Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se pomoćnicima predsednika opštine utvrđuju zvanja?
Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se statutom opštine može predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.).
Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine.
Shodno čl. 59. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
S obzirom na navedeno, mesta pomoćnika predsednika opštine se ne mogu smatrati izvršilačkim radnim mestima, pa se, stoga, pomoćnicima predsednika opštine ne utvrđuju zvanja.
Ko donosi rešenja o raspoređivanju za službenike koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme u kabinetu predsednika opštine?
Shodno čl. 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
Članom 3. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i JLS je propisano da su izvršilačka radna mesta radna mesta u kabinetu izabranog lica, koji je posebna organizaciona jedinica.
Budući da je kabinet predsednika opštine posebna organizaciona jedinica, a u okviru opštinske uprave, rešenja o raspoređivanju za službenike u kabinetu donosu načelnik uprave.
Pravilnikom o sistematizaciji je predviđeno mesto kancelarijski poslovi - poslovni sekretar. Radno mesto je u okviru maksimalnog broja zaposlenih. Da li se to radno mesto može popuniti na određeno vreme bez konkursa?
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
Radni odnos na određeno vreme iz ovog razloga zasniva se bez javnog konkursa, a što je, takođe, propisano ovim članom Zakona.
Dakle, za konkretno radno mesto u kabinetu se ne sprovodi javni konkurs i zasniva se radni odnos na određeno vreme, dok traje dužnost izabranog lica.
S obzirom da se u postupku ovenjivanja primenjuje Uredba o ocenjivanju državnih službenika i da se samo dva člana Zakona o zaposlenima u AP i JLS odnose na ocenjivanje, moje pitanje je šta sa nameštenicima, da li se i njihov rad ocenjuje, s obzirom da oni nemaju zakonski osnov za napredovanje, učešće na internom konkursu...?
Na osnovu čl. 133. Zakona o zaposlenima u AP i JLS službenika ocenjuje rukovodilac pokrajinskog organa, načelnik uprave, odnosno rukovodilac koji rukovodi organizacijom ili službom iz člana 1. ovog zakona na osnovu predloga neposrednog rukovodioca.
Službenika na položaju u pokrajinskom organu, organizaciji ili službi ocenjuje funkcioner koji rukovodi organom, organizacijom ili službom.
Načelnika uprave i zamenika načelnika uprave ocenjuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili predsednik gradske opštine.
Čl. 134. istog Zakona je propisano da u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.
Dakle, navedeni član Zakona upućuje na shodnu primenu Uredbe o ocenjivanju državnih službenika.
Ovom uredbom uređuju se merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja državnih službenika u svim državnim organima.
Iz navedenog se zaključuje da se postupak ocenjivanja sprovodi samo za službenike, a ne i za nameštenike.
Da li zaposleni može samim premeštajem da dobije više zvanje odnosno više izvršilačko radno mesto ili ukoliko to nije moguće da li je to izvodlјivo po internom konkursu? Za slučaj da nijedna od ove dve opcije ne daje takvu mogućnost, da li može dobiti više zvanje tek ukoliko mu je dve godine uzastopno određena ocena “naročito se ističe”?
Članom 20. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano “Službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave”.
Članom 82. Zakona se propisuje:
“Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs”.
Dakle, poštovanjem redosleda radnji za popunjavanje radnih mesta premeštaj predstavlјa prvu mogućnost, ali ne i obavezu, za razliku od sledeće radnje i to internog konkursa, što predstavlјa obavezni korak.
Međutim, ni premeštaj, ni interni konkurs kao radnje za popunjavanje radnih mesta ne dovode same po sebi do sticanja višeg zvanja, a s obzirom na odredbe čl. 84. Zakona:
“Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava”.
Članom 134. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano:
“U pogledu cilјa i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika”.
Gore navedeno upućuje na Zakon o državnim službenicima i to čl. 87.:
“Državni službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto ili postavlјenjem na položaj ili viši položaj, u istom ili drugom državnom organu.
Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju, ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice u državnom organu.
Državni službenik može da napreduje i prelaskom u viši platni razred, bez promene radnog mesta, prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima”.
Naredni značajan član Zakona o državnim službenicima je član 88., kojim je propisano: “Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističe" ili četiri puta uzastopno "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, državni službenik koji je premešten na neposredno više radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističe" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu opet bude određena ocena "naročito se ističe".
Ocene na kojima je zasnovano napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje”.
Iz navedenog se dolazi do zaklјučka da je napredovanje odnosno sticanje višeg zvanja moguće ukoliko je zaposlenom najmanje dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističe" ili četiri puta uzastopno "ističe se".