Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNakon izvršenog redovnog nadzora i konstatovanja zakonitosti, da li treba da se donese rešenje shodno odredbi čl. 35. Zakona o sportu ili se isto rešenje donosi samo na zahtev nadziranog subjekta?
Odredbom člana 35. stav 1. Zakona o sportu propisano je da sportska organizacija može obavljati sportske aktivnosti i sportske delatnosti ako, u skladu sa ovim zakonom i sportskim pravilima, ima: učlanjene ili ugovorom angažovane sportiste; angažovane sportske stručnjake u zavisnosti od vrste delatnosti; obezbeđen odgovarajući prostor, odnosno sportske objekte i sportsku opremu; odgovarajuću unutrašnju organizaciju i finansijska sredstva, ako učestvuje u sportskim takmičenjima; osiguranu bezbednost sportista i drugih učesnika pri obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti; odgovarajući broj životinja u sportu u kojem učestvuju životinje.
Stavom 4. ovog člana propisano je da ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana utvrđuje rešenjem sportski inspektor u postupku inspekcijskog nadzora.
Na osnovu navedenog proizilazi da posle izvršenog redovnog nadzora i konstatovanja zakonitosti sportski inspektor donesi rešenje shodno odredbi čl. 35. Zakona o sportu. Takođe, rešenje se može doneti i na zahtev nadziranog subjekta po sprovedenom inspekcijskom nadzoru.
Da li zapisnik o inspekcijskom nadzoru mora potpisati predstavnik nadziranog subjekta i ako mora zašto?
Mišljenja smo da potpisivanje zapisnika o inspekcijskom nadzoru od strane nadziranog subjekta (stranke), odnosno njegovog zastupnika ili predstavnika (prisutnog lica) nije neophodno, da potpis nadziranog subjekta na zapisniku o inspekcijskom nadzoru nije uslov njegove pravne valjanosti i da netraženje inspektora da nadzirani subjekat potpiše zapisnik i, posledično, nepotpisivanje zapisnika od strane nadziranog subjekta nije povreda postupka i ne vodi ka poništavanju rešenja donetog u tom postupku inspekcijskog nadzora.
Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 36/15, 44/18 – dr. zakon i 95/18) brisane su odredbe čl. 35. i 14. ovog zakona, koje su se ticale potpisivanja zapisnika i kontrolne liste, kao sastavnog dela zapisnika. Time, ovaj zakon - koji je opšti (sistemski) zakon u oblasti inspekcijskog nadzora - ne sadrži obavezu inspektora (ovlašćenog službenog lica) da traži da nadzirani subjekat (stranka), odnosno njegov zastupnik ili predstavnik (prisutno lice) potpiše zapisnik, kao i kontrolnu listu – koja je sastavni deo zapisnika, niti obavezu nadziranog subjekta da potpiše zapisnik o inspekcijskom nadzoru.
Važeći Zakon o opštem upravnom postupku u članu 63. stav 2, kojim se uređuju sastavni delovi zapisnika i Zakon o inspekcijskom nadzoru u članu 35. stav 2, kojim se uređuju sastavni delovi zapisnika o inspekcijskom nadzoru, ne predviđaju potpis stranke, odnosno nadziranog subjekta kao obavezan sastavni deo zapisnika, niti kao uslov njegove punovažnosti i dokazne snage.
Takođe, Zakon o opštem upravnom postupku u članu 63. stav 4. propisuje da je zapisnik koji je sačinjen saglasno propisu - javna isprava i dokaz o toku i sadržini preduzetih radnji i datih izjava, izuzev u delovima na koje je stavljena primedba, ne navodeći potpis stranke kao uslov za svojstvo javne isprave, odnosno pravnu valjanost zapisnika i tačnost podataka sadržanih u njemu. Imajući izloženo u vidu, primenom jezičkog, sistemskog, ciljnog i istorijskog tumačenja zaključujemo da inspektor ima ovlašćenje i mogućnost, ali ne i obavezu (dužnost), da ponudi, predloži ili zatraži od nadziranog subjekta (stranke) da potpiše zapisnik o inspekcijskom nadzoru, pa ako se inspektor koristi tim ovlašćenjem i mogućnošću a nadzirani subjekat odbije da potpiše zapisnik ili ode sa mesta preduzimanja radnje pre nego što je zapisnik zaključen, inspektor to unosi u zapisnik, sa razlozima zbog kojih je odbijeno potpisivanje zapisnika.
Da li je neophodno da prvostepeni postupak po žalbi vodi pravnik, ili je moguće da to bude i neki drugi poreski inspektor koji po struci nije pravnik već npr. ekonomista?
Sistematizacijom radnih mesta u Odeljenju za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave (LPA) su navedeni opisi poslova koje obavlja svaki zaposleni, tako da u skladu sa tim i postupke po žalbama vodi zaposleni - poreski inspektor kome to stoji u opisu posla. Nije uslovljeno da postupke po žalbi mora voditi zaposleni koji je po struci pravnik, ali je bitno napomenuti da svaki zaposleni obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca. U tom smislu, stvar je unutrašnje organizacije rada svake LPA koji zaposleni će u svom opisu posla imati vođenje postupaka po žalbi, kao I da li postoji potreba da taj posao obavi i neki drugi zaposleni, koji je stručan za takvu vrstu posla (inspektor), a kome će rukovodilac dati nalog da to učini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je kod overavanja dopisa potrebno u skladu sa zakonskim odredbama stavljati potpis i pečat na sva dokumenta? U konkretnom slučaju, JLS je dobila dopis, odnosno Zahtev za pribavljanje podataka iz službene evidencije, iz druge JLS, ali bez pečata, bez zaglavlja i neoveren. Na molbu JLS da se zahtev pečatira i overi, dobijeno je obrazloženje da navedena JLS pečat stavlja samo na rešenja, a ne i na zahteve ili dopise.
Uredbom o ustupanju podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija (Sl.glasnik RS, broj 56/2017), uređeno je da se upit za podatke i podaci iz službene evidencije mogu dostaviti elektronskom poštom ili u papirnom obliku.
Ako se upit i podaci dostavljaju elektronskom poštom, dokument je potrebno potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom ili na drugi način nesumnjivo utvrditi da je upit odnosno podatke dostavilo ovlašćeno službeno lice.
Upit za podatke, pored naziva organa i podataka o ovlašćenom službenom licu, mora da sadrži informacije: o upravnoj stvari o kojoj se odlučuje, broju predmeta na koji se upit odnosi i potrebnim podacima.
Ukoliko se zahtev za pribavljanje podataka dostavlja u papirnoj formi, potrebno ga je overiti pečatom i dokument mora da bude potpisan od strane ovlašćenog lica organa koji dostavlja zahtev za pribavljanje podataka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li postoji zakonska mogućnost preuzimanja zaposlenih (na neodređeno vreme) između dve ustanove ili dva preduzeća u istoj opštini?
Na radnopravni status zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama koje osniva lokalna samouprava primenjuje se Zakon o radu koji ne poznaju mogućnost sporazumnog preuzimanja zaposlenih, sem u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, kada poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca (čl. 147 – 151. Zakona o radu).
Takođe, Zakonom o radu predviđen je institut upućivanja na rad kod drugog poslodavca. O tome govore odredbe člana 174. u kojima se kaže da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u navedenim slučajevima, i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.