Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na važeći Zakon o lokalnim izborima, prilikom popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta, da li se može uvažiti izjava overena od strane javnog beležnika koja je dostavljena Gradskoj izbornoj komisiji gde se navodi da kandidat za odbornika koji je naredni na izbornoj listi ne prihvata odbornički mandati i da se u tom slučaju mandat dodeli narednom kandidatu?
Nov Zakon o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22), za razliku od prethodnog zakona, više ne zahteva da se u postupku popune upražnjenog odborničkog mandata od kandidata kojem treba da se dodeli taj mandat pribavi saglasnost da mu se mandat dodeli.
Sada je članom 72. stav 1. novog Zakona o lokalnim izborima propisano samo da „mandat koji prestane odborniku pre nego što istekne vreme na koje je izabran izborna komisija rešenjem dodeljuje prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat.“.
Zakon, dakle, ne poznaje ni institut saglasnosti kandidata, niti institut odricanja kandidata od mandata, odnosno neprihvatanje mandata, tako da prihvatanje ovakvih izjava ne bi bilo u skladu sa zakonom.
Činjenica je da su u praksi Republičke izborne komisije u primeni prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika po pitanju popune upražnjenog poslaničkog mesta prihvatane overene izjave kandidata o neprihvatanju mandata narodnog poslanika, ali je takva praksa, iako zakonom neregulisana, praktično bila posledica toga što je prema ranijem zakonu postojala obaveza da se od kandidata pribavi saglasnost da mu se dodeli upražnjeni mandat, pa se u praksi postavilo pitanje kako postupiti ako taj kandidat ne da saglasnost. Sada je takvo pitanje postalo bespredmetno.
U skladu sa navedenim, iznosimo mišljenje da je izborna komisija dužna da, u skladu sa članom 72, odnosno članom 73. u slučaju koalicione izborne liste, dodeli mandat prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste, bez obzira na to da li taj kandidat želi ili ne želi da mu se mandat dodeli.
Da li predsednik Nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač opština može biti član komisije jedinice lokalne samouprave za sprovođenje konkursa za izbor direktora tog javnog preduzeća?
Članom 30. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) predviđeno je da se direktor javnog preduzeća imenuje nakon sprovedenog javnog konkursa. Član 31. istog Zakona predvideo je da javni konkurs sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora, koja može biti: 1) Komisija Vlade, 2) Komisija autonomne pokrajine ili 3) Komisija jedinice lokalne samouprave. Komisija jedinice lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik i obrazuje je organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje direktora (član 34. Zakona). Predsednik i članovi komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave (član 35. Zakona).
Imajući navedene odredbe u vidu, a naročito uzimajući u obzir navedena ograničenja za imenovanja u komisiju za izbor direktora javnog preduzeća predviđena članom 35. Zakona, mišljenje Stručne službe SKGO je da predsednik Nadzornog odbora tog javnog preduzeća može biti član komisije.
Da li se kod isplate jubilarne nagrade za zaposlenog domara u školi računati i godine provende u radnom odnosu u mesari?
Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:
“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,
5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”
Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.
Da li Opštinski pravobranilac može da obavlja poslove odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, kao i pružanje besplatne pravne pomoći shodno odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u istoj jedinici lokalne samouprave?
Član 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br 55/14) propisuje da je pravobranilaštvo je organ u čijoj nadležnosti su poslovi pravne zaštite imovinskih prava i interesa: Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Članom 52. Zakona o pravobranilaštvu propisana je nadležnost pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave, pa tako pravobranilaštvo JLS u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima zastupa JLS radi zaštite njenih imovinskih prava i interesa. Takođe, ovim članom propisano je i da pravobranilaštvo JLS prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa, posebno iz oblasti njihove nadležnosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koji su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinskopravnih i društveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa. Jedna od nadležnosti pravobranilaštva JLS je i da daje mišljenje prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i da daje pravne savete svim organima JLS koje zastupaju.
Članom 9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 87/18) propisano je da su pružaoci besplatne pravne pomoći advokatura i službe pravne pomoći u JLS. Stavom 3. ovog člana propisano je da besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u JLS mogu da pružaju diplomirani pravnici, samo u okviru svojih ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.
Članom 16. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se pružaoci upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. U Registar se, između ostalog, upisuju podaci o licu koje pruža besplatnu pravnu pomoć u službi za pravnu pomoć JLS.
Članom 26. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da je JLS dužna da obrazuje službu pravne pomoći koja pruža besplatnu pravnu pomoć.
S druge strane, kada je u pitanju postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, članom 27. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi organu opštinske uprave ili gradske uprave, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći, dok je odredbama člana 29. propisano da o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći može da odlučuje samo lice u organu uprave koje ima dozvolu za to, a dozvolu izdaje ministar, na tri godine.
Dakle, imajući u vidu navedene odredbe Zakona o pravobranilaštvu i odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mišljenje Stručne službe SKGO je da pravobranilaštvo JLS ne može da obavlja poslove odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć kao i pružanje besplatne pravne pomoći shodno odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Da li predsednik Skupštine opštine/grada kod primene koeficijenta za obračun plate može da ostvari 50% od koeficijenta?
Članom 38. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da skupština opštine ima predsednika skupštine. Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine. Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je biran. Predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
U pogledu visine plate izabranog lica, odnosno funkcionera na stalnom radu, odredbama člana 9. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) propisano je da se koeficijenti za obračun i isplatu plata izabranih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju najviše do koeficijenata utvrđenih ovim zakonom, i to:
1) za izabrana lica u organima teritorijalne autonomije i gradu Beogradu - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine;
2) za izabrana lica u gradovima - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine;
3) za izabrana lica u opštinama sa preko 60.000 stanovnika - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini;
4) za izabrana lica u ostalim opštinama - najviše do 90% koeficijenta za obračun i isplatu plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
Naknada za vršenje funkcije izabranih lica koja koriste pravo da ne budu na stalnom radu u jedinici lokalne samouprave uređuje se aktom jedinice lokalne samouprave i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ne uređuje visinu tih naknada.