Kod određivanja vrste zemljišta polazi se od definisane vrste, a ne namene zemljišta. To znači da i za predmetno zemljište za koje je planom generalne regulacije utvrđena namena “ostalo zelenilo”, potrebno  proveriti koja je vrsta tog zemljišta, da li je to zemljište po vrsti građevinsko, jer postoji vrsta građevinskog zemljišta koje ne mora uvek biti predviđeno za izgradnju, postoje i ona koja se nikada neće izgraditi. Za oporezivanje takvog zemljišta, pre svega treba utvrditi da li je ono faktički izgrađeno ili ne, kao i za koje namene se faktički koristi.

Često se dešava da je planom predviđena neka namena zemljišta, ali da to nije faktički sprovedeno, naročito u situaciji kada postoji samo generalni plan, a ne i detaljni plan. Zemljište se u praksi ponekad koristi za druge namene, bez obzira na planski dokument.

Za utvrđivanje poreza na imovinu važno je koja je vrsta zemljišta (prema Katastru i prema Planu), da li je zemljište izgrađeno ili ne , da li je doneta odluka da se građevinsko zemljište može oporezovati kao šumsko ili poljopivredno, ako se tako faktički i koristi, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu.

U tom smislu, ne može se gledati namena zemljišta iz urbanističkog plana, već vrsta zemljišta, kao i faktička namena, odnosno korišćenje (ako je doneta odluka JLS u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu).

Ako je predmetno zemljište u katastru određeno kao vrsta zemljišta – poljoprivredno, onda se primenjuju odredbe člana 6b Zakona o porezima na imovinu, kojim je propisano da je poljoprivredno zemljište vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu u članu 2. propisuje da poljoprivredno zemljište jeste zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju. Vrsta zemljišta se određuje kako prema planskom dokumentu, tako i prema faktičkoj nameni, uzimajući u obzir činjenice da u praksi često imamo situaciju da se ono što je predviđeno planom razlikuje od situacije na terenu. Zbog toga je u Zakon o porezima na imovinu i uvedena odredba da JLS može svojom odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište može oporezovati kao poljoprivredno ili šumsko.

Shodno navedenom, predmetno zemljište se može oporezovati kao poljoprivredno ako faktički ispunjava ove uslove, odnosno, ako nije izgrađeno ili na drugi način pretvoreno u građevinsko zemljište u smislu da je, na primer, asfaltirano ili mu je na drugi način onemogućeno da se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa članom 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u sporazumu, odnosno rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako se ne pridržava rokova iz sporazuma , odnosno rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti, a dospeli, neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti iz sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate poreskog duga.

Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug naplaćuje iz sredstva obezbeđenja naplate, ne donosi se rešenje o prinudnoj naplati, već se samo obaveštava poreski obveznik da će se pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog poreskog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.

Za poreske dužnike kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za koje prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne treba zahtevati sredstvo obezbeđenja niti ispunjenje uslova iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (član 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), u rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako odloženi dug ne plaća u rokovima iz rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom, a saglasno odredbama člana 74. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prinudna naplata se sprovodi iz predmeta prinudne naplate propisanih članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Shodno navedenom, nakon donošenja rešenja o ukidanju sporazuma/rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza donosi se obaveštenje, kao poreski akt kojim se poreski obveznik obaveštava o daljem toku postupka naplate. Bez obzira da li je doneto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate sa sredstvom obezbeđenja ili bez sredstva obezbeđenja, nakon donošenja rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja, ne donosi se opomena kao poreski akt, poreski organ samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti naplati dospelog, a neplaćenog duga u skladu sa zakonom.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada propisani kriterijumi za plaćanje naknade, neophodno je da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove:

• da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u Agenciji za privredne registre ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
• da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
• da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu po kom se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
• da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je Zakonom propisan uslov da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.

