Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU jednoj od posebnih organizacionih jedinica Gradske uprave postoji potreba za angažovanjem po ugovoru na određeno vreme lica koje je u radnom odnosu na neodređeno vreme u ustanovi čiji je osnivač Grad. Napominjemo da bi ovo lice ostalo u stalnom radnom odnosu u ustanovi. Pitanje je da li se ovakvo angažovanje može realizovati i na osnovu kojih propisa, pod kojim uslovima, kao i u kom procentu se može izvršiti „preraspodela“ radnog vremena kod oba poslodavca. Takođe, da li postoje zakonska ograničenja u pogledu ukupnog radnog vremena?
Članom 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Ugovor o dopunskom radu u slučaju organa jedinice lokalne samouprave se računa u broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama kojih može biti 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, odnosno 7 dodatno angažovanih u slučaju da organ JLS ima manje od 50 zaposlenih.
Da li zaposleni u JLS ima pravo na jubilarnu nagradu od 20 godina, ako mu je 2023. godine isplaćena nagrada za 10 godina provedenih u službi JLS, a sa zahtevom iz 2025. godine potražuje za 20 godina sa dokazom da je prethodno radila 10 godina u Narodnoj banci Jugoslavije
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano: “Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, zaposlenom se za jubilarnu nagradu neće računati godine rada u Narodnoj banci Jugoslavije (Narodna banka Jugoslavije je nastavila rad kao Narodna banka Srbije), jer se ne radi o državnom organu, već o centralnoj banci Republike Srbije.
Zanima me da li lokalna samouprava može da plati master studije zaposlenom kao vid dodatnog usavršavanja i obrazovanja. Član 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da se zaposlenom može omogućiti dodatno obrazovanje ako je ono značajno za rad kod poslodavca, pa je moje pitanje da li se navedena odredba može primeniti i na master studije.
Članom 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da se službeniku može omogućiti dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Dalje se u članu 124. istog zakona kaže da se prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju ugovorom. Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Uredbom koja uređuje kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da radna mesta mogu biti razvrstana u zvanjima sa visokom školskom spremom (mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik i viši savetnik) ako, između ostalog, ispunjavaju merilo po pitanju kvalifikacije – stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Dakle, ukoliko je procena poslodavca da je za određeno radno mesto potrebno da zaposleni ima diplomu sa master studija određenog profila i ukoliko postoje sredstva u budžetu, službenicima se na internom konkursu može ponuditi dodatno obrazovanje u skladu sa zakonom.
Zaposleni je sistematizovan na radno mesto u zvanju nameštenika 4.vrste na kojem radi više od 5 godina. U međuvremenu je završio fakultet I stekao 240 ESPB bodova. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije? Koji bi sledeći korak u pravnom smilsu bio potreban za dalje napredovanje,premeštaj ili konkurs?
Članom 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.
Članom 114. istog zakona predviđeno je da službenik može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Ako se službenik premešta iz jednog u drugi organ, službu ili organizaciju u jedinici lokalne samouprave, rukovodioci tih organa, službi ili organizacija zaključuju pisani sporazum. Nakon zaključenog pisanog sporazuma iz stava 2. ovog člana rukovodilac organa, službe ili organizacije u koji se službenik premešta donosi rešenje o premeštaju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Dakle, ukoliko organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi nalažu i ukoliko je to radno mesto predviđeno kadrovskim planom i postoje obezbeđena sredstva u masi zarada, nameštenik se može trajno premestiti na radno mesto za koje ispunjava uslove.
Službenica gradske opštine je sistematizovana na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik sa 180 ESPB bodova i sa ukupno 3 godine iskustva u pomenutom zvanju ,sa najvišom ocenom prilikom ocenjivanja.U međuvremenu je završila fakultet i stekla diplomu sa 240 ESPB bodova. Upravi je upućen zahtev od strane ove službenice u kojem traži da se sagleda novonastala situacija i da joj se doedeli zvanje u skladu sa novim stepenom obrazovanja. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije navedena službenica, a za koje prema zakonu ispunjava uslove ?
Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju neposredno više izvršilačko mesto je saradnik.
Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.