Shodno čl. 72. Zakona o zaposlenima u AP i JLS probni rad je obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.

Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica i radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta.

Shodno članu 30. Zakona o zaposlenima u AP i JLS sa nezaposlenim licem poslodavac može zaklјučiti ugovor o stručnom osposoblјavanju bez naknade, radi stručnog osposoblјavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita. 

Na osnovu člana 10. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog privremeno povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaklјučenih neposredno ili preko omladinske ili studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika. 

Organizacioni oblik koji ima manje od 100 zaposlenih može da ima najviše do 10 zaposlenih ili angažovanih lica u smislu stava 1. ovog člana. 

Ograničenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na: 

1) radno angažovanje nezaposlenih lica u cilјu sprovođenja mera aktivne politike zapošlјavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošlјavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), a koje se realizuje preko Nacionalne službe za zapošlјavanje; 

2) radno angažovanje lica radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora; 

3) zamenu privremeno odsutnog zaposlenog; 

4) lica angažovana na određeno vreme u osnovnom i srednjem obrazovanju; 

5) poslove sezonskog karaktera (protivgradna zaštita, sprovođenje anketa u skladu sa zakonom i drugi poslovi čije je obavlјanje vezano za određenu sezonu u godini u skladu sa zakonom); 

6) radno angažovanje lica na projektima u oblasti socijalne zaštite na nivou jedinice lokalne samouprave (dnevni boravak za decu i odrasla lica sa smetnjama u razvoju, personalna asistencija za lica sa posebnim potrebama); 

7) radno angažovanje lica na projektima i programima u oblasti kulture; 

8) lica angažovana na određeno vreme radi privremenog upućivanja na rad u inostranstvo u diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju spolјni poslovi; 

9) radno angažovanje lica za sprovođenje stručnog usavršavanja zaposlenih u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom; 

10) lica angažovana na određeno vreme u skladu sa posebnim zakonima (u oblasti naučnoistraživačkog rada, visokog obrazovanja, Pravosudnoj akademiji, u oblasti odbrane i drugim oblastima u kojima navedena vrsta angažovanja ne podleže ograničenjima utvrđenim opštim propisima o radu); 

11) radno angažovanje konsultanata u poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini; 

12) radno angažovanje lica u vezi sa prevođenjem pravnih tekovina Evropske unije, stručnom i jezičkom redakturom pravnih tekovina Evropske unije, kao i angažovanje eksperata u postupku izrade pregovaračkih pozicija od strane Kancelarije za evropske integracije i člana Vlade zaduženog za evropske integracije. 

S obzrom na navedne zakonske odredbe, nezaposlena lica sa kojima je zaklјučen ugovor o stručnom osposoblјavanju bez naknade ne ulaze u broj od 10% zaposlenih odnosno angažovanih lica na određeno vreme, a u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i prateće uredbe, ne propisuju mogućnost premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje, izuzev kada je reč o odredbama koje slede. 

Član 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi: 

„Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne: 

1) novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 

2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda; 

3) zabrana napredovanja do četiri godine; 

4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten; 

5) prestanak radnog odnosa“.

Dakle, u slučaju utvrđene teže povrde dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne kazna premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten. 

Na osnovu čl. 34. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave: 

„U slučaju elementarnih nepogoda, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na radnom mestu nižem od svog, dok traju te okolnosti. 

Službenik za to vreme zadržava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta“.

Uredbom o ocenjivanju državnih službenika i to čl. 42. je propisano: 

„Državnom službeniku čiji je rad u periodu za vanredno ocenjivanje, ocenjen ocenom "zadovolјava" rukovodilac organa donosi rešenje o premeštaju na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano. Uz to rešenje, državnom službeniku dostavlјa se i izveštaj o vanrednom ocenjivanju“.

Najzad , čl. 86 . Zakona o državnim službenicima je propisano: „Državni službenik kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena"zadovolјava" premešta se na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano.Državnom službeniku kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena"ne zadovolјava" prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.Rešenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju određena ocena"ne zadovolјava" utvrđuje se i da državnom službeniku prestaje radni odnos”.

Analizom predmetne odluke ne može da se pouzdano zaklјuči o osnovanosti pravnog stanovišta za osnivanje budžetske inspekcije. Pretpostavka, ali samo pretpostavka, koja proizilazi iv postavlјenog pitanja je da je lice koje je šeb budžetske inspekcije zaposleni u Graskoj upravi. Ipak, tek nakon analize pojedničanih akata u pogledu radno-pravnog statusa ovog lica bi mogao da se da konkretniji odgovor na postavlјeno pitanje.

Shodno članu 32. Zakona o komunalnoj policiji komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Dakle, bez obzira što neki od zaposlenih komunalnih policajaca imaju stečeno visoko obrazovanje za obavlјanje poslova komunalnog policajca je propisano srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Navedeno dalјe znači da zaposleni kounalni policajci ne mogu biti različito plaćeni u odnosu na stečeno obrazovanje, već je to moguće usled stečenih drugih, na zakonu zasnovanih razloga.