Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li gradska opština može da obavlja komunalnu delatnost, prema Zakonu o komunalnim delatnostioma?
Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.
Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.
Da li lice može biti raspoređeno na neko drugo radno mesto ili se istom može promeniti zvanje u savetnik obzirom na 5 godina radnog iskustva u struci ili je potrebno da prođe neko određeno vreme, u cilju utvrđivanja drugačijeg koeficijent za obračun plate?
Napredovanje službenika u organima lokalne samouprave uređeno je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021). Članom 133đ predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Na osnovu člana 133e istog zakona rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, ukoliko postoji upražnjeno radno mesto i ukoliko službenik ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu, dodatni uslovi za napredovanje su ocene službenika.
Da li žalba Upravnom sudu izjavljena protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja na lokalnom referendumu, odlaže datum ponovljenog glasanja, s obzirom da se isto mora sprovesti u roku od 10 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju ponovnom glasanja, shodno članu 117. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, žalbe Upravnom sudu se ne mogu podneti protiv odluka Republičke izborne komisije donetih u svrhu sprovođenja izbora, već isključivo protiv rešenja donetih po prigovorima izjavljenim Republičkoj izbornoj komisiji u postupcima zaštite izbornog prava, kako je to propisano članom 156. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Tako je npr. članom 115. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da se protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja podnosi prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije. Žalba Upravnom sudu bi, dakle, mogla da se podnese tek po donošenju rešenja po prigovoru, a ne pre.
Odredba identičnog smisla sadržana je u članu 116. stav 4. kada je u putanju rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu.
Međutim, smatramo da prigovor protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja uopšte i nije dopuštena, jer takvo rešenje predstavlja akt sprovedbenog karaktera, koje se zasniva na odgovarajućim pravnosnažnim rešenjima nadležnih izbornih komisija i, stoga, ne može da bude napadana pravnim sredstvima. U tom smislu treba konstatovati da član 117. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji uređuje ponavljanje glasanja, ne sadrži odredbu o pravnom sredstvu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja.
Imajući navedeno u vidu, ističemo da žalba izjavljena Upravnom sudu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja ne može da bude od uticaja na sprovođenje ponovnog glasanja, pogotovo što bi Upravni sud trebalo da tu žalbu odbaci kao nedozvoljenu.
Da li je Uredba o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) i dalje na snazi, odnosno da li je ispravno sprovesti interni konkurs u skladu sa navedenom uredbom? Ukoliko je moguće sprovesti interni konkurs, imajući u vidu član 20. Uredbe, da li se radi o novom zapošljavanju u smislu člana 27k Zakona o budzetskom sistemu, s obzirom da se radi o zasnivanju radnog odnosa u drugom organizacionom obliku, pri čemu ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave ostaje isti?
Članom 35. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje do 31. decembra 2019. godine.
S obzirom da je Uredba o internom konkursu (“Sl. glasnik RS”, br. 17/2016) bila doneta na osnovu člana 18. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, to je i uredba prestala da važi 31. decembra 2019. godine i konkursi po ovoj uredbi se ne mogu sprovoditi.
Da li se uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika tumače alternativno ili kumulativno? Četiri odbornika su uslov za formiranje odborničke grupe. Četiri odbornika su izabrani sa iste izborne liste i imali su formiranu odborničku grupu. Jedan od njih je pristupio drugoj odborničkoj grupi. Da li preostala tri samostalna odbornika imaju pravo predlaganja člana biračkog odbora u smislu člana 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Svi uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika da bi se nekoj poslaničkoj grupi (dakle, ne odborničkoj grupi) priznalo pravo na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za izbore za narodne poslanike moraju da budu ispunjeni kumulativno, tako da ovo pravo ima grupa onih narodnih poslanika koji su zajedno izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, potrebno narodnih poslanika da bi se obrazovala poslanička grupa. Dakle, ti narodni poslanici će moći da učestvuju u predlaganju lica u biračke odbore pod uslovom da su samostalni narodni poslanici i da svi potpišu predlog za imenovanje lica u biračke odbore.
Pošto pominjete odbornike i odborničke grupe, pretpostavljamo da se vaše pitanje odnosi na lokalne izbore, na koji se primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji u članu 29. stav 5. na identičan način kao i Zakon o izboru narodnih poslanika uređuje pravo samostalnih odbornika na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za sprovođenje lokalnih izbora.
Član 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, dakle, propisuje da se odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
Imajući navedeno u vidu, pomenuta grupa od tri samostalna poslanika ne ispunjava zakonske uslove za predlaganje lica u biračke odbore, jer su izabrani sa izborne liste koja jeste osvojila dovoljan broj odborničkih mandata koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe, tako da se ne mogu smatrati odborničkom grupom u smislu člana 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, jer ne ispunjavaju uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) tog zakona. Ovo stoga što su, kako ste naveli, četiri odbornika izabrana sa iste izborne liste, dok je broj odbornika za obrazovanje odborničke grupe takođe četiri, dok pomenuta tačka 2) propisuje uslov da izborna lista sa koje su izabrani ti odbornici nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe.