Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZakonom o inspekcijskom nadzoru je propisano da se zapisnik dostavlja u roku od osam dana, ako se zapisnik dostavlja putem pošte ukoliko nadzirani subjekt ne preuzme pošiljku po odredbama ZUP-a smatra se da je dostava izvršena u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja. Da li to znači da inspektor u tom slučaju nije dostavio zapisnik u roku propisanom Zakonom o inspekcijskom nadzoru?
Inspektor je svoju obavezu ispunio onda kada je putem pošte poslao zapisnik (u roku od osam dana od dana završetka inspekcijskog nadzora).
Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u roku od pet radnih dana od njegovog prijema. Dan prijema zapisnika se u datom primeru (u pitanju) smatra prvi dan po isteku roka od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja u skladu sa odredbama ZUP-a.
Prema odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru inspekcijski nadzor kod registrovanog subjekta kod koga se zatekne lice koje bez ugovora o radu ili MA obrazca obavlja delatnost ili vrši aktivnost, prema tom subjektu inspektor vrši inspekcijski nadzor bez naloga. Šta u slučaju kad nadzirani subjekt izvrši retroaktivnu prijavu vozača na obavezno socijalno osiguranje (slučaj iz prakse), da li je inspektor napravio propust ukoliko nije uručio nalog?
U datom slučaju inspektor nije napravio propust.
Da li je inspektor u obavezi da uvek obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka ili samo kada je podnet poseban zahtev za to?
Odredbom člana 18 ZIN-a stav 5. propisano je da inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je po sredi zloupotreba prava i ako to utvrdi inspektor, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije 30 dana od dana prijema predstavke.
Zakonodavac ne sadrži izričitu odredbu da li se u slučaju kada nije podneo zahtev podnosilac predstavke za obaveštenje, već odredbom stava 6. ovog člana propisuje obavezu da na zahtev podnosioca predstavke, inspektor ovaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom u rokovima definisanim ovom odredbom.
Ipak, mišljenja smo da je logično i celishodno da inspektor obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka u svim slučajevima, čime se pored ostalog jača poverenje u rad inspektora i rad inspekcije uopšte.
Da li mere koje se odnose na održavanje puteva nalaže komunalni inspektor po Zakonu o komunalnim delatnostima ili saobraćajni inspektor po Zakonu o putevima?
Zakon o putevima ne definiše naziv lokalnog inspektora koji vrši nadzor nad putevima. U članu 108. Zakona se koristi termin „nadležan inspektor“, što znači inspektor koga JLS opredeli za vršenje tih poslova, Odlukom i aktom o organizaciji i sistematizaciji.
Kada je vozilo bez tablica ostavljeno na putu gde je zabranjeno parkiranje, koja inspekcija je nadležna?
Nadležnost policije, komunalne milicije i inspekcije u ovom slučaju opredeljena je sledećim pravnim okvirom:
ZOBS u članu 7. stav 1. tačka 89) definiše odbačeno vozilo (vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci), a u članu 22, propisuje da vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.
U članu 278, Zakon uređuje posebne mere i ovlašćenja radi bezbednosti saobraćaja, među kojima je i mera - uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, koju prema toj odredbi preduzima i komunalni policajac (milicionar), prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja, u skladu sa zakonom, podzakonskim propisima i propisima jedinice lokalne samouprave.
U članu 296, Zakon propisuje postupanje ovlašćenih lica (policije i komunalne milicije) kada zateknu vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona. U stavu 7. istog člana, propisuje obavezu ovlašćenih lica, odnosno zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave nadležanog za poslove saobraćaja, da postupe na propisani način i kada u kontroli saobraćaja na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila zatekne odbačeno vozilo.
Dakle, iz navedenih odredbi proizilazi nadležnost policije, komunalne milicije i „zaposlenog u organu JLS za poslove saobraćaja“.
Zakonom o komunalnim delatnostima, učlanu 36, propisan je postupak vršenja inspekcijskog nadzora za slučaj „ometanja vršenja komunalne usluge ili korišćenja komunalnih objekata ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta ili na drugi način”.
Pod pojmom komunalnog objekta u smislu ZKD, podrazumeva se i dobro u opštoj upotrebi koje služi obavljanju komunalne delatnosti (što može biti parkrking, ulica, zelena površina i dr.)
Odlukama koje JLS donosi u skladu sa ZKD ova pitanja se bliže uređuju.