Član 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.“ 

Član 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 

    1) podnošenjem ostavke; 

    2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave; 

    3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom OSUĐEN na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 

    4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti; 

    5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika; 

    6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 

    7) gubljenjem državljanstva; 

    8) ako nastupi smrt odbornika. 

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe da prosta činjenica postojanja optužnice za izvršenje nekog krivičnog dela, bez obzira na to da li je u konkretnom slučaju određen pritvor ili ne, ne predstavlja smetnju za kandidaturu niti za izbor za odbornika. U slučaju da odbornik koji je optužen bude i pravnosnažno osuđen u smislu člana 46. stav 1. tačka 3) Zakona o lokalnim izborima, prestaće mu mandat odbornika. 

Član 20. Pravila o radu biračkih odbora na koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 77/20) glasi: 

                „(1) Pošto se utvrdi da birač nije glasao, on prilazi sledećem članu biračkog odbora, saopštava mu svoje ime i prezime, predaje mu sva obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora, ukoliko ih poseduje, i dokazuje svoj identitet.  

                (2) Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. 

                (3) Birač može da pristupi glasanju i bez obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i birački odbor ne može biraču da uskrati pravo na glasanje ukoliko ne poseduje obaveštenja, već birački odbor mora da pristupi pronalaženju birača u izvodima iz biračkog spiska za sve izbore koji se sprovode na tom biračkom mestu prema dostupnim podacima o biraču iz njegovog dokumenta kojim dokazuje identitet. 

                (4) Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). 

                (5) Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje ličnom kartom ili pasošem sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo zahtev za izdavanje nove lične karte odnosno pasoša. 

                (6) U slučaju da na biračko mesto dođe birač koji poseduje važeći dokument iz stava 4. ovog člana u kojem je navedeno drugo prezime u odnosu na prezime navedeno u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor treba tom biraču da omogući da glasa, bez obzira na tu okolnost, pod uslovom da na osnovu slike birača i jedinstvenog matičnog broja građana u dokumentu kojim dokazuje svoj identitet može da utvrdi da je u pitanju ista osoba.“. 

Po pitanju primene ove odredbe, treba imati u vidu da je odlučujuća činjenica prilikom određivanja dokumenata koji su dozvoljeni za identifikovanje birača na biračkom mestu bila ta da lična karta i pasoš sadrže sliku i JMBG birača. U tom smislu, vredi napomenuti da je nekada za identifikovanje birača bila dozvoljena i vozačka dozvola na starom, kartonskom obrascu, jer je sadržavala JMBG birača, ali da glasanje uz novu, plastičnu vozačku dozvolu više nije dozvoljeno, upravo zbog toga što obrazac nove vozačke dozvole ne sadrži JMBG. 

U skladu sa navedenim, jasno je da je JMBG bitna činjenica za identifikaciju birača, s obzirom na to da, prema zakonu, nije moguće da dva lica imaju isti JMBG, što ne važi za ostale lične podatke sadržane u izvodu iz biračkog spiska. 

Imajući navedeno u vidu, odgovor na postavljeno pitanje jeste: birački odbor NE SME da dozvoli glasanje biraču čiji se JMBG iz lične karte ili pasoša razlikuje od JMBG navedenog u izvodu iz biračkog spiska.  

Ako se desi situacija opisana u pitanju, birački odbor treba da proveri da li je u spisku naknadnih promena u biračkom spisku, ukoliko je dostavljen biračkom odboru, eventualno upisana promena JMBG za tog „spornog“ birača. Dakle, moguća je situacija da je birač uvidom u birački spisak po njegovom zaključenju konstatovao da je u biračkom spisku upisan netačan JMBG pa je od opštine, odnosno Ministarstva zatražio da se taj broj ispravi. U tom slučaju, donosi se posebno rešenje na osnovu kojeg izborna komisija sastavlja tzv. Spisak naknadnih promena, u koji upisuje da je za tog i tog birača izvršena ispravka JMBG. Ako je, dakle, u tom spisku naknadnih promena naveden JMBG identičan onom koji je naveden u ličnoj karti odnosno pasošu (u zavisnosti od toga kojim se od ova dva dokumenta birač identifikuje), birački odbor treba da mu omogući da glasa, iako mu u izvodu piše pogrešan JMBG.

