona". Da li je to osmi dan od objavljivanja Zakona o zaposlenima u AP i jedinicama LS u Službenom glasniku RS ili je to 01.12.2016 godine?
Članom 173. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da žalbenu komisiju obrazuje veće i da se žalbena komisija ima obrazovati do početka primene ovog zakona.
Istim članom je predviđeno da do obrazovanja žalbene komisije, odlučivanje o žalbi službenika nastavlja da obavlja Veće.
Najzad, članom 203. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje od 1. decembra 2016. godine, osim odredaba čl. 116-122, koje se odnose na stručno usavršavanje, kao i odredaba čl. 172-183. i člana 192. tačka 4) o žalbenoj komisiji i odredaba čl. 188-191. kojima su uređena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, a koje se primenjuju narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, odredbe koje se odnose na žalbenu komisiju su trebale da počnu da se primenjuju od osmog dana od dana objavljivanja Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ako je načelnik Opštinske uprave trenutno na bolovanju, a u međuvremenu je sproveden konkurs za prijem u radni odnos i stekli se uslovi za donošenje rešenja o prijemu u radni odnos, da li načelnik može da potpiše (donese) rešenje o prijemu radnika u radni odnos?
Shodno članu 106. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi načelnik uprave u roku od 15 dana od prijema liste za izbor.
Izabrani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok.
Ukoliko je načelnik uprave u stanju da uprkos privremenoj sprečenosti za rad usled bolesti donese navedeno rešenje, to, samo po sebi, ne predstavlja formalni nedostatak u pogledu sprovođenja procesa izbora kandidata i docnijeg njegovog stupanja na rad.
Opština po Zakonu ima jednog pomoćnika u kabinetu predsednika opštine. Predsednik opštine bi želeo da angažuje jednog savetnika u svom kabinetu koji bi radio volonterski, dakle ne bi primao platu niti bi ni na koji način opterećivao budzet. Da li je tako nešto moguće?
Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) uređeno je da se statutom opštine može predvideti da se za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.) postavljaju pomoćnici predsednika opštine. Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine. Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine. Pomoćnici predsednika opštine se postavljaju u kabinetu predsednika opštine najduže na period dok traje dužnost predsednika opštine. U opštini do 15.000 stanovnika može biti postavljen jedan pomoćnik predsednika opštine, u opštini do 50.000 stanovnika najviše dva pomoćnika, a u opštini do 100.000 stanovnika najviše tri pomoćnika, u skladu sa podacima poslednjeg popisa stanovništva.
Kabinet predsednik opštine je posebna organizaciona jedinica koja se obrazuje za obavljanje savetodavnih i protokolarnih poslova, poslova za odnose s javnošću i administrativno-tehničke poslova koji su značajni za rad predsednika opštine. Članom 70. Zakona o zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme), između ostalog, i za na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu). Što se tiče kabineta, koji predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, za zaposlene u kabinetu prava i dužnosti u ime poslodavca vrši načelnik uprave, sa izuzetkom pomoćnika presednika opštine.
Dakle, kategorija savetnik predsednika nije predviđena niti Zakonom o lokalnoj samoupravi ni Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ako je funkcioner (izabrano lice) razrešen sa funkcije odlukom Skupštine opštine, a nalazi se na godišnjem odmoru (po rešenju koje je ranije izdato) da li mu radni odnos prestaje danom prestanka funkcije pa mu se za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje naknada ili mu radni odnos prestaje danom isteka odobrenog godišnjeg odmora?
Shodno članu 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju:
Član 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi:
„Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije“.
Treba dodati da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. ovog zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod poslodavca ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.
Dakle, funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije, a do čega dolazi nevezano za korišćenje godišnjeg odmora.
Shodno članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da li načelnik Opštinske uprave, kao službenik na položaju u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, ima pravo na naknadu za prekovremeni rad u skladu sa članom 53. Zakona o radu? Ukoliko ima, ko je lice/organ koji ima pravo da mu izda nalog u skladu sa Zakonom?
Članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) propisano je da zaposleni koji rade na radnim mestima koja su aktom Vlade iz člana 10. ovog zakona utvrđena kao rukovodeća radna mesta i zaposleni koji rade na radnim mestima čiji opis poslova uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, za vreme provedeno na radu na poslovima rukovodećeg radnog mesta, kao i državni službenici na položaju, odnosno službenici na položaju u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i funkcioneri, nemaju pravo na uvećanje plate iz člana 18. stav 1. tačka 1)-4) i st. 3. i 4. ovog zakona. Ovo ograničenje ne odnosi se na nosioce sudijske i tužilačke funkcije.
Shodno odredbama člana 39. stav 6 Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni u organima JLS ostvaruju na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnih zakona. Poseban zakon u konkretnom slučaju je Zakon o platama službenika i nameštenika organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) koji se primenjuje počev od 1. januara 2022. godine.
Do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za potrebe isplate uvećanja plata službenika i nameštenika po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena (prekovremeni rad) i druga uvećanja plata primenjuju se odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020).
Odredbama člana 5. stav 1. tačka 2) tog zakona predviđeno je da dodatak na platu pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad).
Članom 53 Zakona o radu predviđeno je da na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS propisano je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.