Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji rok od tri meseca počinje da teče za zakonsko održavanje sednice u skladu sa članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi?
Član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od osnova za raspuštanje skupštine opštine/grada, prepoznaje situaciju u kojoj „skupština ne zaseda duže od tri meseca“.
Članom 34. stav 1. istog zakona propisano je da „sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca“.
Imajući navedeno u vidu, citiranu odredbu člana 85. Zakona o lokalnoj samoupravi treba tumačiti tako da se ona odnosi na situaciju u kojoj je skupština opštine/grada neaktivna i ne sastaje se po bilo kom osnovu, s obzirom na to da Zakon „traži“ da skupština zaseda, ne precizirajući po kom osnovu tj. po kom pitanju.
S tim i vezi, treba uzeti u obzir činjenicu da Zakon o lokalnoj samoupravi ne razlikuje sednice skupštine po hitnosti postupka, već jedino po tome da li je sazvana na inicijativu samog predsednika skupštine ili na zahtev ovlašćenih predlagača iz člana 34. stav 2. Zakona.
Shodno navedenom, trenutak od kojeg se računa rok od tri meseca nakon kojeg se može raspustiti skupština opštine jeste dan okončanja poslednje sednice skupštine opštine/grada, bez obzira na razlog i osnov održavanja te sednice.
Da li postoji mogućnost vanrednog napredovanja, tj. da se nakon ocenjivanja za 2021. godinu bude raspoređen u zvanje "savetnik"?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.
Da li po članu 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, prema kojem se zaposlenom isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.
Zaposleni u javnom preduzeću na neodređeno vreme na mestu izvršnog direktora, postao je v.d. direktora tog javnog preduzeća. Ko u tom slučaju odlučuje o mirovanju njegovog radnog odnosa na neodređeno vreme?
Članom 79. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je sledeće:
“Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.”
U skladu sa članom 192. istog Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.
Prema članu 22. stav 3. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih funkcija. Članom 26. istog Zakona određeno je između ostalog da direktor javnog preduzeća:
1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;
2) organizuje i rukovodi procesom rada;
3) vodi poslovanje javnog preduzeća;
4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;
5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;
6) predlaže godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;
7) predlaže finansijske izveštaje;
8) izvršava odluke nadzornog odbora;
9) bira izvršne direktore;
10) bira predstavnike javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
11) zaključuje ugovore o radu sa izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
12) donosi akt o sistematizaciji;
13) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.
Član 52. istog Zakona kaže da se vršilac dužnosti direktora može imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona. Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.
U skladu sa navedenim direktor javnog preduzeća odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u javnom preduzeću, a o pravu na mirovanje radnog mesta u ovom konkretnom slučaju odlučiće vršilac dužnosti direktora, bez obzira što odlučuje o tom pravu za sebe.
Da li je moguće radno mesto popuniti putem internog ili javnog konkursa pre donošenja novog pravilnika usklađenog sa izmenama i dopunama Zakona?
Član 7. stav 1 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji govori o sadržini oglasa o internom konkursu, kaže da se u oglasu o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta navode podaci o: organu, organizaciji ili službi, uslovima za rad na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na interni konkurs, imenu i prezimenu lica zaduženog za davanje obaveštenja o internom konkursu, adresi na koju se podnose prijave, datumu oglašavanja, dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.
Član 13. stav 1 iste Uredbe, koji govori o sadržini oglasa o javnom konkursu, kaže da oglas o javnom konkursu sadrži podatke o: radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu kao i stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na javni konkurs, telefon i ime osobe zadužene za davanje dodatnih obaveštenja o javnom konkursu, adresi na koju se prijave podnose kao i podatke o dokazima koji se podnose i pribavljaju uz prijavu.
Iz navedenih odredbi proizilazi da je preduslov za raspisivanje oglasa internog i javnog konkursa da se odrede kompetencije za radno mesto za koje se raspisuju ovi oglasi, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima AP i JLS.
U skladu sa članom 47. stav 5 Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kompetencije za radno mesto utvrđene u obrascu kompetencija čine sastavni deo pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 35. Uredbe o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.