Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDobijena su namenska sredstva po Konkursu za dodelu bespovratnih sredstava zadrugarima. U okviru kog programa, aktivnosti i na kojoj ekonomskoj klasifikaciji planirati aproprijaciju?
U slučaju da se radi o sredstvima dobijenim po konkursu Ministarstva za brigu o selu, za podršku razvoju zadrugarstva, u Odluci o budžetu ova sredstva u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21 i 66/21) i Uputstvom za izradu programskog budžeta (ažurirano u julu 2021. godine), treba planirati novi projekat u okviru Programa 5 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, funkcionalne klasifikacije 421 – Poljoprivreda, sa ekonomskom klasifikacijom 454 – Subvencije privatnim preduzećima, a sredstva planirati iz izvora 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti.
Neophodno je razrešenje u vezi primene člana 60 stav 1 tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu ("Sl. glasnik RS", br. 29/19 i 60/20): Zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) - 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite. Naime, jedno lice je duži niz godina bilo angažovano u više navrata kod istog poslodavca na osnovu ugovora o delu. S obzirom da u istom periodu nije imao radni odnos, da su mu uplaćivani svi doprinosi iz socijalnog osiguranja, te godine angažovanja, na osnovu njegovog zahteva "pretočene" su u radni staž. S obzirom da je isto lice od skoro u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca, da li se godine provedene van radnog odnosa (a koje su mu upisane kao radni staž naknadno) računaju u minuli rad prilikom obračuna plate?
Članom 60. stav 1 tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 29/19 i 60/20) se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) - 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite.
S obzirom da PKU kao uslov za dodatak na platu za minuli rad postavlja vreme provedeno u radnom odnosu, radno angažovanje po osnovu ugovora o radu se ne može računati u minuli rad, bez obzira što je lice bilo angažovano u toj ustanovi socijalne zaštite.
Ovde naročito treba imati u vidu i to da Zakon o radu predviđa da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
U situaciji kada su predmet javne nabavke radovi i kada je postavljen kriterijum koji se tiče stručnog kapaciteta da ponuđač pre objavljivanja javnog poziva treba da ima minimum 25 radnika u radnom odnosu ili na drugi način radno angažovanih u skladu sa Zakonom o radu, za potrebe predmeta javne nabavke, da li je uslov da ovim stručnim kapacitetom ponuđač raspolaže pre objavljivanja javnog poziva (a ne samo za izvršenje)? Da li bi bilo diskriminatorski usloviti da 22 izvršioca na predmetnim građevinskim radovima budu angažovani sa punim radnim vremenom (zbog rokova i dinamike realizacije), jer je jedan privredni subjekt pitao da li bi ugovor o dopunskom radu koji je važeći na dan dostavljanja ponude bio prihvatljiv kao uslov o radnom angažovanju za sve angažovane (i kvalifikovane i nekvalifikovane radnike, kao i inženjere)? Naručilac smatra da nije prihvatljivo da neposredni izvršioci na radovima budu angažovani ugovorom o dopunskom radu s obzirom na prirodu tog ugovora (dužina radnog vremena) i s obzirom na potrebu kontinuiranog realizovanja granjevinskih radova i postavljenih rokova.
Članom 117. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da naručilac može da odredi uslove u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta kojima se obezbeđuje da privredni subjekt ima potrebne kadrovske i tehničke resurse i iskustvo potrebno za izvršenje ugovora o javnoj nabavci sa odgovarajućim nivoom kvaliteta.
Dakle, odredba Zakona u pogledu tzv. kadrovskog kapaciteta ne uređuje bliže na koji način i sa kojim radnim vremenom trebaju da budu angažovani kadrovi koje ima na raspolaganju u trenutku kada podnosi ponudu.
Ukazujemo da treba praviti jasnu razliku između tzv. kapaciteta koji se odnose na resurse koje privredni subjekt ima na raspolaganju (uopšte), a koji predstavljaju kriterijum za izbor i uslova za izvršenje ugovora, odnosno zahteva u pogledu lica koja će biti angažovana u realizaciji konkretnog ugovora naručioca.
