Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je Kabinet predsednika gradske opštine grada Beograda organizaciona jedinica van Uprave gradske opštine?
Kabinet je posebna organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave.
Imajući u vidu da se u Kabinetu gradske opštine radni odnos može zasnovati samo na određeno vreme, da li Pravilnikom o sistematizaciji treba predvideti radna mesta sa opisom poslova?
S obzirom da je kabinet gradonačelnika/predsednika opštine posebna organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave, u kabinetu treba predvideti radna mesta sa opisom poslova.
Da li internom revizoru može da se prizna zvanje samostalni savetnik? Poslove obavlјa jedno lice i radno mesto je sistematizovano kao samostalni izvršilac u Opštinskoj upravi.
Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi za zvanje samostalnog savetnika su definisana čl. 13. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS. Ali, treba imati u vidu član 34. navedene Uredbe u pogledu ograničenja broja najviših zvanja i ceniti to ograničenje u svakom konkretnom slučaju, s obzirom da pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.
U koje zvanje može biti razvrstan službenik JLS u izvršilačkom radnom mestu, ako je stekao visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova i ima 20 god. radnog iskustva u istoj JLS (isti opis poslova 20 god, lice se školovalo u toku rada, stekao viši stepen obrazovanja i položio je državni ispit za visoko obrazovanje)?
Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi su jasno definisani Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS, ali je potrebno obratiti pažnju i na ograničenja iz čl. 34. Uredbe i odlučivati shodno tome u svakom konkretnom slučaju.
Da li po otpočnjanju primene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave funkcioneri automatski zasnivaju radni odnos-član 3., 12. i 14.stav 8. Zakona, odnosno imaju pravo i obavezu da budu na stalnom radu, ili se njihov status i nadalјe određuje primenom odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi da su predsednik opštine i zamenik na stalnom radu, da predsednik skupštine i članovi veća mogu biti na stalnom radu, a da položaj zamenika predsednika skupštine nije regulisan? Pitanje je takođe i da li će funkcioneri koji do sada nisu bili na stalnom radu, npr. članovi Veća, morati da zasnuju radni odnos sa poslodavcem-skupštinom?
Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini, da su predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, a da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. U navedene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne zadire i ničim ih ne menja. Dakle, Zakonom o zaposlenima u AP i JLS se ne stvara obaveznost zasnivanja radnog odnosa tamo gde ona nije propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.