Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKojim aktom se uspostavlјa interno tržište rada u okviru sistema jedinice lokalne samouprave, šta on treba da sadrži i ko ga donosi?
Na osnovu člana 2. Zakona o načinu oređivanja makimsalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sistem lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine organi jedinice lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, privredna društva i druge organizacije koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavlјivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposlene čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Članom 18. istog Zakona je propisano da u cilјu efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlјa se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima nabrojani u prethodnoj rečenici.
Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Shodno Uredbi o internom konkursu, popunjavanje radnog mesta u organizacionom obliku može da se sprovede internim konkursom ako radno mesto nije popunjeno, a koje je utvrđeno pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koje se uklapa u propise o maksimalnom broju zaposlenih i ako su obezbeđena sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih na tom radnom mestu.
Popunjavanje radnog mesta otpočinje donošenjem rešenja o popunjavanju, koje sadrži podatke potrebne za objavlјivanje internog konkursa.
Na internom konkursu mogu da učestvuju samo zaposleni na neodređeno vreme u svim organizacionim oblicima u ssitemu lokalne samouprave.
Interni konkurs objavlјuje organizacioni oblik u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o popunjavanju radnog mesta sa svim podacima potrebnim za objavlјivanje.
Organizacioni oblik objavlјuje interni konkurs na svojoj internet prezentaciji, na svojoj oglasnoj tabli i na oglasnoj tabli u sedištu jedinice lokalne samouprave.
Koji su sve koraci koje načelnik Gradske uprave treba da preduzme pre i prilikom pripreme Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ili njegove izmene?
Članom 58. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicam alokalne samouprave je propisano:
„Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposoblјenosti, znanja i veština.
U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, stručnim službama i posebnim organizacijama iz člana 1. ovog zakona.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u više uprava za pojedine oblasti, načelnik uprave u okviru koje se obavlјaju opšti, pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog člana, koji dostavlјa Veću na usvajanje“.
Shodno Uredbi o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave precizira se sastavlјanje opisa radnih mesta. Sastavlјanje opisa radnog mesta sastoji se od dve faze: sastavlјanja prethodnog opisa radnog mesta i sastavlјanja konačnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa se tokom pripreme novog ili izmene važećeg pravilnika, kada se uvodi novo radno mesto, spajaju radna mesta ili menja zvanje koje je određeno na postojećem radnom mestu.
Konačni opis radnog mesta sastavlјa se nakon definisanja prethodnog opisa radnog mesta i razvrstavanja radnog mesta i unosi se u pravilnik.
Elementi od kojih se sastoji prethodni opis radnog mesta su: osnovni podaci o radnom mestu, svrha radnog mesta, opis svih poslova radnog mesta, kompetentnost neophodna za radno mesto i predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo.
Osnovni podaci o radnom mestu sadrže: naziv radnog mesta, naziv radnog mesta koje je neposredno nadređeno radnom mestu, nazive radnih mesta koja su neposredno podređena radnom mestu, zvanja u koja su ona razvrstana i broj službenika koji rade na tim radnim mestima.
Svrha radnog mesta sadrži objašnjenje zbog čega je, sa stanovišta izvršenja poslova unutrašnje jedinice ili organa, radno mesto potrebno.
Opis svih poslova radnog mesta sadrži opis svih poslova koji se obavlјaju na radnom mestu.
Kompetentnost neophodna za radno mesto sadrži znanja, radno iskustvo i veštine koje su potrebne za delotvoran rad na radnom mestu.
Predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo određuje se pošto se sačine svi ostali elementi prethodnog opisa radnog mesta i predstavlјa polaznu osnovu za razvrstavanje.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa rukovodilac koji je odgovoran za rukovođenje unutrašnjom jedinicom u organu.
Rukovodilac je odgovoran za tačnost podataka u prethodnom opisu radnog mesta i za pravilnost prethodnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa se na posebnom obrascu
Prethodni opis radnog mesta dostavlјa rukovodilac Službi za upravlјanje lјudskim resursima, odnosno zaposlenom koji obavlјa poslove upravlјanja lјudskim resursima (u dalјem tekstu: Služba), na dalјu analizu, razradu i pripremu.
Rukovodilac organa lokalne samouprave i gradske opštine u kojem ne može da se obrazuje Služba određuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice koji će vršiti njene poslove, prava i dužnosti koje ima shodno Zakonu.
