Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 60. stav 4. Zakona o javnoj svojini je propisano da se način korišćenja prevoznih sredstava u svojini AP i JLS uređuje propisom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Da li navedeni akt može da se donese u formi pravilnika?
Skupština JLS, koja je nadležna za donošenje propisa i drugih opštih akata iz izvorne nadležnosti JLS, ne donosi akte u formi pravilnika, osim kada se radi o poverenom poslu, što ovde nije slučaj. Dakle, ovaj propis treba da bude u formi odluke, a ne pravilnika.
Zakon o komunalnoj miliciji je propisao da su JLS dužne su da izvrše odgovarajuću promenu naziva, boje uniforme i oznaka. Imajući u vidu poslove komunalne milicije (vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave...) koji je najbrži i najednostavniji način da se izvrši usklađivanje svih odluka JLS koje je donela skupština grada u delu koji se odnosi na „Komunalno-policijske poslove“. Da li se vrši izmena svake odluke pojedinačno (usklađivanje sa opštim aktima više pravne snage odnosno sa Zakonom o komunalnoj miliciji bez obaveštavanja javnosti da je otpočet rad na pripremi izmene odluke i bez sprovođenja javne rasprave) ili je moguće jednom odlukom izvršiti izmenu svih odluka kojima se uređuju komunalno-policijski poslovi tako da glasi "poslovi komunalne milicije", a umesto reči komunalni policajac da stoji komunalni miliconar (u odgovarajućem padežu)?
Povodom postavljenog pitanja koje se odnosi na način usaglašavanja lokalnih propisa sa Zakonom o komunalnoj miliciji, napominjemo sledeće:
Prvo, kada se menja naziv propisa zbog promene zakonskog naziva službe o kojoj se propis donosi, kao što je ovde slučaj, onda takvu promenu nije moguće sprovesti izmenama i dopunama, već se mora doneti novi propis u celini (ne menjati naziv važeće odluke o komunalnoj policiji putem izmena i dopuna te odluke, već se mora doneti nova odluka o komunalnoj miliciji).
Drugo, odgovarajuće propise koji sadrže i odredbe o komunalno policijskom nadzoru, trebalo bi usklađivati sa ovim zakonom i novom odlukom o komunalnoj miliciji, putem izmena i dopuna tih propisa. Ukoliko se vrši izmena tih propisa samo radi usklađivanja naziva ovog organa sa pomenutim zakonom, nije potrebno obaveštavanje javnosti da je otpočeo rad na pripremi izmena tih propisa, niti se mora spovoditi javna rasprava o nacrtu propisa kojim se ta promena vrši, čak i ako je sprovođenje javne rasprave predviđeno za taj propis koji se na ovaj način menja. Takođe, promene tih propisa ne bi trebalo vršiti samo radi terminološkog usaglašavanja sa zakonom, već se te promene mogu vršiti u sklopu drugih promena propisa.
Dakle, smatramo da treba doneti novu odluku o komunalnoj miliciji i novi propis kojim se uređuje izgled i boja uniforme i oznaka komunalnog milicionera, a da je moguće uskladiti ostale odluke koje sadrže odredbe o komunalno policijskom nadzoru kasnije, u postupku izmena i dopuna tih odluka. Ne preporučujemo da se jednom odlukom izvrši usklađivanje svih pomenutih odluka (takva praksa ranije se primenjivala samo kod promene iznosa novčanih kazni).
Da li su javne rasprave obavezne u postupku izrade odluke, i kada je predlagač opštinsko veće?
Članom 11. stav 2. ZLS predviđeno je da se statutom JLS, između ostalog, uređuje sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme statuta, budžeta (u delu planiranja investicija), strateških planova razvoja, utvrđivanja stope izvornih prihoda, prostornih i urbanističkih planova, kao i drugih opštih akata na osnovu predloga kvalifikovanog broja građana ili trećine odbornika. Saglasno toj zakonskoj odredbi, statutom vaše JLS trebalo bi da bude predviđena obaveza sprovođenja javne rasprave o nacrtima opštih akata određenih zakonom i statutom i uređen način njenog sprovođenja. Pitanje poštovanja, odnosno primene tih zakonskih i statutarnih odredaba u vašoj JLS nije predmet ovog vebinara i o tome se ne možemo izjašnjavati.
Napominjemo da je u sklopu aktivnosti SKGO, 2018. godine izrađen Model Statuta opštine 2018.pdf i Model odluke o javnim raspravama.docx, kojima su uređena pitanja koja se odnose na sprovođenje javne rasprave u postupku izrade propisa i drugih opštih akata JLS, koji bi mogli da pomognu u izradi odgovarajućih akata u vašoj JLS (ukoliko nisu doneti) i sprovođenju javne rasprave.
Da li može JLS obrazovati Komisiju za propise čiji članovi će biti imanovani na mandatni period od četiri godine, a u čijem sastavu će biti zaposleni iz opštinske uprave i pravnici. Njihova nadležnost bi bila izrada propisa i drugih akata JLS?
Ako se misli na komisiju za propise kao stalno radno telo skupštine, njen mandat, zadaci, broj i sastav članova i druga pitanja od značaja za rad, uređuju se poslovnikom skupštine. Zadatak ove komisije nije izrada propisa, već razmatranje predloga propisa koje donosi skupština i davanje mišljenja skupštini o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, zakonom, statutom i drugim propisima. Po pravilu, ovo radno telo čine odbornici i građani, a imenuju se na mandatni period od četiri godine.
Ako se misli na radno telo (radnu grupu) za izradu određene odluke, rešenjem o obrazovanju tog radnog tela trebalo bi utvrditi: naziv radnog tela, cilj obrazovanja, zadatke, broj članova i sastav, rok za izvršenje zadatka, način obezbeđivanja uslova za rad i način obavljanja stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe tog radnog tela. U tom radnom telu trebalo bi da pored zaposlenih koji rade na odgovarajućim poslovima u oblasti koja se normira, budu i druga lica (predstavnici inspekcije koja će vršiti inspekcijski nadzor nad primenom te odluke, predstavnici javnih preduzeća, odnosno službi na koje se propis odnosi, zaposleni sa iskustvom na normativnim poslovima i druga lica u zavisnosti od složenosti i prirode odnosa koji se uređuju). Ovakva radna tela se na obrazuju na mandatni period od četiri godine, već se obrazuju po potrebi, za izvršenje određenog zadatka (rok za izvršenje zadatka se određuje aktom o obrazovanju).
Da li bi članovi radnog tela na izradi propisa i drugih akata trebalo da imaju naknadu za rad u radnoj grupi?
Pitanje naknade za rad u radnim telima koja se obrazuju radi izrade određenog lokalnog propisa, u nadležnosti je svake JLS. Ne postoji jedinstven stav i praksa JLS po ovom pitanju, tako da svaka JLS postupa u skladu sa svojim propisima i praksom.
Aktom o obrazovanju radnog tela trebalo bi, između ostalog, odrediti da li članovi radnog tela imaju ili nemaju pravo na naknadu za rad u radnom telu, pri čemu treba imati u vidu prvenstveno složenost propisa koji se priprema i vreme potrebno za pripremu, kao i druge okolnosti koje utiču na stepen angažovanja članova, posebno onih koji nisu zaposleni u upravi.