Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li šef Odeljenja u opštinskoj upravi može ostati u radnom odnosu posle 65 godine?
Članom 158. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Službeniku na položaju, po sprovedenoj inicijativi za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.
Dalje, govoreći o prestanku radnog odnosa po sili zakona, u članu 163. istog zakona se kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja službeniku prestaje radni odnos po sili zakona i nema mogućnosti da on nastavi radni odnos kao službenik u organima jedinice lokalne samouprave.
S obzirom da je u pritanju funkcija (članica opštinskog veća), nadležno skupštinsko radno telo utvrdilo je porodilji pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine. Kakav će biti status nakon izbora, odnosno kada prestane mandat, i na koji način može nastaviti sa korišćenjem porodiljskog?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 187. stav 1-2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U ovom konkretnom slučaju treba odvojiti dva pojma: vršenje funkcije i radni odnos. S tim u vezi, članici opštinskog veća će prestati funkcija nakon isteka vremena na koje je izabrana, dok će i dalje biti u radnom odnosu u opštini do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odnosno do isteka odsustva radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.
Da li je izborni postupak na internom konkursu javan, tj. da li mogu prisustvovati samo članovi Komisije i kandidati koji su ušli u izborni postupak, ili i ostala zainteresovana lica?
Iz odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022) proizilazi da fazama postupka internog i javnog konkursa učestvuju isključivo članovi konkursne komisije i kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak.
Napominjemo da u skladu sa članom 109. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa članom 86. istog zakona na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.
Da li Načelnik uprave može da odbije prijem ukoliko lice položi kompetencije i Kadrovska komisija proceni da zadovoljava sve uslove?
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Što se internog konkursa tiče, on se sprovodi kao jedan od koraka u postupku popunjavanja upražnjenog radnog mesta. Na internom konkursu mogu učestovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave i to službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Svi učesnici internog konkursa u njemu ravnopravno učestvuju, a rukovodilac organa će izabrati kandidata sa liste kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Međutim, interni konkurs neće uspeti: 1) ako nije bilo prijava na internom konkursu; 2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedopuštene; 3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku; 4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz tačaka 3) i 4). Hipotetički, ako je u internom konkursu učestvovao jedan kandidat koji ispunjava uslove internog konkursa i ispunio je merila za izbor, trebalo bi da bude premešten na oglašeno radno mesto koje se popunjavalo putem internog konkursa.
U svakom slučaju, o raspoređivanju, premeštaju, kao i napredovanju odlučuje rukovodilac organa (u ovom slučaju načelnik uprave) samostalno, u skladu sa potrebama i mogućnostima tog organa.
Da li zaposlena kojoj ističe porodiljsko bolovanje u oktobru i koja će nakon toga koristiti godišnji odmor, ima pravo po zakonu da koristi godišnji odmor za 2023. godinu i da li odmor za 2022. propada? Da li za porodilje isto važi da stari godišnji treba da iskoriste do 30. juna naredne godine?
Članom 73. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Dakle, ukoliko se zaposlena vrati sa porodiljskog odsustva nakon 30. juna, gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine i može koristiti isključivo odmor iz kalendarske godine.