Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je, nakon donošenja rešenja o raspoređivanju zaposlenih po novom Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta sa kompetencijama, potrebno novim rešenjima utvrđivati koeficijente za zaposlene kojima je u prethodnom periodu posebnim rešenjem utvrđen koeficijent, a u pitanju je novo radno mesto ili je promenjen naziv radnog mesta ili se rešenje donose samo ako se menjaju dodatni koeficijenti ili uvećanja koeficijenta?
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se akt, kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa, donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ukoliko neki element postojećeg rešenja o određivanju koeficijenta nije u saglasnosti sa novim rešenjem o raspoređivanju, potrebno je doneti novo rešenje o određivanju koeficijenta, s obzirom na njihovu formalnu povezanost. U ovoj slučaju bi mogla da se razmotri i varijanta u kojoj bi se jednim rešenjem vršilo raspoređivanje ili premeštaj, utvrđivanje zvanja i određivanje koeficijenta.
Da li se privremeno povećanje obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, odnosi na povećan obim posla na popunjenom radnom mestu ili povećan obim posla u Upravi (zasnivanje radnog odnosa zbog privremeno povećanog obima posla u slučaju da se radi o slobodnom/upražnjenom radnom mestu u upravi)?
Članom 70. stav 1 tačka 2) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine. Pretpostavka je, u ovom slučaju, da se radi o situaciji u kojoj se lice prima u radni odnos na određeno vreme na radno mesto koje je popunjeno, a na kom se povećao obim posla, jer i sama odredba zakona kaže da postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši taj posao. U slučaju upražnjenog radnog mesta, trebalo bi ući u proceduru za trajno popunjavanje radnog mesta, iz razloga što zakon u članu 69. kaže da se radni odnos u jedinici lokalne samouprave zasniva, po pravilu, na neodređeno vreme.
Da li lice koje ima stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i ima više od pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, a koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme i steklo visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, može da napreduje u više izvršilačko radno mesto?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Stoga, službenik koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st.1. i 2. Zakona može biti premešten, odnosno raspoređen na radno mesto u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu kao i uslove za napredovanje iz člana 133e Zakona i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do premeštaja, odnosno raspoređivanja.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o zaposlenom koji radi na radnom mestu sa srednjom školskom spremom, a koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona, isti može da nastavi rad na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi u zvanju mlađeg savetnika, ako po osnovu javnog konkursa bude primljen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi u tom zvanju.
Da li zamenik predsednika opštine po prestanku funkcije, koji je podneo zahtev za priznavanje prava na platu nadležnom skupštinskom radnom telu, ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, shodno članu 14. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP I JLS, s obzirom da se radi o licu koje ima 66 godina života i nikada nije podnosio zahtev za ostvarivanje prava na bilo koju vrstu penzije?
U skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1–3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Član 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021 i 125/2022) kaže da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Članom 82. istog zakona predviđeno je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda, dok je članom 82a predviđeno da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
U ovom konkretnom slučaju, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice imati pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca po prestanku funkcije, s tim što će mu to pravo prestati ukoliko pre isteka roka od tri meseca ostvari pravo na penziju.
Da li zaposleni koji odlazi u starosnu penziju septembra 2022. godine ima pravo na pun ili srazmeran godišnji odmor za 2022. godinu?
Član 69. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) su članom 17. propisana merila za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora.
Članom 72. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Imajući ove odredbe u vidu, smatramo da zaposlenom kome radni odnos prestaje septembra 2022. godine treba utvrditi pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora u 2022. godini za osam meseci.