U skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu između ostalog je predviđeno da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.

Dakle, ukoliko je korisnik javnih sredstava imao pravo da u 2021. godini zaposli 3 lica bez posebnih dozvola i saglasnosti i to i učini u toj godini, u narednoj godini će se broj lica koje može da primi u radni odnos na neodređeno vreme bez posebnih dozvola i saglasnosti umanjiti za 3 novoprimljenih u prethodnoj, kao što je navedeno u članu 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.

Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera (što podrazumeva i baštu ugostiteljskog objekta) na javnim i drugim površinama, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave (član 146. Zakona o planiranju i izgradnji).

Na nadziranog subjekta koji na javnu površinu postavi bašti ugostiteljskog objekta bez odobrenja nadležnog organa primenjuju se i odredbe posebnog postupka za neregistrovanog subjekta propisane u članu 33. Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo stoga što je nadzirani subjekt preduzeo aktivnost (postavio baštu) iako nije pribavio odobrenje nadležnog organa, što je uslov za njeno postavljanje.

Prema članu 33. stav 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru, neregistrovanom subjektu rešenjem se, između ostalog, nalaže da bez odlaganja pokrene postupak za upis u osnovni registar/posebni registar/evidenciju koju vodi nadležni organ ili organizacija ili pribavljanja saglasnosti nadležnog organa ili organizacije ili prijave nadležnom organu ili organizaciji i zabranjuje da obavlja delatnost ili vrši aktivnost do ispunjenja za to propisanih uslova.

Predmetni slučaj zahteva razumevanje smisla norme iz Zakona o inspekcijskom nadzoru i cilja koji se njome želi ostvariti i saglasno tome određeno prilagođavanje norme konkretnom slučaju. Navedena odredba ima za cilj da se neregistrovani subjekt uvede u legalne tokove i da se, do ispunjenja propisanih uslova, neregistrovani subjekt spreči da nezakonito obavlja delatnost ili vrši aktivnost.

Sa aspekta nadležnosti komunalne inspekcije, nezakonitost predstavlja bespravno zauzeće javne površine postavljanjem bašte ugostiteljskog objekta, a cilj inspekcijskog nadzora je otklanjanje te nezakonitosti.

Ukoliko bi inspektor korisniku/vlasniku bašte zabranio obavljanje delatnosti, time ne bi otklonio nezakonitost koja je predmet nadzora komunalnog inspektora. Bašta bi i dalje ostala na javnoj površini, iako nadležni organ u propisanoj proceduri nije ispitao da li se njenim postavljanjem remeti ili ugrožava bezbednost saobraćaja, ugrožava neki komunalni objekat, ruži izgled grada i sl. Dakle, nezakonitost, koja je predmet nadzora, ne bi bila otklonjena.

Stoga, treba primeniti ovlašćenje iz opštinske odluke i naložiti uklanjanje bašte u primerenom roku.

Ukoliko u toku postupka nadzirani subjekt podnese zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje bašte, postoji mogućnost da inspektor isprati postupak po tom zahtevu i da npr. odlaganjem izvršenja rešenja, predupredi situaciju uklanjanja i ponovnog „vraćanja“ bašte u kratkom roku, što sve zavisi od okolnosti konkretnog slučaja.

Po pitanju računanja dodatka na platu po osnovu godina provedenih na radu (minuli rad) u organima lokalne samouprave, navodimo da je članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Dakle, zaposleni u organima lokalne samouprave ne ostvaruju pravo na minuli rad za godine rada provedene u ustanovama koje osniva lokalna samouprava.

Po pitanju računanja dodatka na platu po osnovu godina provedenih na radu (minuli rad) u ustanovama koje osniva lokalna samouprava pravimo razliku u odnosu na to o kojoj ustanovi se radi. Opšte pravilo dato je u Zakonu u radu i kaže da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Dalje se ovo pravo može urediti kolektivnim ugovorima.

U ustanovama kulture koje osniva jedinica lokalne samouprave računanje minulog rada regulisano je članom 25. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice. Poslodavac u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana je ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom. Dakle, zaposleni u ustanovama kulture imaju pravo na minuli rad za godine rada provedene u ustanovi kulture u kojoj rade i u drugim ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a nemaju pravo na minuli rad za godine rada provedene u organima lokalne samouprave.

U ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja računanje minulog rada regulisano je članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu u skladu sa zakonom za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavcem, u ovom smislu, smatra se predškolska ustanova i osnovna škola kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava. Dakle, zaposleni u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja takođe nemaju pravo minuli rad za godine rada u organima lokalne samouprave.

U zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pravo na minuli rad regulisano je članom 95. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice. Dakle, zaposleni u zdravstvenim ustanovama imaju pravo na minuli rad samo za godine rada provedene u zdravstvenoj ustanovi u kojoj rade i nemaju pravo na minuli rad za godine provedene u organima lokalne samouprave.

U ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pravo na minuli rad regulisano je članom 60. Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji u kome se kaže da da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) – 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite. Dakle, ni zaposleni u ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač lokalna samouprava nemaju pravo na minuli rad za godine provedene u radu u organima lokalne samouprave.

 Napominjemo da jedinice lokalne samouprave, kao i ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave, mogu zaključivati pojedinačne kolektivne ugovore i utvrditi pravo na minuli rad šire od posebnih kolektivnih ugovora.

Način na koji će skupština jedinice lokalne samouprave postupati u pogledu konstatovanja prestanka mandata nekom odborniku pre isteka vremena na koji je izabran i popunjavanja tog upražnjenog odborničkog mesta nije predmet uređivanja od strane Zakona o lokalnim izborima, već ta pitanja predstavljaju materiju koja treba da bude uređena poslovnikom skupštine jedinice lokalne samouprave. Član 72. Zakona o lokalnim izborima o popunjavanju upražnjenog odborničkog mesta ne tretira rad skupštine, već lokalne izborne komisije, te odredbe ovog člana ne sprečavaju lokalnu skupštinu da na istoj sednici i konstatuju prestanak i potvrde mandat novom odborniku ukoliko takvu mogućnost dozvoljava poslovnik skupštine. Da li će lokalna izborna komisija odluku o dodeli mandata doneti istog dana ili dva dana po konstatovanju prestanka mandata može i treba da bude predmet dogovora i konsultacija, a činjenica da je zakon propisao tako kratak rok za postupanje lokalne izborne komisije ukazuje na potrebu hitnog postupanja u ovim situacijama, što može dovesti do toga da se mandat dodeli i potvrdi istog dana kada je i konstatovan prestanak tog mandata prethodnom odborniku.

Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 72. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, prema kojoj „mandat koji prestane odborniku pre nego što istekne vreme na koje je izabran izborna komisija rešenjem dodeljuje prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat“, mišljenja smo da nije pravno moguće da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata radi popune upražnjenog odborničkog mesta pre donošenja odluke skupštine o konstatovanju prestanka mandata. Ovo i stoga što, formalno gledano, izborna komisija tek objavljivanjem i dobijanjem odluke skupštine o prestanku mandata nema zvaničnih saznanja o tome da je nekom odborniku prestao mandat.

Imajući navedeno u vidu, redosled koraka treba da bude sledeći: donošenje odluke skupštine o konstatovanju prestanka mandata, zatim lokalna izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata sledećem odborniku u skladu sa čl. 72. i 73. Zakona o lokalnim izborima i, nakon toga, donošenje odluke skupštine o potvrđivanju mandata novog odbornika.

Član 91. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kaže da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca. Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme. Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima. Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Član 49v. Zakona o državnim službenicima, sa druge strane, kaže da službenik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, službi i organizaciji koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine na koje se primenjuju propisi kojima se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave, a koji je prijavljen na Evidenciji internog tržišta rada, može biti preuzet bez konkursa u državni organ, ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode navedenim organima, odnosno službom i organizacijom i ako službenik na to pristane. Na preuzimanje službenika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o preuzimanju državnih službenika.

Iz navedenih odredbi oba zakona može se zaključiti da se službenici zaposleni na neodređeno vreme u organima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i službenici zaposleni na neodređeno vreme u državnim organima mogu kretati iz jednih organa uz druge primenom pravila o preuzimanju službenika, uz dodatni uslov za službenike u organima AP i JLS koji se pre preuzimanja u državne organe mora prijaviti na Evidenciju internog tržišta rada, u skladu sa Uredbom o internom tržištu rada državnih organa.