Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li odbornik koji je u stalnom radnom odnosu u Zdravstvenoj ustanovi (državnoj) ima pravo na slobodan dan na poziv opštine/grada- zasedanje sednice Skupštine? I na koji način se to reguliše u matičnoj ustanovi u kojoj je odbornik zaposlen?
Obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređena su Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) i posebnim zakonima, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, samo kada je to zakonom određeno.
Iako Zakon o radu predviđa slučajeve u kojima zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade (na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa) to nije slučaj i sa odbornikom koji je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koje je biran. U slučaju kada je zaposlen je kod drugog poslodavca, odbornik može prema Zakonu o radu da koristi godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo.
Korišćenje godišnjeg odmora regulisano je čl. 68-75. Zakona o radu, dok je neplaćeno odsustvo regulisano članom 78. Zakona o radu.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. Zakon o radu ne propisuje slučajeve kada poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo, tako da se sve svodi na volju poslodavca da isto odobri zaposlenom.
Kako zakonom nije ništa precizno predviđeno, neplaćena odsustva su različito rešavana i tretirana u kolektivnim ugovorima, a najčešći slučaj je da se samo ponavljaju odredbe Zakona o radu, da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade, uz eventualnu ogradu, da to ne remeti proces i organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva). Zaposleni na neplaćenom odsustvu je i dalje u radnom odnosu kod istog poslodavca, i ne može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Dakle, na osnovu svega navedenog odbornik koji je zaposlen kod drugog poslodavca ima po Zakonu o radu dve mogućnosti: 1) da koristi godišnji odmor ili da 2) podnese zahtev za neplaćeno odsustvo uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva – npr. potvrdu da je odbornik Skupštine i poziv na sednicu).
Da li je opština može posle dva poništena konkursa za praćenje primene etičkog kodeksa, da imenuje članove komisije, i po kom članu zakona?
Način i postupak izbora, odnosno imenovanja članova tela za praćenje primene Etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave, ne uređuje se zakonom, već opštim aktom jedinice lokalne samouprave – u ovom slučaju to može biti statut, poslovnik skupštine, odluka o usvajanju Etičkog kodeksa ili odluka o obrazovanju saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa, u zavisnosti od toga kojim od ovih akata je uređeno obrazovanje, sastav i zadaci ovog skupštinskog radnog tela.
Skupština opštine može da imenuje članove Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa samo ako je takva mogućnost predviđena odgovarajućim opštinskim opštim aktom, koji mora da sadrži pravni osnov za donošenje tog rešenja (što je uslov za pravnu valjanost rešenja).
Ukoliko odgovarajućim opštim aktom nije uređen način i postupak izbora članova Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa u slučaju da se na konkursu ne izaberu kandidati za članove Saveta (na primer, posle dva ili tri neuspešna konkursa), potrebno je da se putem tog opšteg akta uredi opisana situacija i na taj način Skupštini obezbedi pravni osnov za donošenje rešenja o imenovanju članova Saveta bez javnog konkursa. Napominjemo da je u tom slučaju neophodno propisati obavezu predlagača da prethodno pribavi saglasnost kandidata koga predlaže za člana Saveta.
Da li se pod radnim iskustvom u struci, prilikom zasnivanja radnog odnosa, može podrazumevati prethodno radno angažovanje po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (u pitanju je ista vrsta i stepen stručne spreme)? Ako može, da li se radno iskustvo obračunava po radnim danima ili mesecima?
Što se tiče obračuna radnog iskustva, angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova ne mora da podrazumeva svakodnevno i kontinuirano obavljanje tih poslova, tako da će se za obračun radnog iskustva uzeti vreme kada je to lice faktički obavljalo poslove po ugovoru. Kao dokaz, može se koristiti izvod iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za to lice, jer poslodavac prijavljuje angažovano lice u ovaj registar samo za vreme kada obavlja ugovorene poslove.
Odredbama člana 68a Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. U skladu sa napred navedenim, da li se pod radnim iskustvom u struci može podrazumevati angažovanje po osnovu sprovođenja javnih radova?
U članu 68a. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih poslova, dok god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.
Što se javnih radova tiče, pitanje je u pogledu kog radnog mesta se posmatra to iskustvo. Ukoliko je za obavljanje poslovi iz ugovora o angažovanju u javnim radovima potrebna školska sprema koja se zahteva za radno mesto u odnosu na koje se posmatra radno iskustvo, onda će se računati i to vreme angažovanja.
Organizacionoj jedinici Gradske uprave je na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku upućen prigovor od strane Udruženja građana sa 508 priloga (svaki prilog je u stvari prigovor građana). Udruženje građana, u dopisu kojim se obraća organizacionoj jedinici traži da se svakom građaninu odgovori ponaosob. Kako postupiti u konkretnom slučaju,a da se ne povredi Zakon o opštem upravnom postupku. Da li je potrebno da se svakom potpisniku prigovora (koji je dostavljen kao prilog dopisa) odgovori rešenjem ponaosob, ili se u skladu sa principom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, može spojiti postupak na osnovu člana 95. Zakon o opštem upravnom postupku?
Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) uvodi novo pravno sredstvo – prigovor kojim se proširuje pravna zaštita u upravnom postupku na nekoliko zakonom definisanih situacija:
Dalje, Zakon o opštem upravnom postupku definiše rokove u kojima se izjavljuje prigovor (čl. 147):
Prigovor se izjavljuje u roku od:
- šest meseci od propuštanja ispunjenja ugovorne obaveze iz upravnog ugovora,
- 15 dana od preduzimanja ili propuštanja da se upravna radnja preduzme,
- 15 dana od kada se javna usluga ne pruža tako da obezbedi uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i zadovoljenje potreba korisnika.
Prigovor se izjavljuje rukovodiocu organa na čije se postupanje odnosi, koji i odlučuje o prigovoru.
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o obliku i sadržini žalbe, izjavljuje se rukovodiocu koji utvrđuje činjenično stanje i ispituje zakonitost i pravilnost postupanja organa (čl. 148).
Odluka o prigovoru donosi se u formi rešenja u roku od 30 dana (čl. 149) na koje podnosilac ima pravo žalbe drugostepenom organu.
Ne ulazeći u pitanje da li su predati podnesci po prirodi stvari prigovori koji ukazuju na nedostatak u vršenju upravnih radnji ili pružanju javnih usluga Gradske uprave, odnosno pretpostavljajući da se radi o prigovorima definisanim Zakonom o opštem upravnom postupku, smatramo da ukoliko su podnesci uredni, odnosno potpuni te sadrže sve elemente koji omogućuju postupanje po njima, potrebno je odlučiti o zahtevima i dostaviti rešenja podnosiocima u zakonom predviđenom roku.
Takođe, treba razmotriti mogućnost spajanja postupaka u jedan ili eventualno dva (ukoliko su u pitanju dva pravna osnova) u skladu sa čl. 95. Zakona o opštem upravnom postupku.
Napominjemo da bi trebalo razmotriti i određivanje zajedničkog predstavnika i zajedničkog punomoćnika (čl. 53). Naime, ukoliko postoje dve ili više stranaka moguće je u istom postupku odrediti koja od njih istupa kao zajednički predstavnik ili stranke mogu uzeti zajedničkog punomoćnika. Organ može, ukoliko drugačije nije propisano, naložiti strankama sa istim zahtevima da u određenom roku odrede lice koje ih predstavlja ili da uzmu zajedničkog punomoćnika. Ako stranke to propuste, organ može da im postavi zajedničkog predstavnika ili punomoćnika, čija ovlašćenja traju dok stranke ne odrede drugog. Na kraju, ukazujemo da stranke zadržavaju samostalnost u postupku uprkos zajedničkom punomoćniku ili predstavniku.
Na kraju, moguća je primena odredbe 69. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime, ukoliko se radi o istom postupku sa više od pet stranaka koje nemaju suprotne interese i zajedničkog punomoćnika, dužne su da na zahtev organa odrede zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja, u roku koji organ odredi. Ako to propuste, organ im, o njihovom trošku, postavlja zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja. Ukoliko se radi o odlukama na koje stranke imaju pravo žalbe, punomoćnik za prijem obaveštenja ovlašćen je da, u ime stranke izjavi u ovom slučaju žalbu, ukoliko stranci ne može da prosledi pismeno, a ona može da propusti rok za izjavljivanje pravnog sredstva.
Takođe, ukoliko su neki od podnosioca prigovora koristili usluge Portala eUprava kreirajući nalog, te dobili eSanduče, preporučujemo dostavu rešenja elektronskim putem.