Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li konkursna komisija prilikom sastavljanja zadataka za testiranje kandidata u internom i javnom konkursu, zadatke sastavlja proizvoljno ili je u obavezi da ispoštuje metodologiju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i zadatke koje je predložila Služba za upravljanja kadrovima?
U skladu sa članom 18. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS ("Službeni glasnik RS", br. 95/16 i 12/22) u izbornom postupku konkursna komisija može da ocenjuje samo one stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu. U izbornom postupku za prijem pripravnika ne može da se proverava stručna osposobljenost. Izborni postupak sprovodi se pisanom i/ili usmenom proverom stručne osposobljenosti, znanja i veština i razgovorom sa kandidatom. Oblici pisane provere mogu biti: esej i pisana simulacija, praktičan rad i test znanja. Oblik usmene provere je usmena simulacija.
Dalje se u članu 20. iste uredbe kaže da konkursna komisija sastavlja tri različita zadatka za svaku usmenu i pisanu proveru stručnih osposobljenosti, znanja i veština najranije 24 sata pre početka provere. Ako organizacioni oblik nema odgovarajuće stručnjake za oblast iz koje se pismeno proveravaju osposobljenost, znanje i veštine, sastavljanje zadatka, kao i njihova provera može da se poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji. Svaki zadatak se izrađuje u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Dakle, zaključujemo da je konkursna komisija prilikom sastavlja zadatke uslovljena jedino odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS.
Ukoliko sekretar skupštine konkuriše na Javni konkurs za prijem radnika u Opštinskoj upravi, to je neophodno da podnese ostavku na mesto sekretara. Međutim dolazi do situacije da je potrebno ponovno postavljenje istog lica na mesto sekretara skupštine. Koji je najbolji način da se navedena procedura sprovede?
U skladu sa članom 40. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta u organima jedinice lokalne samouprave uređen je članovima od 101. do 111. Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), kao i odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022).
Ako je u javnom konkursu učestvovao kandidat koji je postavljen za sekretara skupštine u toj jedinici lokalne samouprave i ukoliko je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor te ga nakon sprovedenog javnog konkursa rukovodilac organa izabere sa liste za izbor, to lice će morati da podnese ostavku na funkciju sekretara skupštine pre stupanja na rad. Ovde bi trebalo posebno navesti odredbe o stupanju na rad (član 107. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) u kojima se kaže da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a rukovodilac može da izabere drugog kandidata sa liste za izbor. Dakle, stupanje zaposlenog na rad je trenutak kada se stiču prava i preuzimaju obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Naposletku, ukoliko to isto lice bude predloženo od strane predsednika skupštine za sekretara skupštine, skupština ga može postaviti na jednoj od narednih sednica.
Da li šef Odeljenja u opštinskoj upravi može ostati u radnom odnosu posle 65 godine?
Članom 158. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Službeniku na položaju, po sprovedenoj inicijativi za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.
Dalje, govoreći o prestanku radnog odnosa po sili zakona, u članu 163. istog zakona se kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja službeniku prestaje radni odnos po sili zakona i nema mogućnosti da on nastavi radni odnos kao službenik u organima jedinice lokalne samouprave.
S obzirom da je u pritanju funkcija (članica opštinskog veća), nadležno skupštinsko radno telo utvrdilo je porodilji pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine. Kakav će biti status nakon izbora, odnosno kada prestane mandat, i na koji način može nastaviti sa korišćenjem porodiljskog?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 187. stav 1-2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U ovom konkretnom slučaju treba odvojiti dva pojma: vršenje funkcije i radni odnos. S tim u vezi, članici opštinskog veća će prestati funkcija nakon isteka vremena na koje je izabrana, dok će i dalje biti u radnom odnosu u opštini do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odnosno do isteka odsustva radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.
Da li je izborni postupak na internom konkursu javan, tj. da li mogu prisustvovati samo članovi Komisije i kandidati koji su ušli u izborni postupak, ili i ostala zainteresovana lica?
Iz odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022) proizilazi da fazama postupka internog i javnog konkursa učestvuju isključivo članovi konkursne komisije i kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak.
Napominjemo da u skladu sa članom 109. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa članom 86. istog zakona na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.