Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZakonom je propisano da zamenik predsednika opštine zamenjuje predsednika opštine u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti i da može potpisivati, između ostalog, i naloge za plaćanje (rešenja za prenos sredstava). Kako se zamenica predsednika opštine nalazi na porodiljskom odsustvu, funkcija zamenika joj nije prestala i nije izabran nov zamenik. Da li u ovakvom slučaju, pomoćnik predsednika opštine u slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika opštine može potpisivati isplate iz budžeta (npr. rešenja za prenos sredstava, plate za zaposlene, isplate po zahtevima direktnih i indirektnih korisnika i sl.) i da li mu je za to potrebno ovlašćenje za svaki pojedinačni slučaj ili može generalno ovlašćenje i ukoliko može da potpisuje, da li je potrebno da deponuje potpis?
U skladu sa članom 43. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Takođe, u skladu sa članom 71. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima, dok u skladu sa stavom 3 istog člana funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.
U skladu sa članom 16. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 99/2018 i 40/2019) korisnik javnih sredstava obaveštava nadležnu filijalu Uprave za trezor o svakoj promeni u vezi sa podacima koji su evidentirani kod otvaranja podračuna i uz pisani zahtev koji overava ovlašćeno lice korisnika javnih sredstava, dostavlja sledeću dokumentaciju koja je potrebna za promenu podatka kod podračuna korisnika javnih sredstava:
Na osnovu navedenog predsednik opštine može dati pisano ovlašćenje za izdavanje naloga za plaćanje pomoćniku predsednika opštine, na osnovu koga je potrebno da pomoćnik predsednika opštine deponuje svoj potpis. Zahtev za promenu podataka potpisan od strane odgovornog lica (predsednika opštine), akt na osnovu koga se vrši promena (ovlašćenje) i karton deponovanih potpisa dostavljaju se nadležnoj filijali Uprave za trezor, kao i propisani Obrazac NO-1/NU-1 - Nalog za otvaranje/ukidanje podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor (za sve podračune za koje je dobio ovlašćenje za potpisivanje).
Kakva je pravna priroda odluka koje nemaju odredbu o stupanju na snagu već samo odredbu o objavljivanju?
Ukoliko se radi o odluci koja sadrži opšte norme, odnosno koja ima karakter opšteg pravnog akta, ta odluka mora da sadrži odredbu o stupanju na snagu, jer je ta završna odredba obavezni deo svakog opšteg akta.
Kako se u praksi pojedinih JLS donose i pojedinačni akti u formi odluke (na primer, odluka o imenovanju članova nekog radnog tela), takav akt ne stupa na snagu, a može se objaviti ako je tako predviđeno odgovarajućim lokalnim propisom. U svakom slučaju, postojeću praksu treba promeniti, odnosno formu akta uskladiti sa prirodom tog akta (pojedinačni akt treba doneti u formi rešenja ili zaključka, u zavisnosti od sadržine samog pojedinačnog akta).
Ukoliko odredba odluke o stupanju na snagu bude suprotna ustavu, da li će Ustavni sud samo tu odredbu oglasiti neustavnom ili će neustavnom biti oglašena cela odluka?
U dosadašnjoj ustavnosudskoj praksi, prema brojnosti i učestalosti postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti lokalnih propisa, izdvajaju se pojedine grupe predmeta sa istim spornim pitanjem, među kojima su predmeti u kojima je sporno pitanje vezano za objavljivanje i stupanje na snagu propisa.
Iako su pravila vezana za objavljivanje i stupanje na snagu decenijama ustaljena, postupanje u praksi JLS uvek je bilo šarenoliko. Zbog toga je Ustavni sud još 2003. godine objavio stavove vezane za ova pitanja, kako slede u nastavku:
Ustavni sud će odlukom utvrditi da nije u saglasnosti s Ustavom odredba opšteg akta, kojom je predviđeno stupanje na snagu opšteg akata u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja, a Sud u toku postupka utvrdi da donosilac opšteg akata u postupku donošenja tog akta, nije utvrdio da za takvo stupanje na snagu opšteg akta postoje naročito opravdani razlozi.
Da biste imali potpuniji uvid u način odlučivanja Ustavnog sud po ovom pitanju, predlažemo da se pogledaju pojedine odluke Ustavnog suda koje se odnose na ovo pitanje (na primer, odluka IU-139/2006, objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 82/09; IUo-430/2012 - „Službeni glasnik RS“, broj 43/13; IU-207/2005 - „Službeni glasnik RS“, broj 123/08, kao brojne druge koje se mogu naći u Biltenima Ustavnog suda).
Kako numerisati novi pododeljak koji se dodaje Odlukom o dopuni Odluke?
Dodavnje novog pododeljka vrši se na isti način kao dodavanje stavova.
Naime, ukoliko se dodaje novi pododeljak posle poslednjeg pododeljka u propisu, dodati pododeljak treba da se označi narednim malim slovom azbuke sa drugim delom zagrade, a obeležavanje postojećih pododeljaka se ne menja.
Na primer:
a) „naziv pododeljka“,
b) „naziv pododeljka“, a zatim dodajemo novi pododeljak koji se označava
v) „naziv novog pododeljka“.
Ukoliko se novi pododeljak umeće između postojećih pododeljaka, novi pododeljak se označava narednim malim slovom koje sledi posle slovne oznake pododeljka posle kojeg se dodaje, s tim što se slovne oznake pododeljaka koji slede menjaju, odnosno određuju prema novom redosledu proizašlom iz dodavanja pododeljka (vrši se „prenumeracija“ tih pododeljaka).
Na primer,
a) „naziv pododeljka“
b) „naziv novog pododeljka“
v) „naziv pododeljka“, stim što se u odredbi kojom se o dodaje novi pododeljak utvrđuje da dotadašnji pododeljak b) postaje pododeljak v).
S obzirom da prečišćen tekst odluke ne stupa na snagu, ukoliko nakon izrade zvaničnog prečišćenog teksta treba odluku staviti van snage, šta se navodi u "ličnoj karti" odluke koja se stavlja van snage?
Prečišćen tekst predstavlja skup svih važećih odredaba jednog propisa, ali nije propis – ne stupa na snagu, niti se kasnije donetim propisom iste vrste i predmeta uređivanja, može stavljati van snage.
Kada se stavlja van snage odluka za koju je zvanično utvrđen prečišćen tekst, u završnoj odredbi nove odluke navodi se pun naziv odluke koja prestaje da važi i svi brojevi službenog glasila u kojima su objavljeni: osnovni tekst, sve izmene i dopune (objavljene pre i posle utvrđivanja prečišćenog teksta), kao i sve ispravke, autentična tumačenja i odluke Ustavnog suda, ukoliko ih je bilo. Broj službenog glasila u kojem je objavljen prečišćen tekst tog propisa, se ne navodi, jer, kao što smo naveli, prečišćen tekst nije propis.