Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li na izbornoj listi od 16 kandidata, 16-ti kandidat mora da bude žena?
Član 20. stav 3. Zakona o lokalnim izborima predviđa da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata - pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.
Ukoliko se podnosi izborna lista sa 16 kandidata i ukoliko je po 2 predstavnika manje zastupljenog pola u svakih 5, šesnaesti na listi mora biti pripadnik manje zastupljenog pola, jer samo tako prelazi 40%.
Novine uvedene u Zakonu o lokalnim izborima predviđaju da izborna lista prilikom kandidovanja mora da sadrži 40 % manje zastupljenog pola tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi prvih pet mesta, drugih pet i tako do kraja liste mora biti najmanje po dva kandidata manje zastupljenog pola. Kako rasporedite kandidate na listi tj. od tih pet po kom redosledu stavljati npr. žene prva i treća, ili druga i peta. Ako učestvuje više izbornih lista na lokalu i većina na svojim listama stavi npr po tri mesta muškarce a četvrto i peto za žene. Ako ta lista dobije samo tri odbornička mesta i tako više lista dobiju samo po jednog, dva ili tri odbornička mesta po tome prilikom konstituisanja skupštine i dodele odborničkih mandata ispašće da su samo muškarci u skupštini pošto ih redom skidamo sa svake liste po broju mandata koji su dobili a po Zakonu treba da ima 40 % žena. Da li prilikom dodele mandata odbornicima trebamo onda preskakati muškarce sa liste i ubacite žene kako bi u skupštini imali 40 % žena, konkretno šta uraditi da bi se ženama dodelili ti odbornički mandati?
Zakon o lokalnim izborima (kao i Zakon o izboru narodnih poslanika) sadrže odredbu koju ste citirali i koja se odnosi isključivo na sadržinu izborne liste, odnosno obavezu da na izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola, što će, na žalost, u najvećem broju slučajeva biti žene. Zakon, međutim, ne propisuje obavezu da 40% žena bude u lokalnom parlamentu, iako bi to trebalo da bude posledica propisane sadržine izborne liste. To praktično znači da Zakon dozvoljava da žene budu na četvrtim i petim mestima u okviru svakih pet mesta na listi. To, dalje, znači da izborne komisije treba da dodeljuju odborničke mandate vodeći isključivo računa o redosledu kandidata, bez obzira na pol. Nema, dakle, preskakanja bilo kog kandidata, nema preskakanja muškaraca da bi se mandat dodelio ženi. Ako su npr. nekoj izbornoj listi pripala tri mandata, oni se dodeljuju kandidatima pod rednim brojevima 1, 2. i 3, bez obzira na njihov pol. Ponavljam, Zakon ne propisuje obavezu da u skupštini jedinice lokalne samouprave bude 40% žena prilikom konstituisanja, već se ograničava na propisivanje njihove zastupljenosti isključivo na izbornim listama.
U slučaju kada opština nema Javnog beležnika, koji organi mogu da vrše overu potpisa podrške izbornim listama na parlamentarnim, a koji na lokalnim izborima?
1) Po pitanju overe izjava birača koji podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, članom 43. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da te izjave moraju da budu overene u nadležnom sudu.
Imajući navedeno u vidu, u gradovima i opštinama u kojima još uvek nisu imenovani javni beležnici, overu ovih izjava i dalje obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova.
2) Što se tiče lokalnih izbora, članom 23. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da potpis kojim birač podržava izbornu listu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, što znači da tamo gde nema javnih beležnika, te izjave, uz osnovne sudove, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova, mogu da overavaju i opštinske uprave.
Članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština JLS, na predlog odborničkih grupa u skupštini JLS, srazmerno broju odbornika, a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koju je predložilo najmanje 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, kako postupiti u situaciji kada odbornička grupa ne želi ili neće da predloži člana u stalnom sastavu Izborne komisije? Da li to mesto u Rešenju o obrazovanju Izborne komisije ostaje upražnjeno ili druga odbornička grupa stiče pravo za popunu upražnjenog mesta?
Načelno govoreći, u slučaju da neka odbornička grupa ne (želi da) predloži lica u izbornu komisiju, pred Skupštinom opštine su dva izbora:
da izbornu komisiju obrazuje u krnjem sastavu, na osnovu predloga koje je dobila, sa mogućnošću naknadne popune, i
da ta nepotpuna mesta raspodeli drugim odborničkim grupama, vodeći računa o zabrani natpolovične većine bilo koje odborničke grupe.
Obrazovanje izborne komisije u "krnjem" sastavu svakako nije najpoželjnija opcija, ali je realno moguća, pod uslovom da se imenuje više od polovine sastava izborne komisije, kako bi se obezbedilo da izborna komisija može da punovažno odlučuje i u nepotpunom sastavu.
Imenovanje nepotpune izborne komisije se desio u praksi, u slučaju RIK-a, koja je 2012. godine obrazovana sa jednim članom i zamenikom manje od zakonskog broja, jer jedna poslanička grupa nije dostavila svoj predlog. Sastav je bio popunjen nešto manje od godinu dana kasnije, po dobijanju predloga te poslaničke grupe.
Ilustracije radi, u prilogu su dve odluke Narodne skupštine iz 2012. i 2013. godine.
Odluka o imenovanju RIKa 2012.pdf
Odluka o dopuni imenovanja RIKa iz 2013.pdf
Druga opcija je, takođe, izvodljiva, ali ostaje rizik da se protiv takve odluke skupštine JLS podnese žalba Upravnom sudu, gde bi mogao da bude problem dokazati da neka odbornička grupa nije htela da učestvuje u formiranju izborne komisije, te je pitanje kakva bi bila odluka Upravnog suda.
Ako bi se prihvatila prva opcija, sa "krnjom" izbornom komisijom, takva odluka bi, ostala pred sudom, ali bi se, svakako, onda postavilo pitanje koje su opcije za kasniju popunu tih upražnjenih mesta. Svakako, jedna opcija jeste da se odbornička grupa predomisli i naknadno dostavi svoj predlog. Ako se to, ipak, ne desi, druga opcija bi bila da se onda preostalim odborničkim mestima predloži da daju svoje predloge za ta "prazna" mesta, a moglo bi se, razmisliti i da predsednik opštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 44. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi (predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština) predloži lica u izbornu komisiju s tim da predloži lica koja nisu ni u jednoj političkoj stranci.
Čak iako bi sud oborio odluku o kasnijoj popuni "krnjeg" sastava izborne komisije, to ne bi suštinski omelo rad izborne komisije, jer bi ona i dalje mogla da punovažno radi u tom nepotpunom sastavu.
Članom 13. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “nijedna politička stranka ili stranačka koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, da li se pod stranačkom koalicijom podrazumeva koalicija koja je učestvovala na izborima u okviru jedne izborne liste ili post izbornom koalicijom (koju čine različite stranke)?
Ni Zakon o lokalnim izborima, kao ni Zakon o izboru narodnih poslanika, nije dovoljno jasan kada zabranjuje da bilo koja stranka ili stranačka koalicija ima većinu u organima za sprovođenje izbora.
Jedno od tumačenja jeste da se tu misli na stranku ili koaliciju stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, što znači da nijedna odbornička grupa ne može da ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Navedeno tumačenje je u skladu i sa presudom Upravnog suda broj II-4 Už.15/16 od 11. marta 2016. godine, koja je u prilogu ovog odgovora.
Presuda US Odeljenje u Nisu - natpolovicnа vecina strankе u GIKu 11.03.2016.doc