Naime, u Prilogu Uredbe, kao delatnosti koje imaju mali negativan uticaj na životnu sredinu pobrojane su između ostalog i uslužne delatnosti u koje spada i delatnost udruženja, a u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju ovih pravnih lica, u bilansu uspeha  u poslovne prihode, između ostalog, spadaju i prihodi od članarina i donacija i dr.

Shodno navedenom, smatramo da su sva udruženja obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, a obzirom da nijednom odredbom nisu izuzeti. Udruženja su u zakonskoj obavezi da podnesu prijavu, pri čemu naknadu plaćaju udruženja koja obavljanjem delatnosti ostvaruju poslovni prihod, a što predstavlja podatak iskazan u finansijskom izveštaju u bilansu uspeha u delu Poslovni prihodi, dok se onima čiji poslovni prihod iznosi 0 (nula) dinara, donosi rešenje kojim se utvrđuje naknada u iznosu 0 (nula) dinara.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje radova na postojećem objektu u postojećem gabaritu i volumenu objekta kojima se poboljšava stanje objekta (utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi, povećava broj funkcionalnih jedinica u samom objektu, menja spoljni izgled objekta). U tom slučaju kao godina za obračun amortizacije uzima se godina u kojoj je izvršena rekonstrukcija.

Adaptacija objekta predstavlja radove manjeg obima koji ne utiču na izmenu godine za amortizaciju  (promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled). Dogradnja je izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta i sa njim čini jedinstvenu građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Ukoliko novoizgrađeni prostor, formiran dogradnjom ili nadziđivanjem postojećeg objekta, čini zasebnu građevinsku i ekonomsku celinu koja može biti samostalni predmet prometa, osnovica poreza na imovinu se umanjuje za amortizaciju počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija tog posebnog dela. U tom slučaju nema osnova da se na postojećem delu menja amortizacija,  postojeća prijava se ne menja, a obveznik podnosi posebnu prijavu za dograđeni objekat sa pripadajućom godinom izgradnje.

U slučaju kada je izvršena dogradnja ili nadziđivanje postojećeg objekta, a izvedenim radovima je formirana jedinstvena građevinska, funkcionalna ili tehnička celina, koja samo kao jedinstvena može biti predmet pravnog prometa i koja se kao jedinstvena oporezuje porezom na imovinu, vrednost objekta koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za amortizaciju, koja se obračunava za broj godina od isteka godine u kojoj je izvršena izgradnja (poslednja rekonstrukcija) postojećeg objekta, a koji je umanjen srazmerno učešću korisne površine postojećeg objekta u odnosu na ukupnu korisnu površinu tog objekta nakon dogradnje.

Pogledaj/preuzmi:

 - Mišljenje Ministarstva finansija_Bilten 9/2015 na temu obračuna amortizacije.pdf.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, poreske prijave dužni su da podnose kako fizička tako i pravna lica. Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama imaju svojstvo pravnog lica. Ukoliko vode poslovne knjige porez na imovinu utvrđuju samooporezivanjem, i u obavezi su da podnose poresku prijavu PPI-1, a ako ne vode poslovne knjige podnose poresku prijavu PPI-2 u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonom o porezima na imovinu.

Kada se za Srpsku Pravoslavnu Crkvu sprovodi postupak ozakonjenja po podnetom zahtevu, potrebno je priložiti odgovarajuću poresku prijavu. U tom smislu, potrebno je utvrditi činjenično stanje za predmetni objekat koji se ozakonjuje i u skladu sa tim zahtevati podnošenje odgovarajuće poreske prijave.

Članom 4. Zakona o računovodstvu, propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.

U nastvaku su dva mišljenja iz Biltena Ministarstva finansija koja daju objašnjenje u vezi plaćanja poreza na imovinu od strane crkvi i verskih zajednica:

- Bilten 5/14_misljenje br. 11b (pogledaj/preuzmi) .pdf

- Bilten 9/2015_mišljenje br. 1 (pogledaj/preuzmi).pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.