Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Dalje se kaže da ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.

U ovom konkretnom slučaju mišljenja smo da nema mesta primeni člana 56 Zakona o zaposlenima u AP i JLS iz razloga što se vršilac dužnosti postavlja u slučaja kada ni načelnik ni zamenik načelnika nisu postavljeni, što ovde nije slučaj.

Dalje treba napomenuti da je članom 56. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, te u skladu sa tim zamenik načelnika uprave, za vreme dok se ne postavi načelnik uprave, crpi ovlašćenja za rukovođenje upravom iz samog zakona.

Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.

Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.

Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).

U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.

Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.

Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".

Članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Stavom 7. istog člana predviđeno je da će se aktom Vlade bliže urediti postupak za pribavljanje tih saglasnosti.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava koja se primenjuje od 01. januara 2021. godine. Članom 7. navedene Uredbe predviđeno je da saglasnosti Komisije dobijene u tekućoj kalendarskoj godini mogu se realizovati u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana. Dalje se kaže da broj lica za koja je dobijena saglasnost Komisije za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini računa se u ograničenje od 70%, u smislu člana 27k stav 1. Zakona, u tekućoj kalendarskoj godini. Ako broj lica iz stava 2. ovog člana prelazi procenat od 70%, korisnik javnih sredstava ne treba da ponovo pribavlja saglasnost Komisije za taj broj u tekućoj kalendarskoj godini.

Ceneći navedene odredbe zaključujemo da dobijena saglasnost važi u tekućoj godini, a može se realizovati i u narednoj kalendarskoj godini ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana.

Pre svega treba imati u vidu da se godišnjim programom poslovanja ne obezbeđuju sredstva samo za zarade zaposlenih u javnom preduzeću, već i sredstva za sve druge potrebe uključujući npr. i plan javnih nabavki koji se ne može realizovati bez prethodno donetog programa.

Kao što je i navedeno, obaveza overe obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada zaposlenih u javnom preduzeću (ZIP obrazac), propisana je članom 66. Zakona o javnim preduzećima. Obzirom da se radi o preduzeću čiji je osnivač opština, kontrola obračuna i isplate vrši se isključivo na nivou jedinice lokalne samouprave.

Zakonom i pratećom Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, precizirano je da nadležni organ osnivača preduzeća neće izvršiti overu obrasca u slučaju da se u ovom segmentu ne sprovodi godišnji program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade i zapošljavanje. To praktično znači da osnivač pre overe treba da proveri da li su svi elementi za obračun zarada u određenom mesecu koji su navedeni u ZIP obrascu u okvirima koji su predviđeni usvojenim godišnjim programom poslovanja, a na koji je Skupština opštine dala saglasnost.

Ako javno preduzeće u propisanom roku nije donelo godišnji program, prva posledica koja direktno proističe iz Zakona o javnim preduzećima je da se zarade zaposlenih obračunavaju na nivou iz prethodne godine. Ili drugim rečima, obračun i isplata zarada u tom slučaju može da se vrši samo na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu. Dakle, pošto preduzeće nema usvojen plan za ovu godinu, prilikom kontrole mase zarada za januar 2021. godine, u skladu sa navedenim odredbama, za reper se uzima planirana masa zarada tog preduzeća za isti mesec prethodne 2020-te godine.

U ZIP-1 obrascu iskazuje se inače veći broj raznorodnih podataka. Tu se pored podataka o ostvarenim časovima rada, broju zaposlenih koji su ostvarili prekovremeni rad, podataka o časovima prekovremenog rada, mase za isplatu naknada za minuli rad, naknada za prekovremeni rad, rad u dane državnih praznika, naknade troškova za topli obrok i regres, unose zbirni podaci koji se zatim raščlanjuju. Prvo na zarade zaposlenih i na zarade poslovodstva, a zatim i dodatno na zarade staro i novo zaposlenih.

