Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOvih dana su razrešeni sa funkcija predsednik opštine, zamenici predsednika opštine i članovi opštinskog veća, a jedan član opštinskog veća je pre razrešenja podneo ostavku. Imajući u vidu odredbe člana 74. Zakona o lokalnim izborima pitanje je kome ponovo dodeliti odbornički mandat nakon njihovih zahteva? Šta je merilo odabira: vreme podnošenja zahteva, prethodna funkcija, način razrešenja, na koju je funkciju izabran odbornik nakon čijeg izbora je upražnjeno mesto odbornika i slično? Kako postupiti sa zahtevima lica kojima se ne vrati mandat tj. da li ih obavestiti o razlozima te im dodeliti mandat kad se steknu uslovi ako kasnije bude upražnjeno neko odborničko mesto ili doneti odluku?
Institut ponovnog dodeljivanja mandata odborniku u istom sazivu skupštine opštine/grada regulisan je članom 74. Zakona o lokalnim izborima, koji glasi:
„Odbornik kojem je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana gradskog veća, odnosno predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća može po prestanku te funkcije podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu skupštine ako postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada njegovoj izbornoj listi.“.
Iz citirane zakonske odredbe, može se zaključiti da zakon, u slučaju više podnetih zahteva za ponovno dodeljivanje odborničkog mandata, prednost u postupanju odnosno odlučivanju ne daje u odnosu na to koju je funkciju vršio podnosilac zahteva, niti osnov prestanka te funkcije (ostavka ili razrešenje.
To bi značilo da su svi podnosioci zahteva ravnopravni, te da, stoga, „jači“ u pravu treba da bude onaj koji je prvi podneo zahtev za ponovno dodeljivanje mandata. Ovo stoga što se primenjuje opšte načelo „prior tempore, potior iure“, odnosno „prvi u vremenu, jači u pravu“. U skladu sa navedenim, Izborna komisija treba da upražnjeno odborničko mesto popuni dodeljivanjem mandata onom licu koje je prvo podnelo zahtev za ponovnu dodelu mandata.
Podnosioce ostalih zahteva treba pismeno obavestiti o tome da nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po zahtevima, s obzirom na to da više ne postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje su bili izabrani ti podnosioci zahteva, te da će se po svakom pojedinačnom zahtevu postupati redom kojim su podneti i to kada bude postojao upražnjeni odbornički mandat. Nezadovoljnim podnosiocima tih zahteva ostaje mogućnost podnošenja žalbe, u skladu sa članom 72. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, protiv odluke skupštine opštine o potvrđivanju mandata odborniku po čijem je zahtevu Izborna komisija postupila i dodelila mu odbornički mandat.
Molimo za mišljenje vezano za čl. 54 Posebnog kolektivnog ugovora koji u stavu 1. predviđa da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. U slučaju da kriterijum i visina isplate godišnje nagrade nisu propisani opštim aktom poslodavca, da li zaposleni može i u kom slučaju da ostvari to prvao?
Članom 54. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. Glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Zakona o budžetu za narednu godinu.
Članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 138/2022) predviđeno je da se, u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21 - dr. zakon) u budžetskoj 2023. godini, neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2023. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Izuzetno, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2023. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.
Dakle, tokom 2023. godine se ne može isplaćivati godišnja nagrada predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, izuzev u slučaju da Vlada Republike Srbije odluči drugačije.
Da li službenik koji je završio pravni fakultet Megatrend univerziteta u Beogradu treba da polaže ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke?
Članom 185. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019) predviđeno je da je naručilac dužan da licima koja obavljaju poslove javnih nabavki omogući osposobljavanje za obavljanje poslova javnih nabavki i polaganje ispita za službenika za javne nabavke, kao i kontinuirano usavršavanje. Kancelarija za javne nabavke propisuje postupak i uslove za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vodi registar službenika za javne nabavke.
Članom 3. Pravilnika o postupku i uslovima za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vođenju Registra službenika za javne nabavke („Službeni glasnik RS“, br. 93/2020 i 21/2021) predviđeno je da status kandidata za polaganje ispita za sticanje sertifikata, ima lice sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koje ima visoko obrazovanje sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje je podnelo prijavu za polaganje ispita ili za koje je prijavu podneo naručilac ili drugo pravno lice. Prijava za polaganje ispita (u daljem tekstu: prijava), podnosi se Kancelariji za javne nabavke (u daljem tekstu: Kancelarija). Uz prijavu se podnosi dokaz o plaćenim troškovima polaganja ispita.
Navedenim propisima nije predviđeno da se lice koje obavlja poslove javnih nabavki može osloboditi obaveze polaganja ispita za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke po bilo kom osnovu, pa tako ni po osnovu stečenog visokog obrazovanja iz određene oblasti.
Da li funkcioner koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme za vreme vršenja funkcije člana Opštinskog veća ima pravo na obračun minulog rada za vreme provedeno na radu u Policijskoj stanici, po osnovu vršenja privremeno povremenih poslova?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
S obzirom da se za minuli rad računaju godine rada provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, vreme na koje je lice bilo angažovano po osnovu ovog ugovora se ne mogu računati u minuli rad.
Odredbom čl. 190. st.7. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, predviđeno je da savki zaposleni ima pravo na uvid u podatke iz kadrovske evidencije ako se ti podaci odnose na njega. Da li uvid u kadrovsku evidenciju mogu imati načelnici gradskih uprava za zaposlne u njhovoj upravi?
Članom 4. stav 8. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
U skladu sa članom 54. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik, a kada je opštinska uprava organizovana u više uprava, radom uprave rukovodi načelnik te uprave (član 55. Zakona).
S obzirom na nevedeno, smatramo da načelnik uprave, ako je obrazovana kao jedinstven organ, ili načelnici uprava za pojedine oblasti, treba da imaju uvid u kompletnu kadrovsku evidenciju zaposlenih kojima su poslodavac.