Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li lice koje je raspoređeno na radno mesto u zvanju višeg referenta (11 godina), a koje je steklo dodatno obrazovanje (osnovne akademske studije 1. stepena u obimu od 240 ESPB bodova), i u proteklih 5 godina ima najmanje ocenu "dobar", može da napreduje na radno mesto u zvanju mlađeg saradnika za koga je u članu 65. Zakona, propisano da mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Da li namešteniku zaposlenom u Opštinskoj upravi prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja u skladu sa članom 163. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ili se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o radu - član 175. stav 1 tačka 2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju, odnosno da li nameštenik može nastaviti sa radom bez prestanka radnog odnosa po sili zakona u slučaju sporazuma sa poslodavcem ili mu prestaje radni odnos po sili zakona danom kada navrši napred citirane uslove?
U skaldu sa članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon i 123/2021 – dr. zakon) na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori za jedinice lokalne samouprave, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 163. istog zakona uređen je prestanak radnog odnosa po sili zakona, ali za službenike u organima jedinice lokalne samouprave, dok se na nameštenike u pogeldu prestanka radnog odnosa primenjuju opšti propisi o radu, tj. odredbe Zakona o radu. Konkretno, u slučaju kada nameštenik navrši 65 godina života, radni odnos će mu prestati ako ima najmanje 15 godina radnog staža (ćl. 175. stav 1. tačka 2), ali se poslodavac i nameštenik mogu drugačije sporazumeti. Radni odnos se u ovom slučaju produžava za odreženi period ako postoji saglasnost volja obe strane i potreba poslodavca da zaposleni nastavi da radi i po ispunjenju uslova za prestanak radnog odnosa. Potrebu da zaposleni nastavi da radi, poslodavac ceni u svakom konkretnom slučaju (citat iz Mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-143/2016-02 od 12.2.2016. godine).
Da li Rukovodilac odeljenja za budžet i finansije može biti raspoređen na poslovima internog revizora odmah nakon prestanka rada na radnom mestu rukovodioca?
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013, 84/2023) predviđeno je da internu reviziju kod korisnika javnih sredstava obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora, odnosno ovlašćeni interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. Izuzetno, internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata kod korisnika javnih sredstava kod kojeg su zaposleni, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na internoj reviziji (član 21. pravilnika).
Dalje se kaže da rukovodilac jedinice za internu reviziju mora da ispunjava uslove iz člana 21. ovog pravilnika i da ima najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima, od kojih najmanje jednu godinu na poslovima revizije. Rukovodilac jedinice za internu reviziju ne može biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovodećim ovlašćenjima u oblasti finansijskog upravljanja kod korisnika javnih sredstava prethodnih godinu dana (član 22. pravilnika).
Dakle, ukoliko je lice u prethodnom periodu obavljalo poslove u oblasti finansijskog upravljanje, što u ovom konkretnom slučaju radno mesto rukovodioca odeljenja za budžet i finansije jeste, godinu dana po prestanku obavljanja tih poslove ne može obavljati poslove interne revizije.
Koji zakon ne dozvoljava isplatu jednokratne finansijske pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave? Prelaskom iz Javnog komunalnog preduzeća u Gradsku upravu, da li zaposleni ima pravo na isplatu celokupnog minulog rada ili samo pravo na isplatu minulog rada u Gradskoj upravi?
Na osnovu člana 36a Zakona o budžetskom sistemu, ministarstvo finansija dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti za tekuću i naredne dve godine, koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti, kao i metodologiju izrade.
U uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026.godinu, navodi se da, kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj 2024. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2023. godini i novčanih čestitki za decu zaposlenih. (Radi , informisanja, dodajemo da se isto propisuje i za korisnike javnih sredstava na centralnom nivou vlasti – u čl. 17. godišnjeg Zakona o budžetu Republike Srbije).
Što se tiče drugog pitanja, u pogledu minulog rada, potrebno je na prvom mestu razjasniti da se ne radi o finansijskoj pomoći i sl., u smislu prethodnog pitanja, već o dodatku za vreme provedeno u radnom odnosu, i to u smislu člana 108. stav 1., tačka 4) Zakona o radu. Ovo pravo dodatno se precizira članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Imajući u vidu da javno komunalno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod tog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli rad, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li lice koje je zaposleno na određeno vreme ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu? Lice je angažovano već 13 godina na na određeno vreme, ugovorom o obavljanju povremenih i privremenih poslova i ugovorom o delu. Sabiranjem rada na određeno vreme dođe se do 10 godina.
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da se jubilarna nagrada dodeljuje za jubilarne godine rada provedene u radnom odnosu, u ovom konkretnom slučaju će lice imati pravo na jubilarnu nagradu, bez obzira što je u radnom odnosu na određeno vreme.