Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li nadležni organ za izdavanja rešenje o odobrenju za izvođenje radova na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (kad nije potrebno pribaviti lokacijske uslove, npr. pomoćni objekti, ugradnja unutrašnje gasne instalacije ...) mora tražiti odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu od investitora, ili se za radove koji nisu na listi projekata za koje je obavezna procena o uticaja na životnu sredinu ovaj dokument ne prilaže uz zahtev?
Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kaže“ Nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole ne proverava usaglašenost priložene tehničke dokumentacije sa merama i uslovima zaštite životne sredine, iz odluke o saglasnosti na studiju i studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Usaglašenost iste se potvrđuje izjavom investitora i odgovornog projektanta, kojom potvrđuju da je tehnička dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine i koja se obavezno prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova“.
Shodno tome, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da se priloži Odluka da nije potrebna procena uticaja.
Investitor je zainteresovan da na krov svoje poslovne zgrade instalira solarnu elektranu kapaciteta 140 kW. Ukoliko investitor planira instaliranje snage do 50kW, da li to znači da za postavljanje panela nije potrebno izdavati dozvolu ukoliko se ne planira priključenje na elektrodistributivnu mrežu, tj. da li se može primeniti član 145. Zakona o planiranju i izgradnj?
Elektrane iz obnovljivih izvora do 500kW u smislu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, predstavljaju mala postrojenja.
Član 2. stav 1. tačka 5) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata ….predviđa da samo za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca instalisane snage do 50kW nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se za sve elektrane – postrojenja instalisane snage do 50kW (iz drugih obnovljivih izvora ali ne iz energije sunca), kao i za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca preko 50kW u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata…mora izdati akt u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organ imajući u vidu napred navedene odredbe Pravilnika, nije ovlašćen da ceni da li se elektrana gradi za sopstvene potrebe ili za potrebe krajnjeg kupca u smislu odredbi Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i drugih podzakonskih akata jer su ti odnosi investitora tog postrojenja i EDB Elektrodistribucija regulisani posebnim propisima u oblasti energetike.
U ovakvim slučajevima nadležni organ utvrđuje:
i u zavisnosti od toga postupa u skladu sa članom 2. stav 1 tačka 5. ili u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata….
Kako postupiti u situaciji, kada je Interresorna komisija donela mišljenje za dete za kućno obrazovanje, gde je dobijena saglasnost od strane nadležnog Ministarstva, međutim roditelj deteta se obratio školi da sve zbog lošijeg zdravstvenog stanja deteta ne vidi svrhu kućnog obrazovanja, i želeo bi da prekine s tim.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 3, svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 5: Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Iz ovih odredbi proizilazi da niko ne može detetu ili učeniku uskratiti pravo na obrazovanje, a posebno to ne može da uradi roditelj koji je, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 22. odgovoran za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
U okviru svog mandata, Interresorna komisija može izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite i uključiti nove mere podrške, a škola treba da uradi reviziju individualnog obrazovnog plana i osmisli dodatna prilagođavanja procesa nastave i učenja kako bi se obezbedilo da učenik napreduje i ostvari svoje potencijale. Stručnu podršku škola može dobiti od nadležne školske uprave.
Da li član Opstinskog veca ima pravo na naknadu plate po prestanku funkcije u trajanju od 3 meseca u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama loklane samouprave, ako nije bio na stalnom radu?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon, 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dalje je članom 15. istog zakona predviđeno da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.
Dakle, lice može ostvariti pravo na naknadu plate po prestanku funkcije ako mu nigde ne miruje radni odnos i kada nije na stalnom radu, jer to nije uslov za ostvarivanje ovog prava.
Službenik je zaposlen na neodređeno vreme u Gradskoj upravi . Početkom godine je premešten na radno mesto za poslove kabineta u posebnoj organizacionoj jedinici: Kabinet gradonačelnika. Da li može biti ocenjen, obzirom da je u kabinetu zasnovao radni odnos na određeno vreme dok traje dužnost gradonačelnika?
Članom 133а Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. Zakon, 123/2021 - dr. Zakon i 92/2023) predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Istu odredbu o izuzecima o ocenjivanja sadrži i Uredba o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).
S obzirom da je u konkretnom slučaju službenik zaposlen na određeno vreme u kabinetu gradonačelnika biće izuzet od ocenjivanja.