Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoštovani, Na koji način prestaje da važi pojedinačni akt o ostvarivanju prava na određenu naknadu koja se isplaćuje u mesečnom iznosu, kada posle određenog vremena prestane da važi opšti akt kojim je ta naknada propisana, s obzirom da se dejstvo takvog akta, a u pogledu obaveze isplate naknade, proteže i na period važenja starog i na period važenja novog opšteg akta (kojim je ta naknada ukinuta)?
Članom 13. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010) predviđeno je da se prelaznim odredbama uspostavlja odnos između propisa koji prestaje da važi i novog propisa u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg propisa.
Prelaznim odredbama uređuje se postupanje sa predmetima čije rešavanje je u toku: 1) određivanjem roka posle kojeg će se primenjivati novi postupak za rešavanje slučajeva; 2) dopuštanjem da se započeti postupci dovrše prema odredbama ranijeg propisa, što treba formulisati na sledeći način: „Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog propisa nisu okončani, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog propisa.“
Prelaznim odredbama utvrđuju se i rokovi za donošenje podzakonskih propisa.
Prelazne odredbe ne treba da sadrže odredbe kojima se daju ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa. Kada je ovlašćenje za donošenje podzakonskog propisa u pogledu organa koji treba da ga donese i sadržine tog propisa u novom propisu identično kao i u propisu koji prestaje da važi danom stupanja na snagu novog propisa, novim propisom treba produžiti važenje podzakonskog propisa koji je donet na osnovu ranijeg propisa do donošenja podzakonskog propisa na osnovu novog propisa.
Zaposlena u Gradskoj upravi je raspoređena na radno mesto nameštenika IV vrste. U međuvremenu je završila master studije i stekla zvanje strukovni master ekonomista. Podnela je zahtev za raspoređivanje na radno mesto nameštenika druge vrste. Da li ima osnova za ovo raspoređivanje, imajući u vidu odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koje se odnose na nameštenike?
Članom 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.
Članom 114. istog zakona predviđeno je da službenik može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Ako se službenik premešta iz jednog u drugi organ, službu ili organizaciju u jedinici lokalne samouprave, rukovodioci tih organa, službi ili organizacija zaključuju pisani sporazum. Nakon zaključenog pisanog sporazuma iz stava 2. ovog člana rukovodilac organa, službe ili organizacije u koji se službenik premešta donosi rešenje o premeštaju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Dakle, ukoliko organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi nalažu i ukoliko je to radno mesto predviđeno kadrovskim planom i postoje obezbeđena sredstva u masi zarada, nameštenik se može trajno premestiti na radno mesto za koje ispunjava uslove. Zahtev zaposlenog za premeštaj na drugo radno mesto nije od značaja u ovom slučaju, jer o premeštaju odlučuje načelnik uprave u skladu sa potrebama organizacije, racionalizacije poslova ili drugi opravdani razlozi.
Kako postupiti u sledecem slucaju * raspisan je Javni konkurs za popunjavanje izvrsilackih radnih mesta u OU-i i to za dva komunalna milicionara i jednog nacelnika odeljenja komunalne milicije / tri radna mesta/, ali su se na konkurs javila samo dva lica koja ispunjavaju sve uslove za komunalnog milicionara, ali se nije prijavilo nijedno lice za nacelnika tog odeljena Koji je sledeci korak u ovakvoj situaciji?
Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o komunalnoj miliciji („Službeni glasnik RS“, broj 49/19) propisano je da za rad na poslovima načelnika komunalne milicije službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u struci i mora da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa utvrđene zakonom koji uređuje prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i uslove za zasnivanje radnog odnosa komunalnog milicionara.
Članom 17. ovog zakona određeno je da načelnika komunalne milicije raspoređuje načelnik jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna milicija i da službenik može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto načelnika komunalne milicije na osnovu rešenja načelnika jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave ili uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna milicija.
Takođe, članom 34. Zakona o komunalnoj miliciji propisano je da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionara primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, a članom 35. ovog zakona da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih propisima iz člana 34. ovog zakona, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavlјanje poslova komunalne milicije; ne postoje bezbednosne smetnje za obavlјanje poslova komunalnih milicionara; ima položen ispit za komunalnog milicionara (u dalјem tekstu: ispit); ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci, odnosno za načelnika komunalne milicije uslove iz člana 16. stav 1. ovog zakona.
Međutim, st. 3. i 4. člana 35. ovog zakona, određeno je da izuzetno, u radni odnos za obavlјanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom, a da se na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.
Članom 91. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave „Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. Zakon, 123/2021 - dr. zakon i 19/25 - dr. zakon), propisano je da organ, služba ili organizacija kod jednog poslodavca može preuzeti iz organa, službe ili organizacije kod drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme, da organ, služba ili organizacija autonomne pokrajine može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca i da se preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.
Shodno odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, ako javni konkurs nije uspeo, sprovodi se novi javni konkurs.
