Članom 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je zemljište za redovnu upotrebu zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. S obzirom na to, da stan po Zakonu o planiranju i izgradnji nije objekat, već je to posebni deo objekta, utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan, na žalost nije moguće.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju trebalo bi utvrditi zemljište za redovnu upotrebu za ceo objekat, a nikako samo za stan. Takođe, savetujemo da se proveri šta piše u ugovoru o kupoprodaji stana, tj. da li u ugovoru piše da se prenosi i pravo korišćenja na zemljištu srazmerno površini stana. Ako se to u ugovoru spominje onda treba samo to da se sprovede u RGZ-u.

Početak postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja propisan je odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u slučajevima kada poreski obveznik nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja u roku iz člana 71. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Članom 71. stav 2. ostavlja se mogućnost poreskom obvezniku koji u celosti ili delimično nije o dospelosti izmirio dug po osnovu javnih prihoda, odnosno sporedna poreska davanja, da u roku od pet dana od dana prijema opomene izmiri svoja dugovanja sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate obaveza navedenih u opomeni.

Uredno dostavljenom opomenom za dospeli neplaćeni porez i sporedna poreska davanja daje se mogućnost poreskom obvezniku da u zakonom propisanom roku izmiri dugovani porez, kao i da sa nadležnom LPA usaglasi stanja ako se ne slaže sa iznosom dugovanog poreza iz opomene. Ukoliko se poreski obveznik ne pojavi sa primedbama na stanje dugovanog poreza iz opomene ili ukoliko ne izmiri predmetni porez, smatra se da se poreski obveznik složio sa iznosom dugovanog poreza u opomeni i da je dug nesporno utvrđen i da su se stekli uslovi za početak prinudne naplate. Međutim, dešava se da poreski obveznik nije postupio po opomeni i da je postupak prinudne naplate otpočeo donošenjem rešenja.

S druge strane, obaveza je poreskog organa da u poreskom računovodstvu ima tačna i ažurna stanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje je data opomena poreskom obvezniku, kao i da po službenoj dužnosti vodi računa o apsolutnoj zastarelosti.

 Obveznik može istači zahtev za utvrđivanje zastarelosti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pri čemu se o zastarelosti odlučuje poreskim upravnim aktom posmatrajući stanje na karticama poreskog obveznika u poreskom računovodstvu na dan dostavljanja zahteva o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.

Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

S obzirom da je utvrđeno da je postupak prinudne naplate otpočet za dug koji nije tačan i da su po zahtevima poreskog obveznika izvršene korekcije po osnovu zastarelosti i zbog neuredne dostave rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, donešena su poreska upravna akta koja su proknjižena u poreskom računovodstvu, obaveza je da se takođe koriguje i doneto rešenje o prinudnoj naplati. Naplaćuje se tačan iznos poreskog duga. U skladu sa tim, koriguje se i iznos uvećanja poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu (5%).

Procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, u konkretnom slučaju sprovodi nadležni organ na teritoriji lokalne samouprave (lokalna poreska administracija), nadležan da utvrdi visinu poreza na imovinu. Ukoliko takav organ ne postoji, ili nije formiran na teritoriji te lokalne samouprave procenu tržišne vrednosti vrši Poreska uprava. Procenu tržišne vrednosti prema Zakonu o javnoj svojini, poslednjim izmenama Zakona predviđeno je da vrši i licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda.

Na pitanje da li se u konkretnom slučaju procenjuje tržišna vrednost stana i tržišna vrednost zemljišta, mišljenja smo da je potrebno izvršiti procenu i jednog i drugog obzirom da je objekat izgrađen samo na delu parcele koja je nekoliko puta veća od površine objekta.

Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti objekta i zemljišta potrebno je da se krene od Informacije o lokaciji i podataka iz nje kako bi se utvrdio tzv. “kapacitet lokacije” i šta budući vlasnik parcele može na njoj da sagradi, kako bi se uradila što realnija procena tržišne vrednosti. Tek nakon prikupljanja svih relevantnih informacija doći će se do podatka po kojoj ceni treba sprovesti postupak otuđenja u postupku koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 16/18).

Shodno članu 141. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.

Sledećim članom, članom 142., propisano je da vođenje disciplinskog postupka za teže povrede dužnosti zastareva protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva službenika, za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom ili iz drugih opravdanih razloga.

U Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nisu sadržane odredbe kojima se onemogućava izricanje disciplinske mere tokom bolovanja zaposlenog.

S druge strane, zaposlenom je neophodno omogućiti izjavljivanje žalbe na rešenje. Konkretno, odredbama člana 25. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da se dostavljanje rešenja službeniku vrši  u prostorijama organa, a ako je službenik odsutan s rada, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je službenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji.

Ukoliko dostavljanje na opisani način nije uspelo, službeno lice sastavlja pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Gore navedeni način u pogledu dostavljanja rešenja treba primeniti na konkretan slučaj.

Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke. 

Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.

Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.

Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.