Jedan od podataka koji se unosi u ZIP obrazac je i podatak o broju zaposlenih po kadrovskoj evidenciji, ali tu je i podatak o broju zaposlenih koji su u tom mesecu ostvarili pravo na zaradu. Ta dva podatka ne moraju nužno da budu ista, a ovde je bez uticaja to da li zaposleni koji su ostvarili pravo na zaradu imaju ugovore o radu na određeno ili neodređeno vreme. Bitno je samo to da se uporedi koji broj zaposlenih je planiran godišnjim programom i za koliko zaposlenih se u tom mesecu isplaćuje zarada. Ovde treba imati u vidu da „zabrana zapošljavanja“ propisana Zakonom o budžetskom sistemu (član 27k) nema direktan uticaj na planiranje kadrova niti na popunjavanje ZIP obrasca i kontrolu zarada koja se vrši na osnovu tog obrasca.

Formalno gledano, ne bi bilo smetnji kada bi osnivač izvršo overu ZIP obrasca i u slučaju kada je u konkretnom preduzeću u januaru ove godine bilo zaposleno više lica od broja koji je bio planiran za januar 2020-te godine, ali nikako ne i u slučaju da je ukupna masa (za starozaposlene i za novozaposlene) probijena. Naime, smisao kontrole preko ZIP obrasca je to da se proveri da li se ukupni troškovi zaposlenih kreću u planiranim okvirima, a broj zaposlenih i broj ostvarenih časova rada koji se unose u obrazac su samo dodatni podaci potrebni za bolje sagledavanje i razumevanje celine.

Potrebno je naglasiti da u slučaju kada se podaci o nameravanoj isplati porede sa podacima iz godišnjeg programa za prethodnu godinu što je sada kod vas slučaj, a pre svega zbog protoka vremena, nužno dolazi do određenih preklapanja na realciji staro i novo zaposleni. Naime, ako je neko lice zasnovalo radni odnos u preduzeću u toku 2020-te godine, onda su se podaci o zaradama koje je to lice ostvarilo u toku te godine prikazivali zbirno, ali su bili iskazani i u koloni NOVOZAPOSLENI. Međutim, to isto lice čak i u slučaju da je sklopilo ugovor o radu na samom kraju prethodne godine, u 2021-oj godini više nije novozaposleno i podaci o njegovim zaradama sada treba da se iskazuju u koloni predviđenoj za STAROZAPOSLENE.

U suštini, ZIP obrazac može da se overi u svim slučajevima kada nije probijena ukupna masa zarada posmatrana agregatno kao trošak preduzeća, a manje je bitno da li je manji ili veći deo mase utrošen za starozaposlene ili novozaposlene. Pod istim uslovom da masa nije probijena, to važi i za dodatke i naknade zarada koje mogu da budu veće ili manje od planiranih. Međutim, bez obzira što to nije formalna prepreka, preporučljivo je da se pre overe ZIP obrasca od isplatioca zatraži da navede i obrazloži razloge koji su doveli do odstupanja. Ovo naročito u slučaju da je u realizaciji došlo do odstupanja većih razmera. Poređenja radi, prilikom kontrole zarada u republičkim javnim preduzećima, nadležno Ministarstvo privrede toleriše situacije u kojima dolazi do promene strukture mase zarada, pa čak dozvoljava mogućnost da masa u jednom mesecu (ne i na godišnjem nivou) bude probijena, ali insistira na tome da isplatioci to detaljno obrazlože.

Pravo na godišnji odmor zaposlenog i njegova dužina utvrđuju se u skladu sa članovima od 68. do 70. Zakona o radu, dok su merila za utvrđivanje godišnjeg odmora određena članom 17. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Korišćenje godišnjeg odmora u načelu je uređenjo članom 73. Zakona o radu u kome se kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Iz navedenih odredbi sledi da u konkretnom slučaju godišnji odmor za 2021. godine zaposlena će moći da iskoristi do 30. juna 2022. godine, a nakon tog perioda samo odmor iz 2022. godine. Što se godišnjeg odmora iz 2020. godine tiče pravo da ga koristi zaposlena gubi nakon 30. juna 2021. godine.