Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se u JLS postavljaju uređaji za sprečavanje odvođenja vozila sa javnih površina i ko postavlja te uređaje? Da li se postavljanjem uređaja za sprečavanje vozila sa javnih površina uskraćuju druga prava ustavom zagarantovana?
Članom 34. stav 1.tačka 11) Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je ovlašćenje komunalnog inspektora da naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima. Ovlašćenje je sadržano i u odlukama JLS kojima je uređena komunalna delatnost „upravljanje javnim parkiralištima“ (Beograd, Niš i dr.)Mere uklanjanja, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, ovlašćen je da nalaže i preduzima i komunalni milicionar, prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja u skladu sa članom 278. stava 2. tačka 12. ZOBS, na osnovu tog zakona, podzakonskih propisa (Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja "Službeni glasnik RS", br. 69/10, 78 /11, 31/13, 37 / 13 - ispravka, 85 /14, 98 /16 – US) i propisa JLS.
Prema tome, ovlašćenje za preduzimanje mere postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, u skladu sa navedenim zakonima, imaju komunalni inspektor i komunalni milicionar, s tim što se bliži uslovi i način preduzimanja ove mere propisuje i odlukom JLS.
Deo pitanja koje se odnosi na „uskraćivanje ustavom zagarantovanih prava“ postavljanjem uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, spada u domen ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata (167. Ustava Republike Srbije).
S tim u vezi, upućujemo na REŠENJE Ustavnog suda.docx IUo-286/2014 od 24.05.2018. godine, koja se odnosi na predmetnu materiju,
Subjekat je registrovan za obavljanje delatnosti pranja automobila - perionica, a u sklopu kompleksa objekta postoji i lokal koji služi za prihvat mušterija koje čekaju završetak usluge i služi se i naplaćuje piće. Da li je potrebno tražiti ili eventualno na zapisnik dati nalog da se nadzirani subjekat dopunski registruje u APR za obavljanje delatnosti usluge posluživanja pića ili se smatra neregistrovanim?
U opisanom slučaju se radi o pružanju ugostiteljske usluge, a na sva pitanja vezana za tu delatnost primenjuje se Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", broj 17/19). Pitanja vezana za registraciju ogranka, odnosno izdvojenog mesta propisana su članom 5. navedenog zakona. Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona u ovom slučaju vrši republički turistički inspektor. Mišljenja smo da u konkretnom slučaju treba sačiniti zapisnik i proslediti ga nadležnoj inspekciji (republičkoj turističkoj inspekciji).
Kada je ugostiteljska delatnost upisana u APR, ali za postavljanje letnje bašte nije ishodovano odobrenje nadležnog organa, da li se taj subjekat smatra za neregistrovanog?
Da, ugostitelj koji obavlja ugostiteljsku delatnost u bašti za čije postavljanje nije izdato odobrenje nadležnog organa, jeste subjekt koji se u smislu člana 33. stav 2. ZIN-a, izjednačava sa neregistrovanim subjektom, jer za preduzetu aktivnost nema javnu saglasnost (odobrenje), tim pre što je bašta, manji montažni objekat privremenog karaktera, koji se postavlja isključivo u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja u ugostiteljskom objektu.
Da li je obavezno da se stavi pečat na zapisnik o inspekcijksom nadzoru?
Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o inspekcijskom nadzoru ne propisuju pečat organa kao obavezan element zapisnika. U Pravilniku o opštem obrascu zapisnika o inspekcijskom nadzoru („Sl.glasnik RS“, broj 81/15), takođe nije predviđen pečat organa kao obavezan element zapisnika.
Za razliku od navedenih propisa, članom 2. Zakona o pečatu državnih i drugih organa (“Službeni glasnik RS“, broj 101/07), propisano je da se pečatom potvrđuje autentičnost javne isprave i drugog akta kojim državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja odlučuju ili službeno opšte sa drugim organima, pravnim licima i građanima. Kako nadzor nad primenom ovog zakona vrši upravna inspekcija, pretpostavljamo da je upravni inspektor njegovom primenom naložio stavljanje pečata na zapisnik inspektora, što ćete, naravno, ispoštovati.
Smatramo da bi mišljenje o primeni navedenih zakonskih propisa, radi ujednačenog postupanja, trebalo da dā Koordinaciona komisija, što podrazumeva i faktičko pitanje, kako inspektor obezbeđuje pečat prilikom vršenja terenskog inspekcijskog nadzora i sačinjavanja i uručenja zapisnika nadziranom subjektu na licu mesta.
Šta uraditi u slučaju prekoračenja roka za donošenje rešenja po predlogu nadležnog inspektora za vršenje uviđaja u stambenom prostoru?
U slučaju prekoračenja roka za donošenje rešenja po predlogu nadležnog inspektora za vršenje uviđaja u stambenom prostoru, može se podneti pritužba/urgencija predsedniku suda kome je predlog podnet. Na zvaničnoj internet stranici suda postavljen je obrazac pritužbe.