Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se Pravilnikom o radu za zaposlene u gradskoj upravi mogu dati povoljniji uslovi za isplatu otpremnine zaposlenima za odlazak u penziju, odnosno u iznosu većem od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate i da li bi takva odredba bila u suprotnosti sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika?
U skladu sa članom 8. Zakona o radu kolektivni ugovor i pravilnik o radu, tj. opšti akt i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Članom 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom, kao i prava koja nisu utvrđena zakonom, ukoliko zakonom nije određeno drukčije. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju u ime poslodavca predsednik opštine, odnosno gradonačelnik i reprezentativni sindikat kod poslodavca u skladu sa zakonom.
Dakle, kolektivnim ugovorom kod poslodavca, opštim aktom i ugovorom o radu mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom.
Međutim, treba imati u vidu i ograničenja koje postavljaju propisi u oblasti budžetskog sistema. Naime, Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2023. godinu i projekcija za 2024. i 2025. godinu u delu - Planiranje mase sredstava za plate u odlukama o budžetu za 2023. godinu kaže se između ostalog da je potrebno ostale ekonomske klasifikacije u okviru grupe 41 - Rashodi za zaposlene, u okviru koje su i otpremnine, planirati krajnje restriktivno (414300 - Otpremnine i pomoći).
Da li pravo na minuli rad koji se ostvaruje za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene imaju samo zaposleni u trenutku preuzimanja ili to pravo ostvaruju i zaposleni koji trenutno rade u državnom organu ali su nekada u prethodnom periodu ostvarili radni staž kod poslodavca od koga je državni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.”
Dakle, kada se kaže da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene, pod organom se misli na sve organe kod kojih je zaposleni bio u radnom odnosu a za koje ima pravo da mu se prizna minuli rad – organ jedinice lokalne samouprave, organ autonomne pokrajine ili državni organ.
Kada rukovodilac organa donese odluku o izboru kandidata, a u pitanju je javni konkurs za namešteničko radno mesto, kao pouka o pravnom sredstvu se upućuje na žalbenu komisiju ili na sud?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, uputstvo o pravnom sredstvu bi glasilo da zaposleni može protiv konkretnog rešenja da pokrene radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
Da li zaposleni na određeno vreme (radi zamene odsutnog zaposlenog ili povećanja obima posla) ima pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Kako navedena uredba ne pravi razliku u odnosu na trajanje radnog odnosa službenika ili nameštenika, smatramo da u konkretnom slučaju lica u radnom odnosu na određeno vreme imaju pravo na otpremninu.
Da li se lice koje je radilo u Opštinskoj upravi i bilo raspoređeno na poslovima građevinskog inspektora, a koje je steklo uslov za starosnu penziju u januaru 2022. godine i sada je u penziji, može ponovo angažovati? Ukoliko može, po kom osnovu bi moglo da bude angažovano?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da, između ostalih razloga, službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Dakle, u navedenom slučaju odnosno pod navedenim uslovima službenik ne može zasnovati radni odnos. Ali, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđena je mogućnost rada van radnog odnosa.
Konkretno, članom 197. je propisno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
U svakom slučaju trebalo bi što pre pokrenuti postupak popune radnog mesta, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.