Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je u smislu odredbi člana 133đ i 133e Zakona o zaposlenima u AP i JLS moguć trajni premeštaj službenika (koji ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena) sa izvršilačkog radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik na radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice koje je razvrstano u zvanje samostalni savetnik?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.
U opštinskoj upravi aprila 2021. godine primljen je jedan izvršilac na neodređeno vreme uz pribavljenu saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. U toku iste 2021. godine (avgusta i oktobra) dvojici službenika je prestao radni odnos u opštinskoj upravi po sili zakona zbog navršenih 65 godina života. Da li opštinska uprava u ovom slučaju, ima pravo na prijem jednog izvršioca na neodređeno vreme, bez prethodno pribavljene saglasnosti Komisije u skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) uređen je postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i kaže da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
U ovom konkretnom slučaju, kada se od broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme u prethodnoj kalendarskoj godini izračuna 70% i od tog broja se oduzme broj novozaposlenih na neodređeno vreme i pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini, dobija se 0,4, što znači da u 2022. godini korisnik javnih sredstava nema pravo da primi novo lice u radni odnos na neodređeno vreme ili pripravnika bez saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstav.
Kolika je jubilarna nagrada za 10 godina rada u JLS?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
Navedene odredbe kao obračunsku jedinicu uzimaju prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje što je u ovom trenutku prosečna neto zarada u Republici Srbiji za decembar 2021. godine.
Da li Sekretar skupštine opštine može da bude i sekretar Opštinske izborne komisije? Da li je to sukob interesa?
Članom 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.
S obzirom na citiranu zakonsku odredbu, ne postavlja se pitanje postojanja sukoba interesa između funkcije sekretara skupštine opštine jedinice lokalne samouprave i sekretara izborne komisije te jedinice lokalne samouprave.
Da li je u skladu sa članom 44. PKU zaposlenoj moguće priznati naknadu troškova prevoza, tako što bi se: - za deo stvarnih troškova priznavala naknada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte (na ime korišćenja sopstvenog automobila) i po novom zahtevu naknadno priznao i deo stvarnih troškova za relaciju gradskog prevoza u visini cene karte javnog gradskog prevoza u dva pravca?
U pogledu prava zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave na naknadu troškova prevoza odredbama člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019) uređeno je da zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih, a stavom 2. propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev zaposlenog, poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Prema tome, zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave naknada troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada može se vršiti kupovinom mesečne pretplatne karte za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih ili u novcu, na zahtev zaposlenog, odlukom poslodavca, a u zavisnosti od visine stvarnih troškova. S tim u vezi, ukoliko zaposleni podnese zahtev, poslodavac može da odluči da zaposlenom isplati troškove prevoza za dolazak i odlazak s rada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
St. 4. i 5. istog člana propisan je način utvrđivanja stvarnih troškova za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Pored navedenog, ukazujemo da kod svake naknade troškova zaposlenom treba voditi računa da je trošak stvarno i nastao i da se naknade troškova u novcu, naročito za relacije za koje javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte vrši u visini stvarnih troškova.
Napominjemo da shodno odredbi člana 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.