Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog člana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zaključuju Vlada, udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike Srbije. Udruženje poslodavaca je udruženje koje predstavlja više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih i registrovano je u skladu sa zakonom. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju u ime poslodavca predsednik opštine, odnosno gradonačelnik i reprezentativni sindikat kod poslodavca. Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih. 

Članom 8. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Dakle, kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, te u ovom konkretnom slučaju se na maksimalnu dužinu trajanja godišnjeg odmora primenjuje maksimum predviđen Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Međuopštinska saradnja u oblasti socijalne zaštite nije široko rasprostranjena praksa, ali ipak ima određenih primera. Prema odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, JLS, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom (što je propisano članom 88. Zakona o lokalnoj samoupravi). Na osnovu ove odredbe i shodnom primenom Zakona o javnim nabavkama, JLS mogu da se udruže u nabavci usluga socijalne zaštite. Do sada nije zabeležen ovakav primer u praksi. 

Takođe, JLS mogu zajednički da osnivaju ustanove socijalne zaštite, a najistaknutiji primer ovakve prakse je osnivanje Centara za socijalni rad koje su nadležne za teritoriju više JLS. Postoji nekoliko ovakvih organizacija koje funkcionišu više decenija. 

Saradnja JLS podrazumeva i ustupanje obavljanja pojedinih poslova iz okvira izvornih nadležnosti drugoj JLS ili preduzeću, ustanovi i drugoj organizaciji čiji je ona osnivač. Nije poznato da je do sada neka JLS ustupila drugoj JLS poslove u oblasti socijalne zaštite za koje je nadležna, ali je česta praksa ustupanje pružanja usluga prihvatilištima i savetovalištima čiji je osnivač druga JLS.

Izuzetno, poslovi ovlašćenog inspektora se mogu poveriti i drugim inspektorima u JLS. U protivnom nadzor vrši republički turistički inspektor.

Za odgovor na ovo pitanje bitne su odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) koje uređuju napredovanje službenika. Član 133. pomenutog zakona kaže da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Od važnosti je spomenuti i odredbe člana 133e. istog zakona, koji kaže da rukovodilac može premestiti, odnosno rasporediti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, bez obzira da li ispunjava uslove za napredovanje, službenik u zvanju viši referent ne može napredovati u zvanje mlađi savetnik u okviru jednog napredovanja jer se ne radi o napredovanju u neposredno više zvanje. Međutim, službenik može učestvovati u javnom konkursu za radno mesto u zvanju mlađeg savetnika (ukoliko ispunjava i druge uslove propisane konkursom), te po sprovedenom javnom konkursu, ukoliko bude kandidat koji sa najboljim rezultatom ispuni merila propisana za izbor, biti premešten na to radno mesto.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) uredio je redosled radnji prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta i u članu 82. kaže da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.

Članom 84. istog zakona uređeno je da na internom konkursu mogu učestvovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.

Dakle, na internom konkursu u organu jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine mogu učestvovati samo službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama te lokalne samouprave ili gradske opštine, ne i zaposleni u javnim preduzećima čiji je osnivač ta lokalna samouprava.

Zakon o zaposlenima u AP i JLS proklamovao je jednaku dostupnost radnih mesta u organima jedinice lokalne samouprave i u članu 19. kaže da su pri zapošljavanju svim kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno proveri kompetencija. Pri zapošljavanju vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom, odražava među zaposlenima, u najvećoj mogućoj meri, strukturu stanovništva. Iz ovih odredbi proizilazi da su i zaposlenima u javnim preduzećima pod jednakim uslovima dostupna radna mesta u organima lokalne samouprave, tako da oni mogu učestvovati u javnom konkursu ukoliko ispunjavaju uslove za oglašena radna mesta.

Preduslovi za popunjavanje radnih u organima jedinica lokalne samouprave je da je to radno mesto predviđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom., Takođe, treba napomenuti i da su Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), članom 27k, predviđeni mehanizmi za kontrolu novog zapošljavanja i dodatnog radnog angažovanja kod korisnika budžetskih sredstava, to jest proceduru za dobijanje dozvola i saglasnosti za novo zapošljavanje.