Članom 18. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001….144/2022) predviđeno je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:

1) naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.017 dinara mesečno;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 3.012 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;

3) dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog državnog organa;

4) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

5) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima, odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 8.782 dinara mesečno;

6) dnevne naknade koje ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

7) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 50.173 dinara;

8) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 12.544 dinara godišnje po jednom detetu;

9) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 25.085 dinara godišnje;

9a) pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do 87.799 dinara;

10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;

11) sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica (u daljem tekstu: sopstvene akcije) koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni poslodavca;

12) solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu.

Ne plača se porez na zarade na primanja iz stava 1. točka 11) ovog člana koja zaposleni ostvari od s poslodavcem povezanog lica.

Izuzetno od stava 1. točka 11) i stava 2. ovog člana:

1) ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama, takve sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u smislu člana 14. ovog zakona u momentu otuđenja;

2) ukoliko poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u smislu člana 14. ovog zakona u momentu otkupa;

3) ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja nad sopstvenim akcijama, osim u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u skladu sa zakonom koji uređuje rad, prestanak radnog odnosa usled sticanja prava na starosnu penziju u skladu sa zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje i prestanka radnog odnosa radi zasnivanja radnog odnosa kod povezanog lica poslodavca, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom u smislu člana 14. ovog zakona isplaćenom na poslednji dan trajanja radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca.

Ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona.

Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. točka 3) ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova.

Ministar finansija bliže uređuje ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz stava 1. tač. 7), 10) i 11) ovog člana, te je u tom smislu donet Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 31/2001 i 5/2005).

Član 1. navedenog Pravilnika kaže:

„Ovim pravilnikom bliže se uređuje ostvarivanje prava na poreska izuzimanja propisana odredbama člana 9. stav 1. tač. 10) do 13) i prava na poresko oslobođenje propisano odredbom člana 18. stav 1. točka 5) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004) za primanja koja ostvaruju fizička lica po osnovu:

1) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja (u daljem tekstu: pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine);

2) organizovane socijalne pomoći;

3) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu od 4.500 dinara (u daljem tekstu: stipendije i krediti);

4) naknade za ishranu – hranarine, koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara (u daljem tekstu: hranarina sportista amatera);

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 15.000 dinara (u daljem tekstu: solidarna pomoć za slučaj bolesti.

Poresko izuzimanje, odnosno oslobođenje iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana mogu se ostvariti za primanja koja se realizuju neposrednom isplatom u novcu, davanjem robe ili drugim činjenjem, kao i neposrednim plaćanjem robe ili usluga (po računu, fakturi i sl.), koje je učinjeno u funkciji predmetnih pomoći.

Poresko izuzimanje iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana može se ostvariti za primanja koja se realizuju isplatom novčanog iznosa.“

Neoporezivi iznos kod pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja je do iznosa navedenog u aktu o proceni štete izvršene od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organ, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.).

Članom 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da najmanje dva člana veća žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Predsednik i članovi žalbene komisije, imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani. Imena članova žalbene komisije objavljuju se na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave. Na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave objavljuju se mišljenja o pitanjima koja su najčešće predmet odlučivanja žalbene komisije, u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti. Članovi žalbenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, čiju visinu određuje Veće.

Član 179. istog zakona kaže da članu žalbene komisije dužnost člana žalbene komisije prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, kada ispuni uslove za starosnu penziju ili kada bude razrešen. Umesto člana žalbene komisije kome je dužnost prestala pre vremena imenuje se novi, do okončanja mandata žalbene komisije.

Dakle, s obzirom na navedene odredbe smatramo da u slučaju pismene ostavke Veće opštine/grada nema pravo da ne prihvati ostavku člana Žalbene komisije, već treba samo da je konstatuje na prvoj narednoj sednici i donese rešenje o prestanku dužnosti.

Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).

Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik može napredovati u smislu odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave jer ispunjava uslov da je u periodu od pet godina dobijao najmanje ocenu "dobar".

Članom 133g Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da službenik kome je određena ocena „ne zadovoljava“ može biti upućen na dodatno stručno osposobljavanje. U svakom slučaju, on se vanredno ocenjuje protekom 30 radnih dana od dana konačnosti rešenja kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava“.

Dalje, se u članu 133g istog zakona kaže da službenik na izvršilačkom radnom mestu kome na vanrednom, odnosno godišnjem ocenjivanju bude određena ocena „zadovoljava“ premešta na radno mesto razvrstano u niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i za koje ispunjava uslove za rad, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se niži koeficijent u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službeniku kome bude određena ocena „ne zadovoljava“ prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.

Dakle, jedan od razloga za premeštaj službenika na radno mesto u nižem zvanju je u situaciji da na vanrednom ocenjivanju bude ocenjen ocenom "zadovoljava".

Članom 145. istog zakona predviđeno je da za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.

Dakle, nakon sprovedenog disciplinskog postupka u slučaju teže povrede dužnosti, jedna od mera koja se može izreći zaposlenom je i premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Član 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa,

2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne plate,

3) privremene sprečenosti za rad dužeg od tri meseca u kontinuitetu. Pod privremenom sprečenosti za rad podrazumeva se samo odsustvo sa rada koje je prouzrokovano bolešću, povredom van rada, povredom na radu i profesionalnom bolešću - u visini jedne prosečne plate jednom u kalendarskoj godini,

4) u slučaju nabavke medicinskih-tehničkih pomagala koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja - u visini jedne prosečne plate,

5) rođenja ili usvojenja deteta zaposlenog - u visini jedne mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa za pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, samo kod jednog poslodavca.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je prosečna plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosečna zarada isplaćena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.

S obzirom na navedeno, smatramo da u ovoj konkretnoj situaciji zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć i u 2022. i u 2023. godini, imajući u vidu da zakon pravi ograničenje na isplatu u toku kalendarske godine, a ne ograničava ostvarivanje tog prava u pogledu privremene sprečenosti za rad.