Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeSistematizacijom opstinske uprave sistematizovano je mesto inspektora za saobraća kojim se predviđa postupanje inspektora u cilju zaštite lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i ulica u naselju. S tim u vezi, potrebno je mišljenje u vezi primene člana 108. Zakona o javnim putevima u pogledu nadležnog inspektora jedinice lokane samouprave koji vrši nadzor nad primenom propisa kojim se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica. S obzirom na to, da u članu 108. piše samo nadležni inspektor, da li je za postupanje nadležan komunalni inspektor koji postupa po Zakonu o komunalnim delatnostima gde se pominje održavanje puteva kao komunalna delatnost ili pak saobraćajni inspektor koji bi postupao po Zakonu o javnim putevima i imao nadležnosti za primenu člana 105. istog zakona?
Članom 2. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18) predviđeno je da se pod komunalnim delatnostima podrazumevaju delatnosti od opšteg interesa, a u stavu 3. kao jedna od komunalnih delatnosti navedeno je i održavanje ulica i puteva (tačka 10)). Saglasno ovom Zakonu, pod održavanjem ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima podrazumeva se izvođenje radova kojima se obezbeđuje bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl.
Članom 7. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/18 i 95/18) propisano je da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
S obzirom na to da, se radi o sistematizovanom radnom mestu inspektora za čije postupanje je predviđena zaštita lokalnih i nekategorisanim puteva, kao i ulica u naselju, mišljenja samo da je za ovo postupanje nadležan komunalni inspektor jer je održavanje puteva komunalna delatnost i on može da bude nadležan za sve komunalne delatnosti. Tada, komunalni inspektor ima prava, obaveze i ovlašćenja saglasno članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima. Međutim, ukoliko postoji samo saobraćajni inspektora, onda bi on bio nadležan za održavanje puteva.
Kada se sprovodi interni konkurs, a u upravi nema službenika koji bi ispunjavao uslove kao član komisije u oblasti za koju se popunjava radno mesto, da li se takav član komisije može imenovati van redova zaposlenih u upravi?
Iz odredbi člana 85. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koji kaže da konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije, tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, zaključuje se da komisiju moraju činiti službenici te uprave.
S obzirom na to, da je članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave regulisan način popunjavanja izvršilačkih radnih i to trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa, da li se ova zakonska odredba odnosi samo i isključivo na jednu jedinicu lokalne samouprave i njena preduzeća i ustanove ili se ona primenjuje i na popunjavanja izvršilačkih radnih mesta između dve različite jedinice lokalne samouprave (npr. trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u Gradsku upravu drugog grada ili recimo trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u javno preduzeće drugog grada)? Na koji način se sprovodi postupak trajnog premeštaja?
Shodno članu 81. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačko radno mesto se popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa.
Dalje, članom 82. Je uređen redosled prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta gde se kaže da će prednost imati premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Još jedan institut koji je na raspolaganju prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta je interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. U skladu sa članom 18. pomenutog Zakona, u cilju efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlja se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima iz člana 2. stav 5. ovog zakona (zaposleni u organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama, javnim preduzećima, pravnim licima osnovanim od strane tih preduzeća, privrednim društvima i drugim organizacijama koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposleni čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave). Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Vlada je Uredbom o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) uredila postupak internog konkursa za sistem lokalne samouprave. Mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da se interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru može sprovesti nakon internog konkursa u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS.
Dakle, trajno se premeštaju službenici, sa napredovanjem ili bez njega, u okviru istog organa. Na internom konkursu (po Zakonu o zaposlenima u AP i JLS) mogu učestvovati službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava ovaj konkurs, dok na internom konkursu u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru mogu učestvovati zaposleni u svim organizacionim oblicima te lokalne samouprave.
Preuzimanje, koje predstavlja fakultativni način popunjavanja izvršilačkog radnog mesta, može se sprovesti ukoliko je službenik zaposlen na neodređeno vreme u autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, odnosno državnim organima.
Da li se službenik na položaju, službenici i pomoćnici gradonačelnika zaposleni u Kabinetu gradonačelnika, kao i zaposleni u Službi interne revizije i budžetske kontrole kao posebne i samostalne organizacione jedinice koje osniva gradonačelnik računaju u ukupan broj zaposlenih u Gradskoj upravi, u smislu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru?
U skladu sa Zakonom o načinu određivanje maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ukupan predviđen broj zaposlenih na svim radnim mestima utvrđenim u aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionom obliku, mora da odgovara broju zaposlenih koji je za taj organizacioni oblik utvrđen Odlukom Vlade, odnosno Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mišljenje Ministarstva drzavne uprave i lokalne samouprave_maksimalan broj.pdf
Da li zaposleni u lokalnoj samoupravi ima pravo na jubilarnu nagradu ako je ostvario 10 godina staža u sudu i lokalnoj samoupravi i godinu dana na poslovima sekretara mesne zajednice?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to, da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.