Na osnovu čl. 8. Uredbe o ocenjivanju službenika („Sl.glasnik RS“, br.2/2019) radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima. Primerak akta sa utvrđenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.

U članu 24. iste Uredbe se kaže da pošto istekne period za ocenjivanje, ocenjivač priprema izveštaj o ocenjivanju službenika. Izuzetno, izveštaj o ocenjivanju priprema se prevremeno, u roku od 10 dana po isteku kvartala, ako ocenjivač u jednom kvartalu vrednuje službenika za rezultate postignute u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva najnižom ocenom. Izveštaj o ocenjivanju sadrži predlog ocene službeniku i podatke značajne za predlaganje ocene, koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata. Izveštaj o ocenjivanju u smislu stava 1. ovog člana (Obrazac 1.) i Izveštaj o prevremenom ocenjivanju u smislu stava 2. ovog člana (Obrazac 3.) odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Na osnovu čl. 30. iste Uredbe službenik unosi u izveštaj o ocenjivanju svoje komentare na izveštaj i ako se ne slaže s predloženom ocenom ili komentarima ocenjivača, razloge svog neslaganja. Službenik upisuje ispod svog komentara datum kad je dao komentar i potpisuje se, posle čega ocenjivač potpisuje izveštaj o ocenjivanju.

Na osnovu čl. 31. iste Uredbe ocenjivač dostavlja bez odlaganja potpisan izveštaj o ocenjivanju kontroloru. U roku od deset dana od dana kada je primio izveštaj o ocenjivanju kontrolor proverava izveštaj, rešava moguće nesuglasice između ocenjivača i službenika i upisuje u izveštaj svoje komentare na predloženu ocenu i izveštaj.

Članom 35. iste Uredbe uređen je postupak donošenja rešenja. Rukovodilac organa, pošto od jedinice za upravljanje ljudskim resursima primi pravilno pripremljen izveštaj o ocenjivanju, donosi rešenje kojim službeniku određuje ocenu. Predlog rešenja kojim se službeniku određuje ocena priprema jedinica za upravljanje ljudskim resursima.

Rešenje o ocenjivanju se svakako donosi, bez obzira da li je službenik potpisao listu radnih ciljeva ili ne. U tim izuzetnim slučajevima, kada nije postignuta saglasnost u pogledu radnih ciljeva, ocenjivač će ih utvrditi jednostrano. Službeniku svakako ostaje opcija da izjavi žalbu nadležnoj žalbenoj komisiji na rešenje kojim mu je određena ocena u roku od osam dana od dana kada je primio rešenje, u kojoj će između ostalog kao argument navesti i razloge zbog kojih se nije saglasio sa listom radnih ciljeva.

Član 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kaže:

„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog ili obavljanja specijalističkih lekarskih pregleda u okviru lečenja duže i teže bolesti zaposlenog koji se ne finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili za koje bi zaposleni na osnovu zakazanog termina pregleda čekao duže od godinu dana,

2) nabavke medicinsko tehničkih pomagala zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.

8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,

9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,

10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,

11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik, štićenik i staratelj zaposlenog.

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji su pravo na pomoć ostvarili kod poslodavca kod koga rade, koji obavljaju samostalnu delatnost ili primaju penziju koja je veća od visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku podnošenja zahteva.

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.“

Dakle, solidarna pomoć za slučaj duže i teže bolesti može se isplatiti na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. S obzirom da je u navedenom kolektivnom ugovoru dat maksimalni iznos koji se može isplatiti, potrebno je da poslodavac pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili drugim aktom uredi uslove i kriterijume za dodelu solidarne pomoći, kao i visinu solidarnu pomoći u konkretnim slučajevima.

U svakom slučaju, iznos solidarne pomoći ne obavezuje poslodavca da taj iznos i isplati, već će se poslodavac voditi raspoloživim sredstvima u budžetu ukoliko nije posebno uredio visinu solidarne pomoći u konkretnim slučajevima.

Članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ostvaruju pravo na minuli rad iz stava 1. ovog člana i za godine rada provedene u radnom odnosu u ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Dakle, državnom službeniku u javnom tužilaštvu u ovom konkretnom slučaju će za minuli rad biti priznate godine rada provedene u radnom odnosu u jedinici lokalne samouprave, ali ne i godine rada provedene u predškolskoj ustanovi jer nisu priznate Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe s obzirom da se radi o ustanovi.

Radi ostvarivanja javnog interesa, jedinica lokalne samouprave donosi akt  o visini iznosa naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Odluku o visini iznosa naknade, JLS donosi na osnovu Zakona. Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture donelo je 2017. godine Mišljenje o primeni pojedinih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u kome je pojasnilo na koji način bi jedinice lokalne samouprave trebalo da utvrđuju iznos naknade za prinudnu upravu. U tom uputstvu navedena je formula kao i sugestija da koeficijent koji JLS utvrđuje ne bi trebalo da bude manji od 8. Dakle, na neki način, resorno Ministarstvo je utvrdilo minimalni iznos naknade za profesionalno upravljanje, dok je samim jedinicama lokalne samouprave prepušteno da same utvrde koliki će koeficijent biti. Konkretno, u slučaju opštine Dimitrovgrad, lokalna samouprava je odlučila da utvrdi vrednost koeficijenta 12,5, što znači da će iznos naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudne uprave biti približno oko 550 RSD za zgrade sa manje stanova, odnosno približno 650 RSD za zgrade sa do 30 stanova.

Treba imati u vidu da ovo nije cena koju plaćaju vlasnici posebnih delova u stambenim zajednicama koje se odluče za profesionalnog upravnika, već da je prinudna uprava po prirodi ograničenog karaktera i traje do trenutka kada skupština stambene zajednice izabere upravnika iz svojih redova ili poveri profesionalnom upravniku ove poslove u redovnom postupku.

Što se tiče prvog pitanja, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju u 2025. godini kada navrši 63 godine i deset meseci života (član 19a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). S obzirom da se uslov za godine života iz navedenog člana zakona vezuje za kalendarsku godinu, najkasniji datum za podnošenje zahteva je 31.12.2025. godine, kao poslednji radni dan u godini.

Što se drugog pitanja tiče, u zahtevu za prestanak radnog odnosa usled odlaska u starosnu penziju treba se navesti dan sticanja prava na starosnu penziju, bez obzira što je to neradan dan.