Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeObrađeni su svi ugovori o kupoprodaji koji su prispeli do 30.09.2019. godine. Ne postoji ni jedan ugovor u kome je iskazan adekvatan promet za kuće, garaže i poslovni prostor u pojedinim zonama. Počev od 2014. godine pa do danas porez za ove nepokretnosti je obračunavan na osnovicu poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u određenoj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu (član 6. stav 10.) zakona. To znači da je za porez na kuće (sve zone), garaže (sve zone) i poslovni prostor (u nekim zonama) korišćena poreska osnovica iz 2013. godine. Dakle, počev od 2014. godine pa do 2018. godine, poreska osnovica i porez za ove nepokretnosti je isti. Kako da se utvrdi prosečna cena u ovakvim slučajevima (kada ne postoji adekvatan promet)?
Zakon o porezima na imovinu propisao je u članu 6. stav 10. da ako ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu januar – septembar tekuće godine, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.
Znači, prosečne cene u ovim slučajevima ne mogu se utvrditi ako nema tri prometa u zoni i ako nije utvrđena prosečna cena u bilo kojoj graničnoj zoni koja pripada određenoj jedinici lokalne samouprave. Jedino na zakonu zasnovano rešenje je da se kod fizičkih lica koriste poreske osnovice iz prethodne godine, jer ne postoji nikakav drugi zakonski osnov za drugačije postupanje.
Bitno je da za one vrste nepokretnosti i zone za koje postoje podaci utvrde prosečne cene i da se donese i objavi akt o prosečnim cenama u propisanom roku (do 30.11.2019.), pri čemu se u tom aktu ne utvrđuju prosečne cene za one nepokretnsoti i zone za koje ne postoje podaci (prazna polja u tabeli po vrstama nepokretnosti i zonama).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Jedan deo zgrade ne poseduje električnu energiju a sve ostalo je urađeno, omalterisano i sprovedena instalacija. Postoje 4 ranija priključka za stanere koji su stanovali u zgradi koja je srušena i na tom istom mestu je izgrađena velika zgrada u kojoj struju imaju samo 4 stanara na osnovu ranijih strujomera. Kako postupiti sa vlasnicima poslovnih, stambenih i garažnih prostorija koji nisu u mogućnosti da uvedu struju jer im to elektrosrbija ne omogućava. Razlog zašto zgrada nema struju je opterećenje mreže i u ovoj godini neće biti dozvoljeno da se izvrši priključak struje, a elektrosrbija je postavila kamen temeljac za izgradnju velike trafostnice T110 kw u, i tek kada nju puste u rad ova zgrada će dobiti struju.
Imajući u vidu da je zgrada ozakonjena 28.12.2018. godine to znači da je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni deo rešenja o ozakonjenju. U navedenoj dokumentaciji treba da budu navedene činjenice o samom objektu i stepenu njegove završenosti. Takođe treba proveriti da li je između investitora i kupca posebnog dela zgrade izvršena priimopredaja i šta je navedeno u tom zapisniku.
U mišljenjima Ministarstva finansija navodi se da ako je u konkretnom slučajju reč o objektu koji je osposobljen za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uslova uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom (vodovodnom istalacijom, električnom, stolarijom i sl.), poreska obaveza za taj objekat nastala je danom osposobljavanja za korišćenje, nezavisno od toga da li se predmetni objekat koristi, da li je u potpunosti završen I da li je u postupku legalizacije.
Mišljenja smo da potrebna električna instalacija podrazumeva ne samo da je struja sprovedena, već i da se može koristiti.
Prema tome, ako je poreski obveznik počeo da koristi poseban deo zgrade, u smislu da postoji agregat ili ga koristi bez obzira što nema struje (npr. koristi garažu, jer mu nije neophodna struja za to), tada je poreska obaveza nastala danom početka korišćenja tog posebnog dela.
U slučaju da je zgrada koja je ozakonjena ukupne bruto površine veće od 500m2, tada je za sve njene posebne delove svakako nastala obaveza 1.1.2019. godine, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.
