Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li direktor ustanove kulture, koji je prethodno bio direktor gimnazije, ima pravo na obračun minulog rada na celokupan staž?
U skladu sa članom 25. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač republika srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 3/22) zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu:
1) prekovremenog rada - 26% od osnovice;
2) rada na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice;
3) rada noću - 26% od osnovice, u skladu sa zakonom;
4) vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca - 0,4% od osnovice.
Poslodavac u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana je ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom.
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, plata se uvećava procentom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja po svim osnovama.
S obzirom na navedene odredbe i s obzirom da gimnazija nije ustanova kulture, licu u konkretnom slučaju se ne mogu priznati godine provedene u radnom odnosu u gimnaziji u minuli rad.
Da li i na koji način službenik Opštinske uprave može postati nameštenik?
Članom 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. Glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021) predviđeno je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Postupak javnog konkursa uređen je istim zakonom i to članovima od 101. do 111.
Dakle, službenik može postati nameštenik ukoliko se javi na javni konkurs raspisan za popunjavanje namešteničkog radnog mesta i bude izabran po tom konkursu.
Na šta se odnosi isplata solidarne pomoći zaposlenima u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) "za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice“, kad je članom 53. Posebnog kolektivnog ugovora regulisano pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, ako to pravo nije ostvareno po drugom osnovu (a članom uže porodice u smislu člana 53. se smatraju bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog)? U kom slučaju se isplaćuje solidarna pomoć za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice?
Solidarna pomoć nije isto što i naknada troškova, odnosno pravo zaposlenog (ili njegove porodice) da mu poslodavac refundira određeni novčani iznos, ekvivalentan trošku koji je zaposleni/član porodice bio dužan da snosi u određenoj životnoj situaciji. Upravo je ta razlika vidljiva u citiranim odredbama članova od 51. do 53. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022). Jasno je da se u slučaju čl. 52. i 53. radi o pravu na naknadu troška vezanog za pogrebne usluge, u skladu sa cenovnikom pogrebnog preduzeća, odnosno u iznosu koji je utvrđen tim cenovnikom.
Povodom istog događaja (smrt zaposlenog) isti kolektivni ugovor propisuje i pravo porodice na "pomoć za slučaj smrti zaposlenog", najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Ovde se radi o pomoći porodici zaposlenog po osnovu solidarnosti, a iznos ove pomoći nije vezan za bilo kakav konkretan trošak, niti je za ostvarivanje prava neophodno da članovi porodice dostavljaju dokaze o troškovima koje su snosili. Odnosno, povodom istog događaja, radi ostvarivanja prava na naknadu troška neophodno je dostaviti i račun javnog komunalnog preduzeća iz koga proizilazi da je troškove pogrebnih usluga snosio član porodice (ukoliko bi troškove snosilo drugo lice, pravo na naknadu troška ne bi postojalo). Sa druge strane, za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, pored činjenice smrti zaposlenog potreban je samo dokaz da pravo ostvaruje lice koje se smatra članom porodice zaposlenog (značenje izraza "član porodice" utvrđuje sâm kolektivni ugovor).
U smislu navedenog, jasno je da se radi o ostvarivanju različitih prava, pod uslovima koji su propisani kolektivnim ugovorom.
Da li je kod ponovnog dodeljivanje mandata odbornika (čl. 74. Zakona o lokalnim izborima, kada je stupanjem na funkciju prestao mandat tog odbornika) obavezno polaganje zakletve, obzirom da se radi o starom sazivu Skupstine? Šta se dešava u slučaju da je isti opravdano sprečen da se pojavi na verifikaciji takvog mandata?
Ni Zakon o lokalnim izborima ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne propisuju obavezu polaganja zakletve odbornika.
Ako i postoji takva obaveza, ona je najčešće propisana statutom opštine odnosno grada.
Zakon o lokalnim izborima, u članu 64. stav 1. propisuje da mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen. To znači da polaganje zakletve nije konstitutivni element potvrđivanja niti početka trajanja mandata odbornika, pa ni odbornika kome je u skladu sa članom 74. Zakona o lokalnim izborima ponovo dodeljen mandat u istom sazivu skupštine.
Samim tim, nedolazak odbornika na sednicu skupštine na kojoj treba da mu se potvrdi mandat nije od uticaja odnosno pravnog značaja za donošenje te odluke pa ni za početak trajanja ponovno dodeljenog mandata.
Kako pripremiti izveštaj o ocenjivanju za 2022. godinu za službenika koji je od jula do decembra 2022. godine u radno vreme radio samo poslove vezane za popis stanovništva i u tom periodu nije obavljao poslove radnog mesta na koje je raspoređen u gradskoj upravi?
Članom 4. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019) predviđeni su izuzeci od ocenjivanja, odnosno da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 1. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor. U ovom konkretnom slučaju se nisu stekli uslovi da službenik bude izuzet od ocenjivanja za 2022. godinu jer je službenik radio tokom celog ciklusa za ocenjivanje.
Treba spomenuti i da je shodno članu 25. iste uredbe predviđeno da ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač je dužan da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju. Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima, a ona novom ocenjivaču. Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju. Privremeno ocenjivanje se najčešće javlja kada se službenik premesti ili rasporedi na novo radno mesto, što se u ovom konkretnom slučaju nije desilo.
Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice treba da bude ocenjeno za 2022. godinu, bez obzira što propisi koji uređuju ocenjivanje ne predviđaju situaciju opisanu u konkretnom slučaju. Što se izveštaja o ocenjivanju tiče, ocenjivač će ga popuniti u skladu sa podacima značajnim za rad službenika u 2022. godini koji su mu dostupni, a koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata.