Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako treba da postupi prvostepeni organ kada je u pitanju susvojina, a jedan suvlasnik istakne zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, a ostali suvlasnici su preminuli?
Kako zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti moraju podneti svi suvlasnici u ovom slučaju organ je u obavezi da proveri da li preminuli suvlasnici imaju zakonske naslednike i da li su pokrenuti i okončani ostavinski postupci pa u zavisnosti od toga da oceni da li će prekinuti postupak dok se ne okonča ostavina ili nastaviti ukoliko je ostavinski postupak okončan.
Stranka traži od opštine da joj se isplati naknada za faktičku eksproprijaciju parcele na kojoj je prema tvrdnji stranke pre više decenija izgrađena ulica. Da li je taj zahtev prema lokalnoj samoupravi opravdan, s obzirom na okolnost da na parceli nije izgrađena ulica već državni put IIa reda koji inače prema odredbama Zakona o putevima nije u svojini jedinice lokalne samouprave, a inače predmetni državni put ni do današnjeg dana nije upisan u javne knjige, već se parcela kod katastra tretira kao neizgrađeno zemljište? S druge strane, da li stranci pripada naknada za celu površinu zemljišta ili samo za taj deo na kojem je izgrađen državni put IIa reda?
Naknadu za faktičku eksproprijaciju određuje nadležni sud i to rešenje je osnov za isplatu naknade. To znači da stranku treba uputiti da se obrati nadležnom sudu koji će doneti rešenje i istim obavezati bilo jedinicu lokalne samouprave ili korisnika eksproprijacije da istu isplati. Površinu parcele koja je zauzeta i obveznika plaćanja naknade odrediće sud.
Kako upisati objekat (vodovod) koji je izgrađen na više katastarskih parcela i u dve katastarske opštine?
Pravila upisa sadržana su u Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i u Praivlniku o katastarskom premeru. Potrebno je geodetski snimiti svaku deonicu vodovoda u okviru jedne katastarske opštine i preko ovlašćene geodetske organizacije podneti zahtev RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti za evidentiranje u katastru vodova.
Kako postupati u slučaju dostavljanja dokumentacije u mašinski čitljivom formatu (word i excel) koje zahteva podnosilac zahteva, u kojima bi mogao da menja podatke, a inače su ti podaci objavljeni na zvaničnoj internet prezentaciji u PDF formatu?
Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena. U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu (član 10. Zakona) kada je informacija već javno dostupna na internetu, dovoljno je da organ u odgovoru na zahtev označi gde je tačno objavljena informacija (npr. adresa veb prezentacije i link koji vodi ka traženoj informaciji), kao i kada je informacija objavljena. Međutim, treba imati u vidu da tražilac ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u mašinski čitljivom obliku u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi.
Da li se podnosilac zahteva koji u zahtevu iznosi molbu, tj. uslov da mu se odgovor dostavi u mašinski čitljivom formatu može obavestiti da to nije predmet ovog Zakona i da li je obaveza organa javne vlasti da pruži odgovor u toj formi?
Odredbom člana 18. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da organ vlasti izdaje kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena. To praktično znači da organ može, čak je poželjno, da podatke dostavi u mašinski čitljivom obliku ako je to moguće. Ukoliko to nije moguće informacije se dostavljaju u obliku u kom se nalaze.
Međutim, treba imati u vidu da je ovo odgovor dat sa aspekta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Drugim zakonima i aktima može biti propisana obaveza objavljivanja informacija u mašinski čitljivom obliku. Npr. Zaključkom Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 105/18) usvojen je Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018–2020. godine, koji je sastavni deo tog zaključka. U tom akcionom planu preuzeta je obaveza otvaranja podataka iz konkursa za finansiranje rada udruženja i sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od javnog interesa. Pored toga, najnovijim usvojenim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da će se podaci i informacije koje su obavezni deo informatora o radu organa javne vlasti objavljivati u mašinski čitljivom obliku na jedinstvenoj platformi, pa je važno na vreme se pripremiti za te izmene (primena usvojenih izmena i dopuna počinje 17. februara 2022. godine)-
Osim toga, odredbom člana 25. Zakona o elektronskoj upravi propisano je pravo na ponovnu upotrebu podataka, pa je zahtev tražioca neophodno razmotriti i sa tog aspekta.
Inače, Poverenik nije nadležan da kao drugostepeni organ odlučuje o povredi prava na pristup informacija i žalbe izjavljene zbog povrede tog prava odbacuje. Naime, članom 25. stav 9. Zakona o elektronskoj upravi predviđeno je da se na postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, iako je navedenom odredbom propisana shodna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nadležnost Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na taj način nije ustanovljena, iz razloga što se ista mora izričito zakonom propisati.
Naime, nadležnost i ovlašćenja bilo kog organa javne vlasti, pa i Poverenika, može se određivati i ustanovljavati samo zakonom i na osnovu izričite zakonske odredbe kojom se te nadležnosti i ovlašćenja ustanovljavaju. Stoga, Poverenik na osnovu citirane formulacije „shodna primena“ ne može da odlučuje kao drugostepeni organ o pravu na ponovnu upotrebu podataka, jer je odredbom člana 25. Zakona o elektronskoj upravi zagarantovano pravo na ponovnu upotrebu podataka, propisana je sadržina tog prava, uslovi za ograničenje prava i postupak ostvarivanja tog prava u prvostepenom postupku, ali ne i način zaštite tog prava tj. koji je organ nadležan da odlučuje u drugom stepenu o eventualnoj povredi tog prava, niti su uređena njegova ovlašćenja u drugostepenom postupku. Osim toga, formulacija „shodna primena“ nije primerena jer se radi o dva različita prava, od kojih je jedno uvek besplatno (pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (osim nužnih troškova)), a drugo nije uvek besplatno (pravo na ponovnu upotrebu). Stoga, iako su oba prava zajemčena u svrhu ostvarivanja veće transparentnosti rada organa javne vlasti, različita je njihova priroda, svrha i način ostvarivanja. Iz tih razloga, Poverenik je konstatovao da u konkretnom slučaju postoji pravna praznina, koja mora biti uređena zakonom.