Na osnovu izloženog u konkretnoj situaciji, možete postupiti u skladu sa odredbama st. 3. i 4. člana 35. Zakona o komunalnoj miliciji ili ćete u skladu sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave sprovesti novi javni konkurs za načelnika odlejenja komunlne milicije.
Pitanje se odnosi na raspisivanje konkursa za imenovanje direktora ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava, uz molbu da mi što hitnije odgovorite: Da li Skupština može da da saglasnost za raspisivanje konkursa za imenovanje direktora ustanove kulture ukoliko je ostalo manje od 60 dana (30 dana) do isteka mandata sadašnjeg direktora?
Članom 35. Zakona o kulturi („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – ispr., 6/2020, 47/2021, 78/2021 i 76/2023) je propisano da se direktor ustanove čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, imenuje na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa, na period od četiri godine i može biti ponovo imenovan (stav 1.). Stavom 2. ovog člana je predviđeno da Javni konkurs raspisuje i sprovodi upravni odbor ustanove uz prethodnu saglasnost osnivača, dok je stavom 4. istog člana predviđeno da se javni konkurs raspisuje najkasnije 60 dana pre isteka mandata direktora. Takođe, ovim članom je propisano da ukoliko upravni odbor ne raspiše javni konkurs u utvrđenom roku, obavezan je da o razlozima zbog kojih javni konkurs nije raspisan obavesti osnivača.
Dakle, Zakon je izričit po pitanju roka kada se najkasnije može raspisati javni konkurs, a to je 60 dana pre isteka mandata direktora, što znači da se saglasnost osnivača mora pribaviti pre tog roka, tj. ne može da se raspiše 30 dana pre isteka mandata direktora.
Rok od 60 dana jer definisan iz razloga da bi mogao da se sprovede konkursni postupak pre nego sto istekne mandat direktoru ustanove.
Obzirom da ce u ovom slucaju doci do isteka mandata pre nego sto se sprovede konkurs i izabere novi direktor, kao i činjenice da je Zakon po tom pitanju izricit (raspisuje se konkurs najkasnije 60 dana od isteka mandata), potrebno je da skupstina bude obavestena o razlozima zbog kojih javni konkurs nije raspisan, kao i da je neophodno da imenuju vd direktora nakon sto mu istekne mandat. Nakon toga raspisuju konkurs i ulaze u redovan proces izbora novog direktora..
Poštovani, da li se na radnom mestu rukovodilac Odseka za lokalnu poresku administraciju, koje je razvrstano u zvanju samostalni savetnik, može postaviti lice koje ima zakonom propisano radno iskustvo, radi u zvanju savetnik, ocenjena je dovoljnim brojem puta ocenom „ističe se“, ima položen inspektorski ispit i ima pet godina rada na poslovima „poreski kontrolor“ (u smislu napredovanja), a nadasve pitanje zbog odredbe člana 45. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, između ostalog, propisano da: „radom inspekcije može rukovoditi lice koje, pored uslova utvrđenih ovim zakonom za rad na radnom mestu inspektora, ima i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora, odnosno u oblasti koja je pod nadzorom te inspekcije“, imajući u vidu da su radna mesta poreski inspektori terenske kontrole sistematizovana u tom odseku?
Prilikom raspoređivanja službenika na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice neophodno je imati u vidu član 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, broj 88/2016, 12/2022, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 123/2021 – dr. zakon i 19/2025 – dr. zakon). Prema stavu 1. navedenog člana, radna mesta rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice mogu da se razvrstaju u zvanje višeg savetnika (u autonomnim pokrajinama i gradu Beogradu), to jest samostalnog savetnika, saradnika ili višeg referenta (u opštinama i gradovima). Stav 2. člana 21. Uredbe utvrđuje da radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Prema tome, na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstan službenik u zvanju savetnika.
Kako u konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje i u pogledu ocenjivanja i u pogledu radnog iskustva za zvanje samostalnog savetnika, kao i uslov za rukovodioca inspekcije predviđen članom 45. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018), potrebno je doneti rešenje o premeštaju u skladu sa članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Prilikom donošenja rešenja o premeštaju, pored ostalog, službeniku se utvrđuje koeficijent predviđen za zvanje samostalnog savetnika, kao i dodatni koeficijent u skladu sa članom 5. Uredbe o koeficijentima za obračun plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 – prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 – dr. zakon, 23/2018, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 123/2021 – dr. zakon, 19/2025 – dr. zakon i 39/2025).
Važno je imati u vidu da je pri donošenju rešenja o premeštaju, odnosno napredovanju službenika u zvanje samostalnog savetnika i raspoređivanju na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice, potrebno voditi računa o članu 34. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, kojim je utvrđeno da Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta može biti određeno da u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika. Takođe, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem Republike Srbije, potrebno je voditi računa o tome da se utvrđeni koeficijent za zvanje samostalnog savetnika, odnosno zarada za konkretnog službenika, uklopi u masu predviđenu za zarade zaposlenih u organima opštine.