U slučaju da je ukupna površina cele zgrade manja od 500m2, za posebne delove u kojima nije uvedena struja I koji se ne koriste nije nastala poreska obaveza jer predmetna nepokretnost nije osposobljena za korišćenje. Kada se obezbedi priključak za struju nastaće poreska obaveza i za te posebne delove zgrade.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati sa poreskim obveznicima - pravnim licima koji ne podnesu poresku prijavu? Uglavnom su to pravna lica u stečaju i likvidaciji, ali ima i onih koji to nisu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski organ – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.
Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim akonom, dužan da ih dostavi poreskom organu, može u postupku utvđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.
Članom 7a stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da osnovica poreza an imovinu za nepokretnsoti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi psolovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže organ jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, kada postoji dokazna dokumentacija ili poreska prijava iz prethodne godine (pri čemu ne postoje saznanja da je obvezniku prestala poreska obaveza), na osnovu toga se može utvrditi da je određeno pravno lice poreski obveznik koji ima poresku obavezu za određeni period, potrebno je obvezniku dostaviti poziv za poresku kontrolu, pa ako se odazove ili ne odazove, sačiniti zapisnik u kome će se utvrditi sve činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, a na osnovu raspoloživih podataka o vrsti, površini nepokretnosti I dr.. Zapisnik se, u skaldu sa ZPPPA dostavlja obvezniku i nakon toga se donosi rešenje o kontroli kojim se utvrđuje porez i eventualno pripadajuća kamata (ako se kontroliše neka prethodna godina ili godine).
U svakom slučaju, kroz postupak poreske kontrole, donošenjem rešenja iz člana 129. ZPPPA se utvrđuje porez na imovinu pravnom licu, jer obveznik nije sam izvršio utvrđivanje poreza, odnosno samooporezivanje.
Takođe taj obveznik podleže prekršajnoj odgovornosti, pa treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je obavezno doneti odgovarajući akt (rešenje) kada poreski obveznik podnese prigovor po opomeni za poreski dug, po članu 71. ZPPPA?
Član 71. ZPPPA propisuje da će poreski organ poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, u roku od 30 dana od dana dospelosti, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.
Članom 34. ZPPPA propisano je da poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt, kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba. Protiv zaključka dopuštena je žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Znači, ZPPPA ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, tako da smatramo da se po podnetom prigovoru moraju razmotriti navodi iz prigovora I raspraviti sporna pitanja u vezi sa iznosom poreza I sporednih poreskih davanja iskazanih u opomeni, nakon čega se stranka obaveštava o sprovedenom postupku. Obaveštenje je dopis koji ne sadrži pouku o pravnom leku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U skladu sa zakonskim propisima poreskim obveznicima odobravani su reprogrami sa različitim brojem rata. Usled neplaćanja rata reprograma stvorili su se uslovi da se pojedini poreski obveznici "izbace" iz reprograma što na sistemu nije učinjeno blagovremeno, te postoji problem da je reprogram istekao a da obveznik nije blagovremeno izbačen iz reprograma te i kamata nije vraćena (slučaj kod reprograma sa otpisom kamate 100%). Mogućnost rešavanja kroz informacioni sistem ne postoji, preporuka Pupina je knjiženje kroz naloge za knjiženje. Da li je, s obzirom na vremenski protok, potrebno da se donose rešenja ili neki drugi akt i koji uz nalog za knjiženje?
Obveznicima kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate (redovan ili vanredni reprogram), a koji ne ispunjavaju propisane uslove (plaćanje rata reprograma I tekućih obaveza) donosi se rešenje o ukidanju reprograma i obvezniku se u poreskom računovodstvu pripisuje preostali dug i kamata koja nije otpisana jer obveznik nije poštovao propisane uslove.
Razlikujemo sledeće slučajeve:
Smatramo da za otpis kamate po rešenju o reprogramu ne treba donositi posebno rešenje jer dispozitiv samog rešenja o reprogramu sadrži stavku da će se otpis kamate izvršiti i u kojim rokovima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.