Članom 169. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da dok je neraspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Sva prava iz radnog odnosa službenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo rešenje da je službenik neraspoređen.  

Službenik na položaju koji je neraspoređen u slučajevima iz čl. 54. i 55. ovog zakona, ostvaruje pravo na naknadu plate u visini i za vreme utvrđeno članom 54. ovog zakona. Neraspoređenom službeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca, odnosno protekom roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenike na položaju, od dana kada je rešenjem utvrđeno da je službenik neraspoređen. Službenik iz stava 4. ovog člana kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službenik na položaju kome prestane radni odnos protekom roka iz člana 54. stav 3. ovog zakona, ima pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. 

Dakle, za vreme dok je službenik neraspoređen ima pravo na naknadu plate i neće dolaziti na posao. 

Da. Odnosi se na sva zapošljavanja na određeno vreme, sa izuzetkom radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS. 

U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon, 62/06...21/16 - dr. zakon), plate zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta JLS utvrđuju se na osnovu:  

1. osnovice za obračun plata; 

2. koeficijenta; 

3. dodatka na platu; 

4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. 

Prilikom obračuna i isplate plata zaposlenih kod korisnika budžeta lokalne vlasti primenjuju se osnovice utvrđene zaključcima Vlade Republike Srbije. 

Koeficijenti zaposlenih utvrđuju se na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon), do početka primene odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. 

Dodatak na platu pripada zaposlenom za: 

1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, 

2. dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad); 

3. rad na dan državnog i verskog praznika; 

4. dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);  

5. rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. 

Dakle, obračun i isplata plata zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave vrši se u skladu sa rešenjem kojim se utvrđuje koeficijent zaposlenog, donetim od strane poslodavca u skladu sa važećim propisima, zatim u skladu sa propisanom osnovicom,  kao i mesečnim izveštajem o ostvarenim radnim satima zaposlenog. 

U poslovnom procesu događa se da dođe do pogrešnog obračuna i isplate zarade zaposlenom, bilo da se radi o više ili manje obračunatoj zaradi i u tom slučaju potrebno je obaviti korekcije, kako bi se ispravila greška. U praksi se korekcija vrši tako što obračunski radnik: 

• uradi ispravan obračun zarade za mesec/e u kome je došlo do greške i iz koga se može utvrditi razlika pogrešno obračunate i isplaćene zarade; 

• sačini službenu belešku o razlozima zbog kojih je doslo do pogrešnog obračuna u prethodnom/im mesecu/ima (pogrešno sabrani prekovremeni sati, pogrešno obračunata vrsta bolovanja i slično), mesec/e u kojima je došlo do pogrešnog obračuna i o potrebi korekcije greške i istu priloži uz obračun za tekući mesec; 

• za utvrđenu razliku umanji (odnosno uveća) obračun i isplatu zarade zaposlenom u tekućem mesecu. 

Bitno je da ukupni (kumulativni) obračun i isplata zarada zaposlenom za mesec/e u kojima je načinjena greška i mesec/e u kome se greška ispravlja bude u skladu sa donetim aktima. 

Za umanjenje zarade po osnovu pogrešno (više) obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima nije potrebna pisana saglasnost zaposlenog, obzirom da se ne radi o obustavi u smislu člana 123. Zakona o radu, odnosno ne radi se o obustavi zarade radi naplate novčanog potraživanja prema zaposlenom (sudska presuda, samodoprinos, rata za kredit i slično).  

Poslodavac je svakako u obavezi da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Međutim, dobra je praksa da se obračunski radnik i zaposleni usaglase (bilo pismeno ili usmeno) o potrebi umanjenja obračuna tekuće zarade kojom se ispravlja više obračunata i isplaćena zarada za prethodni/e mesec/e.