Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod javnih nabavki, da li je potrebno uneti u konkursnu dokumentaciju i kasnije ugovor, odredbe o zaštiti podataka o ličnosti?
Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, rukovalac je odgovoran za izbor obrađivača. Konkretno, čl. 86. st. 3. propisuje da je za materijalnu ili nematerijalnu štetu nanentu licu čiji se podaci obrađuju odgovoran rukovalac, a obrađivač samo ukoliko nije postupao u skladu sa odredbama propisanim ZZPL ili kada je postupao izvan ili suprotno uputstvima rukovaoca.
Imajući to u vidu, zahtev za primenom adekvatnih mera zaštite podataka o ličnosti može biti deo konkursne dokumentacije, kako bi rukovalac odabrao obrađivača koji ispunjava standarde zaštite podataka o ličnosti. Čak i ukoliko kroz proces javnih nabavki organ angažuje obrađivača podataka o ličnosti, zahtevom za primenom adekvatnih mera zaštite, rukovalac postupa u skladu sa načelom odgovornosti, iz čl. 5. st. 2. ZZPL.
Kada se radi procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, šta sadrži i ko izrađuje?
Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti (kada se radi, šta sadrži i ko je izrađuje) propisana je u čl. 54. i 55. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Vidi: Odluku Poverenika.pdf o listi vrsta radnji obrade podataka o ličnosti za koje se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i tražiti mišljenje Poverenika
Da li je potrebno uraditi procenu uticaja ako su kamere postavljene u holu zgrade opštine?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 54. da se procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti vrši obavezno u slučaju sistematskog nadzora nad javno dostupnim površinama u velikoj meri.
Ako ustanova dostavi predlog zaposlenog za dodelu novčane nagrade opštinskoj upravi zajedno sa dopisom u kome su brojevi računa i JMBG, kako te podatke uništiti (imati u vidu da je dopis deo predmeta)?
Član 5 stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da se podaci o ličnosti moraju čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).
Član 8. istog zakona propisuje da, izuzetno od člana 5. stav 1. tačka 5) ovog zakona, podaci o ličnosti koji se obrađuju isključivo u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja, kao i u statističke svrhe, mogu se čuvati i u dužem roku, uz poštovanje odredaba ovog zakona o primeni odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera, a u cilju zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, a ako isti rok nije određen zakonom, određuje ga rukovalac.
Ako u telefonskom razgovoru stranka traži informaciju o stanju poreskog duga, saopštava JMBG za fizičko lice za koje traži, da li zaposleni treba da odgovore po ovom zahtevu?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 5. stav 1. tačka 6. da se podaci o ličnosti moraju obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera („integritet i poverljivost”).
U tom smislu, saopštavanje poreskog duga putem telefona, samo na osnovu izgovorenog JMBG moglo bi da dovede do narušavanja integriteta i poverljivosti ovih podataka, posebno imajući u vidu dostupnost ovih brojeva i velike slučajeve njihove kompromitacije.