Članom 106. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da po sprovedenom izbornom postupku u okviru javnog konkursa rukovodilac organa donosi rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor u roku od 15 dana od prijema liste. Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži lično ime kandidata, kao i naziv radnog mesta za koje je izabran. Obrazloženje rešenja iz stava 1. ovog člana posebno sadrži radnje koje je konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka. Ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste za izbor, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.

Dalje je članom 108. predviđeno da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Navedeni kandidat imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Dakle, za kandidate koji su učestvovali u izbornom postupku, pa samim tim i za kandidata koji je izabran po sprovedenom izbornom postupku, predviđen je pravni lek – žalba Žalbenoj komisiji. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja Žalbene komisije.

Akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi se u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako Zakonom o zaposlenima u AP i JLS nije drukčije određeno. S obzirom na navedeno, u ovom konkretnom slučaju bi se moglo razmotriti posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ukoliko rešenje o prijemu u radni odnos ne odgovara uslovima iz javnog konkursa za konkretno radno mesto.

Po pitanju zastarelosti, napominjemo da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Ulaganje prigovora jednog od ucesnika javnog poziva odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava.

Nakon donošenja odluke o prigovoru, može se doneti odluka o izboru programa i visini opredeljenih sredstava.

Član 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 68a. istog zakona definiše radno iskustvo u struci i kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

U smislu odredbi ovog zakona pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.

Član 126. istog zakona kaže sledeće:

„Svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.

Vreme provedeno u radnom odnosu odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.

Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.

Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.“

Pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.

S obzirom da se radi o licu koje ima dve godine radnog iskustva u strci, tom licu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika i ono ispunjava uslove za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika i može biti primljeno u radni odnos po sprovedenom javnom konkursu, bez obzira što nije bilo pet godina u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. stav 1. i 2. zakona, jer je taj uslov postavljen alternativno u odnosu na uslov o završenom pripravničkom stažu.

Sasvim drugi institut ovog zakona je probni rad, uređen članom 72. u kome se kaže da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci. Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.

Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima kabinetu gradonačelnika ili predsednika opštine i lica angažovana na pripremi ili realizaciji projekta (član 70. stav 1. tač. 3)–6) zakona).

S tim u vezi, potrebno je u konkretnom slučaju ceniti da li je potrebno tom licu utvrditi probni rad.

U skladu sa principom „ko može više može i manje“, mišljenja smo da se odredbe člana 34. Zakona o lokalnoj samoupravi o sazivanju sednice skupštine na zahtev ovlašćenog podnosioca zahteva (predsednika opštine, opštinskog veća ili jedne trećine odbornika) mogu primeniti i u situaciji kada je predsednik skupštine sednicu skupštine odložio usled nedostatka kvoruma, odnosno smatramo da se onome ko ima pravo da od predsednika skupštine zatraži sazivanje sednice skupštine, treba priznati i pravo da zatraži i ranije održavanje već sazvane sednice pa i ranije održavanje sednice odložene zbog nedostatka kvoruma. Ovo stoga što član 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, propisujući mogućnost da sednica bude odložena, bilo odlukom predsednika skupštine, bilo odlukom same skupštine, nije istovremeno propisao i krajnji datum za koji se sednica može odložiti. Priznavanje prava da se zahteva ranije održavanje sednice koju je odložio predsednik skupštine predstavljalo bi doslednu primenu prava sadržanog u članu 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi o zahtevanju održavanja sednice skupštine i u situaciji kada jedna trećina odbornika smatra da je sednica odložena za predug vremenski period.

Međutim, smatramo da to pravo ne postoji u slučaju kada je sednica odložena odlukom same skupštine, u skladu sa članom 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je skupština istovremeno odredila i novi datum održavanja sednice. Ovo stoga što član 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi predstavlja instrument usmeren isključivo ka predsedniku skupštine, a ne i ka samoj skupštini.

U skladu sa navedenim, mišljenja smo da bi jedna trećina odbornika imala pravo da zatraži da se sednica koja je odložena za 30. jun održi ranije, uz primenu rokova iz člana 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je odlaganje odredio predsednik skupštine, a ne sama skupština.

Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj se skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke, mišljenja smo da se rok za ispunjenje uslova za raspuštanje skupštine opštine računa od dana fizičke predaje odnosno zavođenja ostavke na pisarnici organa uprave.

U prilog ovom mišljenju, ukazujemo na odredbu člana 50. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj „predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća“, iz čega proističe zaključak da se prestanak obavljanja poslova u punom kapacitetu predsednika opštine vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za njeno konstatovanje na sednici skupštine opštine. To, dalje, znači da je zakon određene pravne posledice ostavke vezao za trenutak njenog formalnog podnošenja, a ne za kasniju pravnu situaciju proisteklu povodom podnete ostavke (npr. konstatovanje ostavke od strane skupštine i dr.).

U vezi sa drugim pitanjem, ukazujemo na odredbu člana 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da „skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici“. Imajući u vidu da u skladu sa odredbama člana 68. st. 5. i 6. Zakona o lokalnim izborima, odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, te da se ostavka ne može opozvati, mišljenja smo da u donošenju odluke o konstatovanju prestanka mandata ne može da učestvuje odbornik kojem je, dakle, mandat prestao danom podnošenja ostavke. Treba imati u vidu da je predmetna skupštinska odluka deklaratornog karaktera, jer se njom samo konstatuje nastupanje činjenice u prošlosti, iz čega jasno proističe zaključak da u njenom donošenju ne može da učestvuje odbornik kome je mandat već prestao.

Ukoliko ovakva situacija dovede do toga da se odluka ne može doneti jer ne postoji potrebna većina za njeno donošenje ili se sednica skupštine ne može održati usled nedostatka kvoruma, može se primeniti član 71. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat.