Članom 79. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je sledeće: 

“Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 
3. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.”

U skladu sa članom 192. istog Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Prema članu 22. stav 3. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih funkcija. Članom 26. istog Zakona određeno je između ostalog da direktor javnog preduzeća:

1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;

2) organizuje i rukovodi procesom rada;

3) vodi poslovanje javnog preduzeća;

4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;

5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

6) predlaže godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;

7) predlaže finansijske izveštaje;

8) izvršava odluke nadzornog odbora;

9) bira izvršne direktore;

10) bira predstavnike javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;

11) zaključuje ugovore o radu sa izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

12) donosi akt o sistematizaciji;

13) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.

Član 52. istog Zakona kaže da se vršilac dužnosti direktora može imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona. Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.

U skladu sa navedenim direktor javnog preduzeća odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u javnom preduzeću, a o pravu na mirovanje radnog mesta u ovom konkretnom slučaju odlučiće vršilac dužnosti direktora, bez obzira što odlučuje o tom pravu za sebe.

Član 7. stav 1 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji govori o sadržini oglasa o internom konkursu, kaže da se u oglasu o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta navode podaci o: organu, organizaciji ili službi, uslovima za rad na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na interni konkurs, imenu i prezimenu lica zaduženog za davanje obaveštenja o internom konkursu, adresi na koju se podnose prijave, datumu oglašavanja, dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.

Član 13. stav 1 iste Uredbe, koji govori o sadržini oglasa o javnom konkursu, kaže da oglas o javnom konkursu sadrži podatke o: radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu kao i stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na javni konkurs, telefon i ime osobe zadužene za davanje dodatnih obaveštenja o javnom konkursu, adresi na koju se prijave podnose kao i podatke o dokazima koji se podnose i pribavljaju uz prijavu.

Iz navedenih odredbi proizilazi da je preduslov za raspisivanje oglasa internog i javnog konkursa da se odrede kompetencije za radno mesto za koje se raspisuju ovi oglasi, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima AP i JLS.

U skladu sa članom 47. stav 5 Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kompetencije za radno mesto utvrđene u obrascu kompetencija čine sastavni deo pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 35. Uredbe o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.

Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020)  uređen je postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i kaže da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

U ovom konkretnom slučaju, kada se od broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme u prethodnoj kalendarskoj godini izračuna 70% i od tog broja se oduzme broj novozaposlenih na neodređeno vreme i pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini, dobija se 0,4, što znači da u 2022. godini korisnik javnih sredstava nema pravo da primi novo lice u radni odnos na neodređeno vreme ili pripravnika bez saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstav.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“

Navedene odredbe kao obračunsku jedinicu uzimaju prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje što je u ovom trenutku prosečna neto zarada u Republici Srbiji za decembar 2021. godine.