Članom 12. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) propisano je da stvari u javnoj svojini koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine nepokretne i pokretne stvari i druga imovinska prava, koja služe za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti.

Dalje, članom 18. stav 1. ovog zakona, propisano je da su nosioci prava javne svojine Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (opština, odnosno grad), a stavom 5. istog člana, propisano je da mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave imaju pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i propisom, odnosno drugim aktom jedinice lokalne samouprave.

Članom 27. i 65. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) definisani su organi jedinice lokalne samouprave (opštine odnosno grada): skupština opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće i opštinska/gradska uprava.

Uzimajući u obzir navedene zakonske odredbe mišljenja smo da u finansijskim planovima mesnih zajednica ne treba planirati izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti. Sva ulaganja u zgrade i građevinske objekte koje koriste mesne zajednice treba planirati u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava opštinske/gradske uprave, kao nosioca prava javne svojine i kao organa nadležnog za sprovođenje investicija i to planiranjem posebnog projekta u okviru programa čijem cilju doprinosi taj konkretan projekat.

Izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 512 – Mašina i oprema, mesne zajednice mogu planirati, s tim što se mora obezbediti da se prilikom nabavke istih, vodi računa o primeni odredaba Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), odnosno o primeni načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke u slučajevima kada vrednost nabavke dobara ne prelazi prag do kojeg se ovaj zakon ne primenjuje. Takođe, ukoliko planira nabavku mašina ili opreme, potrebno je obezbediti da mesna zajednica kao indirektni korisnik budžetskih sredstava vodi pravilnu pomoćnu knjigu osnovnih sredstava i da je ista usaglašena sa glavnom knjigom opštinske/gradske uprave kao direktnog korisnika.

Nesporno je da je odredbama čl. 16. i 17. Zakona o komunalnoj miliciji, između ostalog, propisano ovo što je navedeno u pitanju.

Međutim, članom 3. stav 4. ovog zakona propisano je da načelnik komunalne milicije i komunalni milicionari (u daljem tekstu: pripadnici komunalne milicije), u obavljanju poslova iz delokruga komunalne milicije, imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom, uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude.

Takođe, čanom 35. određeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih propisima iz člana 34. ovog zakona (na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionara primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno), mora da ispunjava i posebne uslove, i to da:

1. ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije koju utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika;
2. ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara;
3. ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit);
4. ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci.

Iz ovih zakonskih odredbi jasno je da i načelnik komunalne milicije mora da ispunjava ove posebne uslove, odnosno potrebno je da ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije (uverenje), da prođe bezbedonosnu proveru i da ima položen ispit za komunalnog milicionara kojem predhodi stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnih milicionara.

Da bi polagao ispit za komunalnog milicionara, kandidat za komunalnog milicionara, kao i načelnik komunalne milicije, u skladu sa odredbama Pravilnika o stručnom osposobljavanju za obavljanje poslova komunalnih milicionara („Službeni glasnik RS“, broj 148/20), potrebno je da se stručno osposobi za obavljanje poslova komunalnog milicionara koje se sprovodi po Programu stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, koji sprovodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za sistem lokalne samouprave.

Stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara sprovodi se radi osposobljavanja kandidata za komunalnog milicionara za zakonito i efikasno obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalne milicije, a provera stručne osposobljenosti kandidata za komunalnog milicionara sprovodi se radi utvrđivanja da li je kandidat za komunalnog milicionara, u skladu sa programom stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, stekao znanja i veštine neophodne za obavljanje poslova, odnosno primenu ovlašćenja komunalne milicije.

JLS ne može da osniva pravno lice koje nije turisticka organizacija, vec ako ne osniva turisticku organizaciju onda može da poveri to nekoj vec osnovanoj sluzbi, privrednom društvu odnosno pravnom licu koje se bavi tim poslovima.

Vođenje i ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska predstavlja materiju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11).

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u članu 9. (Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku) propisuje:

• da svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju: rešenju o upisu birača u birački spisak, rešenju o brisanju birača iz biračkog spiska ili na rešenju o izmeni, dopuni ili ispravci neke činjenice o biraču (stav 1);
• da se rešenje na kome se zasniva promena u biračkom spisku donosi po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, a na osnovu podataka u matičnim knjigama, drugim službenim evidencijama i javnim ispravama i da se o tim rešenjima vodi evidencija prema propisima o kancelarijskom poslovanju (stav 2). 

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o čuvanju izbornog materijala, tako da se na ovo pitanje shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je to propisano članom 8. Zakona o lokalnim izborima.

Tako je članom 53. Zakona o izboru narodnih poslanika (Čuvanje izbornog materijala nakon završetka izbora) propisano:

• da se glasački listići, kontrolni listovi i izvodi iz biračkog spiska čuvaju godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora;
• da se ostali izborni materijal i dokumentacija u vezi sa sprovođenjem izbora čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske građe i dokumentarnog materijala.

U skladu sa navedenim, a imajući u vidu da postupanje sa rešenjima koja se donose u postupku vođenja odnosno ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska nije posebno regulisano izbornim zakonodavstvom, upućujemo na to da se na rokove čuvanja navedenih rešenjaprimenjuju propisi kojim je uređeno kancelarijsko poslovanje organa jedinica lokalne samouprave.

Članom 79. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, i 114/2021) predviđeno je da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

Članom 125. istog zakona predviđeno je da je pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. 

U članu 94. istog zakona se kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.

Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 95/2016 i 12/2022) u uvodnim odredbama kaže da se ovom uredbom uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta službenika, javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju, nameštenika, kao i za prijem pripravnika u organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i za popunjavanje navedenih radnih mesta u službama i organizacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u smislu člana 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, član 3. stav 1. iste uredbe kažu da rukovodilac organa, službe i organizacije u kojoj se radno mesto popunjava, donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem internog, odnosno javnog konkursa, vodeći računa o tome da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu dopuštenosti popunjavanja radnog mesta, dok u stavu 2. kaže da rešenje o popunjavanju položaja donosi organ nadležan za postavljenje lica na položaj, odnosno lice koje je nadležno da u skladu sa posebnim propisom predloži kandidata za postavljenje na položaj. 

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da se i u slučaju javnog konkursa za prijem pripravnika donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta.