Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li žalba Upravnom sudu izjavljena protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja na lokalnom referendumu, odlaže datum ponovljenog glasanja, s obzirom da se isto mora sprovesti u roku od 10 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju ponovnom glasanja, shodno članu 117. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, žalbe Upravnom sudu se ne mogu podneti protiv odluka Republičke izborne komisije donetih u svrhu sprovođenja izbora, već isključivo protiv rešenja donetih po prigovorima izjavljenim Republičkoj izbornoj komisiji u postupcima zaštite izbornog prava, kako je to propisano članom 156. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Tako je npr. članom 115. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da se protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja podnosi prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije. Žalba Upravnom sudu bi, dakle, mogla da se podnese tek po donošenju rešenja po prigovoru, a ne pre.
Odredba identičnog smisla sadržana je u članu 116. stav 4. kada je u putanju rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu.
Međutim, smatramo da prigovor protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja uopšte i nije dopuštena, jer takvo rešenje predstavlja akt sprovedbenog karaktera, koje se zasniva na odgovarajućim pravnosnažnim rešenjima nadležnih izbornih komisija i, stoga, ne može da bude napadana pravnim sredstvima. U tom smislu treba konstatovati da član 117. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji uređuje ponavljanje glasanja, ne sadrži odredbu o pravnom sredstvu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja.
Imajući navedeno u vidu, ističemo da žalba izjavljena Upravnom sudu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja ne može da bude od uticaja na sprovođenje ponovnog glasanja, pogotovo što bi Upravni sud trebalo da tu žalbu odbaci kao nedozvoljenu.
Da li je Uredba o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) i dalje na snazi, odnosno da li je ispravno sprovesti interni konkurs u skladu sa navedenom uredbom? Ukoliko je moguće sprovesti interni konkurs, imajući u vidu član 20. Uredbe, da li se radi o novom zapošljavanju u smislu člana 27k Zakona o budzetskom sistemu, s obzirom da se radi o zasnivanju radnog odnosa u drugom organizacionom obliku, pri čemu ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave ostaje isti?
Članom 35. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje do 31. decembra 2019. godine.
S obzirom da je Uredba o internom konkursu (“Sl. glasnik RS”, br. 17/2016) bila doneta na osnovu člana 18. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, to je i uredba prestala da važi 31. decembra 2019. godine i konkursi po ovoj uredbi se ne mogu sprovoditi.
Da li se uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika tumače alternativno ili kumulativno? Četiri odbornika su uslov za formiranje odborničke grupe. Četiri odbornika su izabrani sa iste izborne liste i imali su formiranu odborničku grupu. Jedan od njih je pristupio drugoj odborničkoj grupi. Da li preostala tri samostalna odbornika imaju pravo predlaganja člana biračkog odbora u smislu člana 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Svi uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika da bi se nekoj poslaničkoj grupi (dakle, ne odborničkoj grupi) priznalo pravo na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za izbore za narodne poslanike moraju da budu ispunjeni kumulativno, tako da ovo pravo ima grupa onih narodnih poslanika koji su zajedno izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, potrebno narodnih poslanika da bi se obrazovala poslanička grupa. Dakle, ti narodni poslanici će moći da učestvuju u predlaganju lica u biračke odbore pod uslovom da su samostalni narodni poslanici i da svi potpišu predlog za imenovanje lica u biračke odbore.
Pošto pominjete odbornike i odborničke grupe, pretpostavljamo da se vaše pitanje odnosi na lokalne izbore, na koji se primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji u članu 29. stav 5. na identičan način kao i Zakon o izboru narodnih poslanika uređuje pravo samostalnih odbornika na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za sprovođenje lokalnih izbora.
Član 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, dakle, propisuje da se odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
Imajući navedeno u vidu, pomenuta grupa od tri samostalna poslanika ne ispunjava zakonske uslove za predlaganje lica u biračke odbore, jer su izabrani sa izborne liste koja jeste osvojila dovoljan broj odborničkih mandata koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe, tako da se ne mogu smatrati odborničkom grupom u smislu člana 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, jer ne ispunjavaju uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) tog zakona. Ovo stoga što su, kako ste naveli, četiri odbornika izabrana sa iste izborne liste, dok je broj odbornika za obrazovanje odborničke grupe takođe četiri, dok pomenuta tačka 2) propisuje uslov da izborna lista sa koje su izabrani ti odbornici nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe.
Da li mesne zajednice mogu da imaju svoja osnovna sredstva, odnosno da li one u svojim finansijskim planovima (a samim ti u u budžetu opštine) mogu da imaju ekonomske klasfikacije 511 i 512?
Članom 12. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) propisano je da stvari u javnoj svojini koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine nepokretne i pokretne stvari i druga imovinska prava, koja služe za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti.
Dalje, članom 18. stav 1. ovog zakona, propisano je da su nosioci prava javne svojine Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (opština, odnosno grad), a stavom 5. istog člana, propisano je da mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave imaju pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i propisom, odnosno drugim aktom jedinice lokalne samouprave.
Članom 27. i 65. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) definisani su organi jedinice lokalne samouprave (opštine odnosno grada): skupština opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće i opštinska/gradska uprava.
Uzimajući u obzir navedene zakonske odredbe mišljenja smo da u finansijskim planovima mesnih zajednica ne treba planirati izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti. Sva ulaganja u zgrade i građevinske objekte koje koriste mesne zajednice treba planirati u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava opštinske/gradske uprave, kao nosioca prava javne svojine i kao organa nadležnog za sprovođenje investicija i to planiranjem posebnog projekta u okviru programa čijem cilju doprinosi taj konkretan projekat.
Izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 512 – Mašina i oprema, mesne zajednice mogu planirati, s tim što se mora obezbediti da se prilikom nabavke istih, vodi računa o primeni odredaba Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), odnosno o primeni načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke u slučajevima kada vrednost nabavke dobara ne prelazi prag do kojeg se ovaj zakon ne primenjuje. Takođe, ukoliko planira nabavku mašina ili opreme, potrebno je obezbediti da mesna zajednica kao indirektni korisnik budžetskih sredstava vodi pravilnu pomoćnu knjigu osnovnih sredstava i da je ista usaglašena sa glavnom knjigom opštinske/gradske uprave kao direktnog korisnika.
Imajući u vidu da se kao uslov za zasnivanje radnog odnosa komunalnog milicionara traži položen ispit za komunalnog milicionara, kome prethodi stručno osposobljavanje nezaposlenog lica u trajanju od par meseci, a da načelnik komunalne milicije može da dolazi iz radnog odnosa, da li on samo polaže ispit za komunalnog milicionara ili mora prethodno da prođe obuku kod Ministarstva unutrašnjih poslova? Takođe, da li je za načelnika, shodno tome, potrebno lekarsko uverenje koje izdaje Zavod za zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosna provera?
Nesporno je da je odredbama čl. 16. i 17. Zakona o komunalnoj miliciji, između ostalog, propisano ovo što je navedeno u pitanju.
Međutim, članom 3. stav 4. ovog zakona propisano je da načelnik komunalne milicije i komunalni milicionari (u daljem tekstu: pripadnici komunalne milicije), u obavljanju poslova iz delokruga komunalne milicije, imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom, uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude.
Takođe, čanom 35. određeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih propisima iz člana 34. ovog zakona (na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionara primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno), mora da ispunjava i posebne uslove, i to da:
Iz ovih zakonskih odredbi jasno je da i načelnik komunalne milicije mora da ispunjava ove posebne uslove, odnosno potrebno je da ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije (uverenje), da prođe bezbedonosnu proveru i da ima položen ispit za komunalnog milicionara kojem predhodi stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnih milicionara.
Da bi polagao ispit za komunalnog milicionara, kandidat za komunalnog milicionara, kao i načelnik komunalne milicije, u skladu sa odredbama Pravilnika o stručnom osposobljavanju za obavljanje poslova komunalnih milicionara („Službeni glasnik RS“, broj 148/20), potrebno je da se stručno osposobi za obavljanje poslova komunalnog milicionara koje se sprovodi po Programu stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, koji sprovodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za sistem lokalne samouprave.
Stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara sprovodi se radi osposobljavanja kandidata za komunalnog milicionara za zakonito i efikasno obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalne milicije, a provera stručne osposobljenosti kandidata za komunalnog milicionara sprovodi se radi utvrđivanja da li je kandidat za komunalnog milicionara, u skladu sa programom stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, stekao znanja i veštine neophodne za obavljanje poslova, odnosno primenu ovlašćenja komunalne milicije.