Ukoliko Naručilac smatra da je potrebno da privredni subjekt u realizaciji ugovora u svakom trenutku na gradilištu ima 25 lica određenih kvalifikacija (u toku osam časova tokom jednog radnog dana), onda takav zahtev može odrediti u tehničkoj specifikaciji. U svakom slučaju, naručilac očekivano postavlja maksimalni rok za izvođenje radova i sankcije u slučaju nepoštovanja zahtevanog roka za izvođenje radova (ugovorna kazna, sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza).
S druge strane, i pored razumevanja situacije u kojoj bi privredni subjekt sva lica angažovao sa nepunim radnim vremenom, imajući u vidu praksu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, mišljenja smo da nije preporučljivo ograničavati način angažovanja određenih lica u smislu kriterijuma za izbor, pa tako i u pogledu ugovora o dopunskom radu (u najvećem broju slučajeva, ovakvi zahtevi su smatrani diskriminatornim). Eventualno bi se moglo razmotriti da se u takvoj situaciji kriterijum odredi na način da u situaciji u kojoj se angažuju lica po ugovoru o dopunskom radu (sa npr. 4 sata angažovanja dnevno), takav privredni subjekt treba da u cilju ispunjenja kriterijuma „ponudi“ veći broj lica u odnosu na broj sati angažovanja.
Takođe, ukazujemo da je praksa u javnim nabavkama da privredni subjekti trebaju da zahtevane kriterijume za izbor ispunjavaju u trenutku podnošenja ponude/otvaranja ponuda, a ne u trenutku objavljivanja javnog poziva.
Da li se na negativno rešenje o ozakonjenju (podnosilac zahteva nije dostavio dokaz o vlasništvu nad zemljištem) stavlja klauzula o pravosnažnosti?
Prema članu 14. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) pravnosnažno je rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor, a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze i takvo rešenje može da se poništi, ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni.
Prema našem zakonodavstvu pravnosnažnost mogu steći samo rešenja kojim je usvojen neki od zahteva stranke.
U našoj pravnoj praksi negativni upravni akti (npr. rešenje kojim je odbijen zahtev stranke) ne mogu steći svojstvo pravnosnažnosti i na ista se ne stavlja klauzula pravnosnažnosti, jer bi se na taj način onemogućilo da stranka kasnije u postupku ukoliko dopuni svoj zahtev nekim novim činjenicama i dokazima ostvari svoje pravo.
Investitor je odstupio od izdatog rešenja po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, vezano za adaptaciju i rekonstrukciju objekta. Kako je objekat u gradskom jezgru, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je izdao uslove za rekonstrukciju istog. Kako primeniti čl. 142. stav 9 – izmena rešenja po članu145. kada investitor neće dobiti uslove od PZZZSK u skladu sa izvedenim stanjem. Takođe, u članu 176. ne može se pronaći način da se primeni član 142. stav 9. Molimo za smernice, kako postupiti u ovom konkretnosm slučaju.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Nadzor nad sprovođenjem obaveze iz ovog člana bi građevinski inspektor vršio na osnovu odredaba člana 176. stav 1. tačka 10. istog Zakona, kojima je propisano da je vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom, te bi u skladu sa odredbama ovog člana nalog nadziranom subjektu bio da radove izvede na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Ovakav nalog građevinskog inspektora bio bi prinudno sproveden izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje).
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Ova vrsta upravnog izvršenja primenjuje se kada se nadziranom subjektu nalaže da nešto dopusti ili trpi, da se uzdrži od činjenja ili kada mu se nalaže neka radnja činjenja koju umesto njega ne može da izvrši drugo lice, odnosno u situacijama kada izvršenje preko drugog lica nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. U tom slučaju izvršenje rešenja se sprovodi posrednom prinudom tako što se izricanjem novčanih kazni utiče na volju izvršenika da sam izvrši ili se povinuje meri.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu građevinski inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku39, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Novčana kazna može da se izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novina koju je uneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru jeste da inspektor može izreći novčanu kaznu u izvršenju rešenja posrednom prinudom, pored pravnog lica, i odgovornom licu u pravnom licu, a da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. ZIN-a).