Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada se stranka obraca državnom organu sa zahtevom-dopisom u kome se žali na komunalnu taksu, da li se u odgovoru na zahtev/dopis potpisuje samo obrađivač predmeta ili je to obaveza i rukovodica odseka?
Članom 39. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je raspoređeno na radno mesto koje čine i poslovi vođenja postupka i odlučivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku. Ako službeno lice nije određeno, rešenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa. Organ na pogodan način objavljuje koja su službena lica ovlašćena za odlučivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.
U svakom slučaju, u zavisnosti od toga šta je navedeno u zahtevu, mora da se opredeli da li se kao odgovor dostavlja dopis/obaveštenje ili se rešava rešenjem (prema članu 34. ZPPPA o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa rešava se rešenjem ili zaključkom) ili se to smatra žalbom na rešenje, pa se postupa u skladu sa ZPPPA.
Obrađivač predmeta može da potpiše dopis, obaveštenje ili drugi akt, ako je to lice raspoređeno na radno mesto koje čine poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li zaposleni koji je bio na bolovanju i nije radio u kontinuitetu dužem od godine dana, a po zaključenju bolovanja dobio rešenje o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u invalidsku penziju, ima pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora?
Član 76. Zakona o radu predviđa da „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
Dakle, zaposlenom pripada naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa. Ukoliko se radi o prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog, u ovoj situaciji zakon predviđa da radni odnos zaposlenom prestaje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, danom pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak radne sposobnosti. S obzirom na to, da je zaposleni očigledno nesporno stekao pravo na godišnji odmor, te da ga usled neprekidnog bolovanja nije mogao koristiti, zaposlenom pripada novčana naknada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da li pravo na solidarnu pomoć prema Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave mogu da imaju i lica radno angažovana po osnovu Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i Ugovora o delu?
Članom 1. PKU za zaposlene u JLS predviđeno je da se ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Dalje je članom 3. razrađeno da zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima, službama i organizacijama iz člana 1. Ugovora. Poslodavac, u smislu ovog ugovora je jedinica lokalne samouprave, (u daljem tekstu: Poslodavac). Pojedina prava u skladu sa Ugovorom ostvaruju lica koja obavljaju rad kod poslodavca. Pojedina prava iz stava 2. člana 3. ovog kolektivnog ugovоra su pravo na plaćeno odsustvo koje ostvaruje lice angažovano po ugovoru u skladu sa članom 21. stav 8. i pravo na poklon za Novu godinu koje ostvaruju deca lica angažovanih po osnovu ugovora u skladu sa članom 49. stav 2.
Član 51. koji govori o pravu zaposlenih na solidarnu pomoć odnosi se na zaposlene, tj. lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu.
Dakle, lica angažovana po osnovu ugovora nemaju pravo na solidarnu pomoć u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS.
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl.glasnik RS“, br. 38/2019), uređeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samoupravne, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Stav 3. istog člana, predviđa da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Da li se nakon sprovedenog postupka likvidacije nad javnim preduzećem, zaposlenom koji je preuzet iz JP u upravu za građevinsko zemljište i investicije, i koji je posle nekog vremena dao otkaz, prestao mu radni odnos, i nakon toga je ponovo zasnovao radni odnos u istoj upravi, priznaje minuli rad koji je ostvario u JP pre preuzimanja u upravu za građevinsko zemljište i investicije?
U skladu sa članom 36. PKU za zaposlene u JLS zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
U ovom konkretnom slučaju, nakon ponovnog zasnivanja radnog odnosa u navedenoj upravi, tumačeći odredbe aktuelnog kolektivnog ugovora o minulom radu, zaposleni ostvaruje pravo na celokupan minuli rad koji je imao pre davanja otkaza.
Da li predsednik, zamenik predsednika i članovi Saveta mesne zajednice, kao i članova stalnih i povremenih radnih tela mesne zajednice, imaju pravo na nadoknadu (dnevnice) za svoje angažovanje u mesnoj zajednici?
Članom 74. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 ) propisano je da angažovanje predsednika i članova saveta, kao i članova drugih organa mesne zajednice ne podrazumeva stvaranje dodatnih finansijskih obaveza mesnoj zajednici, te stoga mišljenja smo da predsednik, zamenik predsednika, članovi Saveta, kao i članovi stalnih i povremenih radnih tela mesne zajednice nemaju pravo na nadoknadu (dnevnice) za svoje angažovanje u mesnoj zajednici.