Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeОдредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи, прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи, да ли се наведених 5 % односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5 % од укупног броја грађана са бирачким правом са територије нпр. једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу
Poštovani, da li je dodatni rad regulisan članom 40. i 41.Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, isto što i dopunski rad predviđen članom 202. Zakonom o radu? Odnosno, da li se na službenike zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u tom delu primenjuju samo odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Hvala!
Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.
Poštovani, potrebno je da nam date mišljenje koje se odnosi na ispravke u matičnoj knjizi rođenih. Naime, stranka je podnela zahtev za ispravku upisanog podatka u MKR za svog brata koji je preminuo 2014.godine navodeći da je ispravka neophodna radi ostavinske rasprave. U naknadim upisima i zabeleškama stoji da je lice umrlo 2014.godine. Da li se onda može vršiti ispravka u knjizi rođenih za umrlo lice?
Član 21. Zakona o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisuje da se u matične knjige upisuju podaci o činjenicama koje su prijavljene, odnosno podaci sadržani u aktu nadležnog organa ili ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa.
Članom 30. istog zakona propisano je da greške u matičnim knjigama koje su uočene pre zaključenja upisa, ispravlja matičar, u skladu s propisom kojim se uređuje način vođenja matičnih knjiga, dok je članom 31. propisano da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa, matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja opštinske/gradske uprave. Međutim, od ove obaveze, zakon je predvideo izuzetak. Naime, ako je u Registar matičnih knjiga pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, opštinska/gradska uprava vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, s tim da se datum i tekst ispravke beleži u okviru Registra matičnih knjiga.
Postupak ispravke greške vodi se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 32. Zakona o matičnim knjigama).
Shodno zakonskim odredbama ne postoje prepreke ili utvrđena ograničenja prilikom sprovođenja postupka ispravke grešaka u matičnim knjigama.
Dakle, greške se mogu ispravljati u matičnim knjigama, nevezano od toga koji je status lica. Ako se greška nalazi u matičnoj knjiži rođenih (a radi se o umrlom licu), ispravka greške je moguća. Ukoliko je u pitanju tehnička greška, takvu grešku može ispraviti i sam matičar bez posebnog rešenja nadležnog organa. Međutim, ukoliko je u pitanju greška u pogledu podatka koji se upisuje u matičnu knjigu rođenih, tu ispravku matičar može uraditi samo na osnovu rešenja nadležnog organa.
Dakle, postupak ispravke greške može se pokrenuti i na zahtev lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, i u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, nadležni organ tj. opštinska/gradska uprava dužna je da donese rešenje kojim se odobrava ispravka greške u MKR koju vrši matičar.
Odredbom člana 68. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative iznosi 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom. Naše pitanje glasi: da li se navedenih 5% odnosi na ukupan broj građana sa biračkim pravom sa celokupne teritorije jedinice lokalne samouprave ili se pomenuti procentualni iznos može odnositi i na užu oblast, poput 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom sa teritorije, na primer, jedne mesne zajednice? Hvala Vam unapred na odgovoru.
Članom 68. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je da „građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom“.
Članom 68. stav 3. istog zakona propisano je da „broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative iznosi 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom“.
Citirane zakonske odredbe treba razumeti tako da se njima na opšti način definiše i uređuje jedan od oblika putem kojih građani sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave mogu da ostvare svoje pravo na neposredno učešće u ostvarivanju lokalne samouprave, ne razlikujući, pri tom, da li je predmet građanske inicijative od interesa odnosno uticaja na celu jedinicu lokalne samouprave ili samo na jedan njen deo (naseljeno mesto, mesnu zajednicu i sl).
Imajući u vidu da građanska inicijativa predstavlja formalan i zvaničan način opštenja građana sa skupštinom jedinice lokalne samouprave, zakon je definisao minimalan broj građana koji mora da podrži određenu inicijativu, da bi ta inicijativa mogla da bude uzeta u formalno razmatranje. Tako je zakon praktično rekao da građansku inicijativu na teritoriji određene opštine/grada mora da podrži najmanje 5% birača sa teritorije te opštine/grada, da bi se ona smatrala formalnim aktom.
Na osnovu svega navedenog, zaključak je da se 5% uvek računa u odnosu na ukupan broj birača u celoj jedinici lokalne samouprave, bez obzira na to da li se predmet građanske inicijative odnosi na celu jedinicu lokalne samouprave ili samo jedan njen deo, npr. mesnu zajednicu.
Poštovani, da li je dodatni rad regulisan članom 40. i 41.Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, isto što i dopunski rad predviđen članom 202. Zakonom o radu? Odnosno, da li se na službenike zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u tom delu primenjuju samo odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Hvala!
Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.