Članom 3. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/16, 113/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18) propsiano je da je funkcioner izanrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Shodno članu 13. stav 1. tačka 3. ovog zakona funkcioneru u jedinici lokalne samouprave prestaje funkcija razrešenjem i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa. 

Članom 14. st. 1-3. ovog zakona propisano je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, da se navedeno pravo može izuzetno produžiti za još najduže tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju, odnosno da pravo na naknadu plate prestaje pre isteka roka od tri meseca, u slučaju zasnivanja radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. U konkretnom slučaju, zakonski osnov za odlazak u penziju ispunjen je nakon prestanka funkcije i u vreme primanja naknade plate zbog prestanka funkcije. 

Pravo na otpremninu izabranim i postavljenim licima u državnim organima uređeno je članom 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/08 - prečišćeni tekst, 78/12) kojim je propisano da izabrana i postavljena lica u državnim organima ostvaruju pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, shodnom primenom odredaba uredbe Vlade.

Ako funkcioneru nije prestala funkcija prestankom radnog odnosa zbog odlaska u penziju, već zbog ukidanja organa u kojem je obavljao funkciju mišljenja smo da isti nema pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, bez obzira na činjenicu da je primao naknadu plate zbog prestanka funkcije.

U skladu sa članom 56. Zakona o lokalnoj samoupravi načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina. Načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik načelnika opštinske uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik.

Članom 48. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je ,između ostalog, da je položaj radno mesto na kome službenik ima ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa rukovođenjem i usklađivanjem rada organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, opštinske uprave ili uprave gradske opštine. U jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, su radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika (u daljem tekstu: načelnik uprave).

Dalje je u članu 51. istog zakona predviđeno da službeniku prestaje rad na položaju: 1) protekom vremena na koje je postavljen; 2) podnošenjem pismene ostavke; 3) stupanjem na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave; 4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine; 5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda; 6) ukidanjem pokrajinskog organa, službe ili organizacije; 7) danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom; 9) razrešenjem; 10) ukidanjem položaja.

Dakle, načelniku opštinske uprave ne prestaje rad na položaju verifikacijom mandata odbornika novog saziva skupštine lokalne samouprave.

U članu 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je, između ostalog, da zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti. Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa navedenim odredbama, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Međutim, što se nagrađivanja zaposlenih tiče, članom 17. i 43. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu propisano je da se u budžetskoj 2020. godini, neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, predviđeni posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije, lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.

Što se naknade za rad lica određenog za postupanje po zahtevima za pristup IJZ tiče napomenuli bismo i to da je Stalna konferencija gradova i opština u prethodnom periodu izradila modele pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave. U jednom od tih modela predviđeno je radno mesto Poslovi postupanja po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, za koje je predloženo i razvrstavanje u određeno zvanje. U tom smislu, službeniku koji je raspoređen na tim poslovima utvrdili bi se koeficijenti za obračun i isplatu plate u skladu sa zvanjem za to radno mesto.

Prema odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) organ po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke može pokrenuti postupak po vanrednim pravnim lekovima, uključujući i ponavljanje postupka. 

Ponavljanje postupka definisano je odredbama iz članova 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.

U članu 176. navedeni su razlozi za ponavljanje postupka:

(1) Postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja se:

1) ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja;

2) ako se rešenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je ovlašćeno službeno lice dovedeno u zabludu;

3) ako je rešenje donelo neovlašćeno lice, ili je postupak vodilo ili u njemu odlučivalo neovlašćeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto;

4) ako kolegijalni organ nije odlučivao u propisanom sastavu ili ako za rešenje nije glasala propisana većina članova kolegijalnog organa;

5) ako licu koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pružena prilika da učestvuje u postupku;  

6) ako stranka nije bila zastupana saglasno zakonu;

7) ako stranci ili drugom učesniku u postupku nije omogućeno da prati tok postupka saglasno članu 55. ovog zakona;

8) ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela;

9) ako se rešenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog organa koja je kasnije pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena;

10) ako je nadležni organ naknadno i u bitnim tačkama drukčije pravnosnažno odlučio o prethodnom pitanju na kome je rešenje zasnovano;

11) ako je Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a istovremeno nije poništio osporeno rešenje;

12) ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena.

(2) Razlozi iz stava (1) tač. 1), 3), 5) i 7) ovog člana mogu biti razlog za ponavljanje postupka na zahtev stranke samo ako nije bez svoje krivice mogla da ih iznese u ranijem postupku.

(3) Razlozi iz stava (1) tač. 3)-7) ovog člana ne mogu biti razlozi za ponavljanje postupka ako ih je stranka bez uspeha iznela u ranijem postupku.

U odredbama iz člana 177. „Inicijativa za ponavljanje postupka“ predviđeno je da stranka i organ koji je doneo konačno rešenje mogu ponoviti postupak. Dakle, članom 177. je propisano da: 

"Ponavljanje postupka može da zahteva stranka.

Organ koji je doneo konačno rešenje može da ponovi postupak po službenoj dužnosti."

Kada su u pitanju rokovi, oni su predviđeni u članu 178. 

(1) Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u "Službenom glasniku Republike Srbije".

(2) Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti.

(3) Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu da, je stranka podnela dva zahteva za dodelu besplatnog sedišta za isto dete i da je o istom činjeničnom stanju pozitivno odlučeno u dva različita postupka, ukoliko su rešenja postala konačna, mišljenja smo da se organ može pozvati na član 176.  st. 1. tačka 1) u kojoj je saznao za nove činjenice ili se stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi, koji su, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drugačijeg rešenja.

U ovoj konkretnoj situaciji, organ može pokrenuti po službenoj dužnosti postupak i poništiti jedno od dva rešenja, pod pretpostavkom da nije istekao subjektivni rok od 90 dana od dana saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno objektivni rok od 5 godina od dana konačnosti rešenja.

Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, 

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.

8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,

9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,

10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,

11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog. 

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. 

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. 

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine“.

S obzirom na navedene odredbe, a da bi se ostvarilo pravo na pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, u konkretnom slučaju roditelja, iz člana 51. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS, pored zahteva i izvoda iz matične knjige umrlih, potrebno je pribaviti uverenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u pogledu ostvarivanja prava na penziju, njenu visinu odnosno primanja novčane naknade za tuđu negu i pomoć.

U pogledu visine iznosa nadležni organ JLS može da propiše i bliže uredi pitanja davanja solidarne pomoći, u skladu sa odredbama zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS.