Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOsoba A se obratila Opštinskoj upravi da donese rešenje o iseljenju osobe B iz kuće koju je osoba A otkupila od ćerke osobe B. Osoba A odbija da izađe iz privatnog poseda koji je uredno u katastru uknjižen na osobu B. Osoba B ima preko 70 godina pripada grupi socijalno osetljivih lica i nema ko da se brine o njoj. Kako postupiti u ovom slučaju? Da li je Opštinska uprava nadležna da odlučuje u navedenom slučaju? Koje procesne radnje prvo preduzeti?
Član 77. stav 1. Zakona o stanovanja i održavanju zgrada propisuje:
“Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.”
S obzirom da se u predmetnom slučaju radi o porodičnoj kući, a ne o stanu, odnosno zajedničkoj prostoriji u stambenoj zgradi, opštinska uprava nije nadležna da vodi postupak iseljenja. Vlasnika objekta možete uputiti na nadležnost suda po ovom pitanju.
Napominjemo da, shodno izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, više ne postoji ni eksplicitno propisana nadležnost jedinice lokalne samouprave za sprovođenje postupaka iseljenje iz stana ili zajedničkih prostorija iz stambene zgrade. Imajući u vidu najavljene izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, moguće je da će doći i do izmene člana 77. u cilju usklađivanja sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Da li IRK može da donese u individualnom planu odnosno zajedničkom mišljenju, školovanje po IOP2 programu iz jednog nastavnog predmeta?
U skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisana proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP.
U situaciji kada se škola obraća Interresornoj komisiji za donošenje IOP2 za učenika, potrebno je da uz zahtev dostave i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode je učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Nakon opservacije i razmatranja prikupljene dokumentacije moguće je da IRK u svom mišljenju predloži obrazovanje po IOP2 za jedan nastavni predmet.
Da li službenik može da napreduje iz zvanja mlađi saradnik u zvanje mlađi savetnik?
Shodno članu 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Na osnovu člana 65. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u zvanju mlađeg saradnika obavljaju se jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, za zvanje mlađeg savetnika potrebno je stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, dok je za zvanje mlađeg saradnika uslov stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je previđeno da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Međutim, sve navedeno ne predstavlja dovoljan uslov.
Naime, članom 133e je propisano:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Dakle, napredovanje iz zvanja mlađi saradnik u zvanje mlađi savetnik je moguće samo ukoliko službenik kumulativno ispunjava uslove za rad u višem zvanju i uslove u pogledu napredovanja i to stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca i dobijenih ocena na način kako je to predviđeno članom 133e Zakona.
Da li li se u vezi isplate jubilarne nagrade uračunava i staž koji imam na privremeno povremenim poslovima?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu.
Preduzetnik (koji više nije registrovan kod APR), kupio je nepokretnu imovinu (zgradu) od A.D. u stečaju. Kupovinom objekta stečeno je i pravo korišćenja na parceli na kojoj se objekat nalazi. Taj preduzetnik je kasnije zaključio ugovor o poklonu sa svojim bratom, a takođe je zaključio i dva ugovora o kupoprodaji čiji su predmet takođe isto zemljište i zgrada koji su bili predmet ugovora o poklonu i to: jednom licu odnosno kupcu prodat je idealan deo objekta i zemljišta - 1/4 (25%), a drugom kupcu idealan deo pomenutih nepokretnosti odnosno 31,66%. Jedan od kupaca je Društvo sa ograničenom odgovornošću. Poklonoprimac i oba kupca podneli su zahtev za konverziju zemljišta obzirom da su u listu nepokretnosti upisani kao korisnici. Da li sva tri lica shodno članu 1. Zakona o konverziji ispunjavaju uslove za podnosenje zahteva za konverziju?
Izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava koriscenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljistu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, broj 9/20) prošren je krug lica čije se pravo korišćenja može konvertovati u pravo svojine i na:
1a) lica koja su pravo korišćenja na zemljištu stekla posle 11. septembra 2009. godine, kupovinom objekta sa pripadajućim pravom korišćenja, od lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, a koja nisu njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu.
Imajući u vidu da se u vašem slučaju radi o prometu prava svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na parceli na kojoj se objekat nalazi, i da je promet obavljen 2015. godine, dakle nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (posle 2009. godine) lica koja su podnela zahtev za konverziju, a pravo su stekla kupovinom jesu aktivno legitimisana u smislu Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Naravno potrebno je da se radi o zahtevu za konverziju koji je podnet posle februara 2020. godine.
Obzirom da se radi o suvlasničkom odnosu više lica, neophodno je da se reši prethodno pitanje - razvrgnuće suvlasničke zajednice saglasno članu 106. Zakona o planiranju i izgradnji. Dakle, u konkretnom slučaju, neophodno je da se postupak prekine do rešavanja prethodnog pitanja i pozovu stranke da dostave dokaze o razvrgnuću suvlasničke zajednice, nakon čega se postupak nastavlja prema odredbama Zakona o konverziji.