Služba proučava sadržinu prethodnog opisa radnog mesta i radi toga prikuplјa sve podatke koji su potrebni da bi se ispitala međusobna usklađenost elemenata od kojih se sastoji prethodni opis.
Služba uzima u obzir i stvarno stanje popunjenosti radnih mesta u autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini i potreban broj službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme, potreban broj pripravnika, broj zaposlenih na određeno vreme u kabinetu izabranog lica, prema odgovarajućem nivou i vrsti stečenog obrazovanja, u odnosu na utvrđeni maksimalan broj zaposlenih, na osnovu usvojenog Kadrovskog plana, u skladu sa Zakonom.
Podaci o stvarnom stanju popunjenosti treba da iskažu odnos između sistematizovanih radnih mesta i njihove popunjenosti na način predviđen Zakonom.
Pošto analizira sadržinu prethodnog opisa radnog mesta, Služba počinje razvrstavanje prethodnog opisa radnog mesta u odgovarajuće zvanje.
Služba izrađuje nekoliko standardnih opisa radnih mesta za svako zvanje da bi se olakšalo razvrstavanje radnih mesta.
Standardni opisi radnih mesta su primeri opisa tipičnih radnih mesta u kojima su sva merila tako ispunjena da se radno mesto može razvrstati u jedno zvanje.
U standardnim opisima radnih mesta svi poslovi koji se rade na tipičnom radnom mestu tako su opisani da primena svih merila na svaki posao omogućava da svaki posao, a time i celo radno mesto budu razvrstani u odgovarajuće zvanje.
Konačni opis radnog mesta sastavlјa se pošto se radnom mestu odredi zvanje.
Pored elemenata iz prethodnog opisa radnog mesta, konačni opis radnog mesta sadrži i naziv zvanja u koje je radno mesto razvrstano.
Konačni opis radnog mesta odobrava rukovodilac.
Pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika radi najviše do 10% službenika, a u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.
Radna mesta nameštenika opisuju se u pravilniku i razvrstavaju u vrste određene uredbom tako što se shodno primenjuju odredbe uredbe kojom se bliže uređuju kriterijumi za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave i gradske opštine.
Sve navedeno se odnosi na pripremu pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizacji opštinske uprave. Pored navedenih koraka, načelnik uprave je taj ko tehnički priprema objedinjen predlog pravilnika, koji mogu činiti, pored opštinske uprave, pravobranilaštvo, služba ombudsmana i slično i koji dostavlјa Veću na usvajanje
Da li se za sprovođenje dispciplinskih postupaka mogu neposredno primenjivati odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave ili postoji obveza donošenja posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti?
Za pokretanje, vođenje i okončanje disciplinskog postupka ne postoji potreba za donošenjem posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti. Primena odredbi glave 11. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave je dovolјna za sprovođenje disciplinskog postupka.
Da li lice koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave koje je do sada radilo na radnom mestu sa IV ili VI stepenom stručne spreme, može odmah po sticanju diplome fakulteta - VII stepen (ukoliko za to postoji slobodno radno mesto) da bude raspoređeno na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik i raspoređen na radno mesto rukovodica Odseka? Da li ova lica ponovo pohađaju pripravnički staž u vezi stepena stručne spreme koje su u međuvremenu stekli? Nјihov pripravnički staž prilikom prvog prijema u radni odnos je trajao kraće u odnosu na pripravnički staž koji je potreban za stepen stručnosti koji su u međuvremenu stekli.
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Na osnovu čl. 126. Zakona o zaposlenima u AP i JLS svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavlјalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Shodno čl. 127. istog Zakona pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Dakle, u konkretnom slučaju, lice koje je steklo visoko obrazovanje, ukoliko postoji potreba poslodavca, uz napomenu da i svi drugi akti, poput Pravilnika o unutrašnjem uređenju, Kadrovskog plana i sl. omogućavaju realizaciju navedenog, bi moralo da završi pripravnički staž sa tim stepenom obrazovanja, a nakon čega bi, eventualno, zasnovalo radni odnos sa tom stručnom spremom kod poslodavca i shodno tome steklo odgovarajuće zvanje.
U koje zvanje može da bude raspoređen zaposleni koji se naknadno (u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) doškoluje pa pored diplome srednje škole (IV stepena stručne spreme), dostavi diplomu fakulteta (VII stepena stručne spreme)?
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.