Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o pravu birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavanju zavodske sankcije da glasaju na lokalnim izborima.

Ipak, u tom zakonu je teško naći odredbe koje bi ukazivale na to da se glasanje na lokalnim izborima ne može organizovati i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi).

S druge strane, tumačenjem odredbe člana 58. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da se na izbor odbornika shodno primenjuju i odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju, može se izvući zaključak da se za izbor odbornika može glasati i u zavodima, pa čak i u inostranstvu, s obzirom na to da se u okviru odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju (čl. 67 do 73a) nalaze i odredbe o glasanju birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavaju zakonsku sankciju (čl. 72b), pa čak i glasanju birača koji imaju boravište u inostranstvu (čl. 73a), mada se logično može pretpostaviti da se nije htelo reći da se na lokalnim izborima može glasati u inostrantsvu.

Pomoć u rešavanju iznete dileme ne pruža ni Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, koji u članu 24. stav 3. propisuje da se odredbe tog zakona shodno primenjuju i na izbore za organe jedinice lokalne samouprave, što bi uključivalo i shodnu primenu odredaba člana 19. stav 5. i 6. tog zakona, o upisivanju birača koji su na izvršenju zavodskih sankcija ili u pritvoru u posebne izvode iz biračkog spiska, odnosno obavezi ministarstva nadležnog za pravosuđe da ministarstvu nadležnom za poslove uprave dostavi podatke potrebne za pripremanje posebnih izvoda iz biračkog spiska za glasanje tih birača.

Međuti, ako zaključimo da se na lokalnim izborima može glasati u zavodima, s obzirom na to da se u zakonima ne mogu naći odredbe koje bi ukazivale na suprotno, sprovođenje tog glasanja je skopčano sa nizom teškoća. Naime, treba imati u vidu da u zavodima ne bi moglo da se glasa na svim lokalnim izborima, već samo na izborima za odbornike skupštine opštine/grada na čijoj se teritoriji nalazi zavod, s obzirom na to da Zakon o lokalnim izborima ne predviđa mogućnost da se glasa izvan teritorije opštine/grada u kojoj se sprovode izbori. To bi, dalje, značilo da bi izborna komisija mogla da odredi biračko mesto u zavodu samo pod uslovom da u zavodu ima najmanje 100 birača sa prijavljenim prebivalištem u toj opštini/gradu (što znači da sva druga lica koja borave u zavodu ne bi mogla da glasaju za izbor odbornika skupštine opštine/grada gde im je prijavljeno prebivalište). Pitanje je da li bi se u ovom slučaju mogle primenjivati odredbe uputstava Republičke izborne komisije za parlamentarne izbore koje, izuzetno, dozvoljavaju određivanje biračkih mesta i sa manje od 100 birača. Naime, prema uputsvima RIK-a, biračka mesta mogu da imaju i manje od 100 birača samo ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja, stanovnicima tog mesta glasanje na drugom biračkom mestu bilo znatno otežano. Dakle, ta odredba je uvedena da bi se, pre svega, izašlo u susret stanovnicima malih, udaljenih sela, sa prevashodno satrijim stanovništvom, koji nisu u mogućnosti da putuju do najbližeg, a verovatno prilično udaljenog  biračkog mesta u nekom susednom selu. Međutim, činjenica je i da je Republička izborna komisija na ranijim izborima određivala biračka mesta i u zavodima sa manje od 100 birača.

U svakom slučaju, lokalna izborna komisija bi, prvo, trebalo da utvrdi koliko se lica sa prebivalištem, odnosno pravom glasa u toj jedinici lokalne samouprave nalazi u zavodu, pa da prema tom broju proceni da li ima objektivnih razloga da se u tom zavodu odredi biračko mesto. Sve ovo bi se moralo raditi u konsultacijama sa Ministarstvom pravde, odnosno Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Potom bi se moralo konsultovati i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje, prema članu 19. stav 5. i 6. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, treba da pripremi poseban izvod iz biračkog spiska za glasanje birača u zavodu, a na osnovu podataka koje treba da mu dostavi Ministarstvo pravde.

U skladu sa svim iznetim, može se zaključiti da se glasanje u zavodima može organizovati i na lokalnim izborima, s tim da bi takav poduhvat iziskivao koordinaciju i konsultacije sa resornim ministarstvima, posebno imajući u vidu i činjenicu da se u prethodnim izbornim ciklusima ovakva mogućnost nije praktikovala.  

S obzirom na to da, su odbornici u punom kapacitetu sve dok im ne prestane mandat, nakon raspisivanja izbora, mogu se sazivati i održavati sednice skupštine.

Da bi podnosilac liste moga da dobije položaj političke stranke nacionane manjine, dovoljno je da na teritoriji grada/opštine živi makar jedan pripadnik te nacionalne manjine.

Odredba člana 40. stav 8. Zakona o lokalnim izborima ne samo da upućuje na vezu sa minimalnim brojem kandidata na izbornoj listi, već ni sam Zakon o lokalnim izborima ne propisuje obavezu da kandidati na izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine budu pripadnici te manjine, što bi značilo da se o položaju manjinske stranke odlučuje bez obzira na to koje su nacionalnosti kandidati (Zakon nigde ne predviđa mogućnost da izborna komisija utvrđuje nacionalnu propadnost kandidata), niti se prilikom odlučivanja o utvrđivanju tog položaja treba upoređivati broj kandidata sa brojem pripadnika manjine u opštini/gradu.

 Sve u svemu, okolnost da na teritoriji opštine živi, npr. samo jedan pripadnik neke nacionalne manjine, ne može da bude prepreka da neka politička stranka te nacionalne manjine podnese izbornu listu kandidata za odbornike, niti razlog da se toj stranci ne prizna položaj političke stranke nacionalne manjine u smislu člana 40. stav 5. Zakona o lokalnim izborima.

Članom 47. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano: "Radna mesta službenika, uslovi za rad na njima i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta."

Članom 58. istog zakona je predviđeno: “Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.

Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, stručnim službama i posebnim organizacijama iz člana 1. ovog zakona.

Načelnik uprave priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 3. ovog člana, koji dostavlja Veću na usvajanje.

U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u više uprava za pojedine oblasti, načelnik uprave u okviru koje se obavljaju opšti, pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog člana, koji dostavlja Veću na usvajanje”.

Dakle, vrsta i stepen obrazovanja i drugi uslovi za rad za radna mesta, između ostalih, i za radno mesto upravljanja ljudskim resursima se uređuju Pravilnikom, tako da je potrebno da se pogleda koja je utvrđena vrsta i stepen obrazovanja za rad na navedenom radnom mestu u konkretnom Pravilniku.

Odredbe bivšeg Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.

Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Ovakvo rešenje zadržalo se do maja 2018. godine, tako da je u konkretnom slučaju 2017. godine navedeno lice imalo pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada.

U svakom slučaju, ne postoji mogućnost retroaktivne isplate jubilarne nagrade iz razloga što se ona isplaćuje u jubilarnoj godini rada.