Shodno članu 52. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon)

službenik se razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog:

1) pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravosnažnosti presude;

2) konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa;

3) konačnog rešenja kojim mu je određena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju;

4) sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;

5) drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Službenik se razrešava s položaja i ako:

1) organ jedinice lokalne samouprave nadležan za njegovo postavljenje na položaj prihvati javnu preporuku za razrešenje gradskog, odnosno opštinskog zaštitnika prava građana;

2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, rešenjem bude određena ocena "ne zadovoljava".

S druge strane, članom 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) propisano je da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, bez javnog konkursa.

Dakle, reč je o slučajevima prestanka rada na položaju kada protekne vreme na koje je postavljen, kada podnese pismenu ostavku i kada dođe do ukidanja položaja.

Navedeno znači da prestanak rada na položaju sam po sebi nije dovoljan da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, već je neophodno da je reč o prestanku rada na položaju iz navedenih razloga. Naravno, kumulativno treba da se ispune uslovi koji se odnose na raspoloživost u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta odnosno konkretnom kadrovskom planu.

U konkretnom slučaju ne može da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto, što znači i da dolazi do prestanka radnog odnosa.

Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava  bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:

1) za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka i 108/13 - u daljem tekstu: Zakon);

2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona, bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika;

3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13).

Članom 3. ove Uredbe je propisano:

“Saglasnosti iz člana 1. ove uredbe daje komisija obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Službeni glasnik RS", broj 113/13).

Molbu za popunjavanje slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja, u smislu člana 27e st. 35. i 37. Zakona, kao i za nastavljanje postupka u smislu člana 5. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13), korisnik javnih sredstava podnosi nadležnom ministarstvu, odnosno drugom nadležnom organu iz člana 5. stav 1. ove uredbe.

Molba iz stava 1. ovog člana podnosi se na Obrascu PRM - Novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Obrazac PRM), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Molba se podnosi u tri primerka (za nadležno ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ, za Ministarstvo finansija i za Komisiju), a četvrti primerak zadržava podnosilac molbe za svoje potrebe.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su korisnici sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, molbe blagovremeno dostavljaju nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, koji ih u roku iz člana 6. stav 1. ove uredbe istovremeno podnosi Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave”.

Međutim, ni Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, niti Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ne propisuju vremenski razmak koji bi morao da se ispoštuje između davanja saglasnosti nadležne komisije odnosno novog zapošljavanja i popunjavanja nekog drugog radnog mesta sa upravo tim novozaposlenim licem.

Članom 53. Zakona o radu je propisano da je na zahtev poslodavca, zaposleni  dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. 

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.

Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.

Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.

Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno”.

Dakle, ni Zakonom o radu, kao lex generalis zakonom, ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave nije predviđeno da pola časa u slučaju prekovremenog rada treba obračunavati kao pun čas rada.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.

Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Dakle, samo ukoliko je  zaposleni radio u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ prestao da postoji ostvaruje navedeno pravo, kao i u slučaju  ukoliko je zaposleni radio kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Ukoliko se ne ispunjavanju navedeni uslovi, bilo alternativno bilo kumulativno postavljeni, ne može se ostvariti navedeno pravo.

Članom 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima je propisano, između ostalog, da  za obračun i isplatu plata referenta i daktilografa koeficijent iznosi 8,74.

Koeficijenti iz člana 4. Uredbe  koriste se isključivo radi određivanja koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Članom 5. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima je propisano sledeće:

“Koeficijent iz čl. 2. i 4. ove uredbe, za imenovana i postavljena lica i zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uvećava se, po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, za dodatni koeficijent i to:

1) u organima teritorijalne autonomije i organima grada Beograda

- do 18,00 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 16,80 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 16,40 - za višeg stručnog saradnika,

- do 11,50 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 7,19 - za višeg saradnika,

- do 5,33 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 3,03 - za stenografa i višeg referenta,

- do 1,85 - za referenta i daktilografa,

- do 1,05 - za kvalifikovanog radnika,

- do 1,05 - za nekvalifikovanog radnika;

2) u organima gradova

- do 13,50 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 12,60 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 12,30 - za višeg stručnog saradnika,

- do 8,63 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 5,10 - za višeg saradnika,

- do 4,70 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 2,00 - za stenografa i višeg referenta,

- do 1,80 - za referenta i daktilografa,

- do 1,00 - za kvalifikovanog radnika,

- do 1,00 - za nekvalifikovanog radnika;

3) u organima opština

- do 9,00 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 8,40 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 8,20 - za višeg stručnog saradnika,

- do 5,75 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 3,60 - za višeg saradnika,

- do 2,30 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 1,20 - za stenografa i višeg referenta,

- do 0,93 - za referenta i daktilografa,

- do 0,53 - za kvalifikovanog radnika,

- do 0,53 - za nekvalifikovanog radnika.

Koeficijent iz čl. 2. i 4. ove uredbe, uvećan za koeficijent utvrđen za imenovano i postavljeno lice, odnosno zvanje i zanimanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, može se uvećati:

- imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%;

- zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;

- zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;

- zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%.

- zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;

- zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;

- zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

Zaposlenom koji ima pravo na uvećanje koeficijenta po više osnova iz stava 2. ovog člana, ukupno uvećanje koeficijenta ne može biti veće od 10%”.

Dakle, Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ne pravi, niti prepoznaje razliku u pogledu stručne spreme daktilografa u svakom gradu ili opštini, a što je propisano konkretnim pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji. Stoga se imaju primeniti koeficijenti predviđeni ovom Uredbom za daktilografe.