Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se minuli rad ostvaren u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje računa u minuli rad u organu lokalne samouprave u smislu clana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne smouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nemaju status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjektu se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li zaposleni u ustanovi kulture ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 30 godina rada, bez obzira da li je radio u privatnom sektoru ili nekoj od državnih ustanova, ili ima pravo na isplatu jubilarne nagrade samo za vreme provedeno na radu u ustanovi kulture?
Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 3/2022) predviđa u članu 31. između ostalog da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate i (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4).
Iz navedenih odredbi proizilazi da se pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje za sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca. Prethodni Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 106/2018 i 144/2020“), koji je važio do 30. decembra 2021. godine, predviđao je istu odredbu u pogledu godina rada za koje se računa jubilarna nagrada, sa jedinom razlikom što nije predviđao jubilarnu nagradu za 40 godina rada.
Koji rok od tri meseca počinje da teče za zakonsko održavanje sednice u skladu sa članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi?
Član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od osnova za raspuštanje skupštine opštine/grada, prepoznaje situaciju u kojoj „skupština ne zaseda duže od tri meseca“.
Članom 34. stav 1. istog zakona propisano je da „sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca“.
Imajući navedeno u vidu, citiranu odredbu člana 85. Zakona o lokalnoj samoupravi treba tumačiti tako da se ona odnosi na situaciju u kojoj je skupština opštine/grada neaktivna i ne sastaje se po bilo kom osnovu, s obzirom na to da Zakon „traži“ da skupština zaseda, ne precizirajući po kom osnovu tj. po kom pitanju.
S tim i vezi, treba uzeti u obzir činjenicu da Zakon o lokalnoj samoupravi ne razlikuje sednice skupštine po hitnosti postupka, već jedino po tome da li je sazvana na inicijativu samog predsednika skupštine ili na zahtev ovlašćenih predlagača iz člana 34. stav 2. Zakona.
Shodno navedenom, trenutak od kojeg se računa rok od tri meseca nakon kojeg se može raspustiti skupština opštine jeste dan okončanja poslednje sednice skupštine opštine/grada, bez obzira na razlog i osnov održavanja te sednice.
Da li postoji mogućnost vanrednog napredovanja, tj. da se nakon ocenjivanja za 2021. godinu bude raspoređen u zvanje "savetnik"?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.
Da li po članu 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, prema kojem se zaposlenom isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.