Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeImajući u vidu ulogu Opštinske izborne komisije u postupku sprovođenja republičkog referenduma u skladu sa novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, da li je potrebno imenovati novu Opštinsku izbornu komisiju čiji će sastav biti usaglašen sa trenutnom strukturom odborničkih grupa u Skupštini?
Nije potrebno imenovati novu izbornu komisiju jedinice lokalne samouprave koja je nadležna za obavljanje poslova na sprovođenju predstojećeg Republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, ukoliko već postoji izborna komisija koja je u mandatu.
S tim u vezi, skrećemo pažnju na to da se Nacrtom zakona o lokalnim izborima, koji je trenutno u javnoj raspravi, u prelaznim odredbama predviđa obaveza obrazovanja novih lokalnih izbornih komisija u skladu sa odredbama budućeg zakona, u određenom roku po stupanju novog zakona na snagu.
Da li odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave istovremeno može da obavlja i poslove sekretara Mesne zajednice?
Prema članu 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018) propisano je da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
S obzirom da za obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe mesne zajedničke ona može da zaposli lice koje zasniva radni odnos u mesnoj zajednici i da odluku o prijemu zaposlenog donosi Savet mesne zajedničke, smatramo da to lice može da bude odbornik u skupštini te jedinice lokalne samouprave.
U slučaju da su poslovi sekretara MZ sistematizovani u upravi i da ih obavljaju zaposleni uprave, u tom slučaju ne bi mogao da ih obavlja odbornik u skupštini te jedinice lokalne samouprave, jer je to u suprotnosti sa odredbama člana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Neophodno je razrešenje u vezi primene člana 60 stav 1 tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu ("Sl. glasnik RS", br. 29/19 i 60/20): Zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) - 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite. Naime, jedno lice je duži niz godina bilo angažovano u više navrata kod istog poslodavca na osnovu ugovora o delu. S obzirom da u istom periodu nije imao radni odnos, da su mu uplaćivani svi doprinosi iz socijalnog osiguranja, te godine angažovanja, na osnovu njegovog zahteva "pretočene" su u radni staž. S obzirom da je isto lice od skoro u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca, da li se godine provedene van radnog odnosa (a koje su mu upisane kao radni staž naknadno) računaju u minuli rad prilikom obračuna plate?
Članom 60. stav 1 tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 29/19 i 60/20) se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) - 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite.
S obzirom da PKU kao uslov za dodatak na platu za minuli rad postavlja vreme provedeno u radnom odnosu, radno angažovanje po osnovu ugovora o radu se ne može računati u minuli rad, bez obzira što je lice bilo angažovano u toj ustanovi socijalne zaštite.
Ovde naročito treba imati u vidu i to da Zakon o radu predviđa da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Da li se članovi Saveta za praćenje primene etičkog kodeksa funkcionera moraju birati putem konkursa, kao što ste vi dostavili u primeru odluke i u metodologiji? Da li Odlukom o usvajanju Etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave, može da se predvidi da članove imenuje, bira, predloži, neki drugi organ?
Modeli akata vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, pripremljeni su sa ciljem da se lokalnim samoupravama pruži pomoć u uređivanju svih pitanja koja se odnose na usvajanje i primenu Etičkog kodeksa, kao i sa ciljem da se obezbedi relativno jedinstven pristup u uređivanju ovih pitanja i ujednačavanje prakse u lokalnim samoupravama.
Modeli ovih akata pripremljeni su nakon obavljenih konsultacija koje je SKGO organizovala sa predstavnicima lokalnih samouprava, predstavnicima odgovarajućih organizacija i pojedincima sa značajnim iskustvom u primeni prethodno važećeg Etičkog kodeksa i postignutim rezultatima u oblasti etike, kako bi se ustanovili odgovarajući principi koji bi doprineli da se prevaziđu nedostaci konstatovani u dotadašnjoj primeni etičkih načela i funkcionisanju saveta za praćenje njihove primene. Na osnovu tih konsultacija, zauzet je stav da se, između ostalog, predloži lokalnim samoupravama da članove saveta imenuje skupština JLS nakon sprovedenog javnog konkursa, s tim da na konkursu mogu da učestvuju lica (koja ispunjavaju odgovarajuće uslove) na osnovu sopstvene prijave ili na osnovu obrazloženog predloga koji, uz saglasnost kandidata, može da podnese svako fizičko ili pravno lice. Predloženi način izbora članova Saveta, inkorporiran je u model Odluke, kao i u modele ostalih akata koji se odnose na Etički kodeks (modele Metodologije i Konkursa za izbor članova Saveta, a osnov je i za donošenje Rešenja o imenovanju članova Saveta).
Modeli ovih akata nisu obavezujući za jedinice lokalne samouprave i predstavljaju jedan od mogućih načina uređivanja pitanja vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, što znači da ga JLS mogu prilagoditi ili izmeniti u skladu sa svojim potrebama i opredeljenjima. Ukoliko se vaša opština opredeli za drugačiji način izbora i predlaganja kandidata za članova Saveta, neophodno je da se Odluka i svi ostali akti vezani za Etički kodeks funkcionera prilagode i usaglase sa tim opredeljenjem.
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u komunalnim delatnostima previđeno je u članu 67. da "Poslodavac može da isplati solidarnu pomoć zaposlenom u skladu sa svojim opštim aktom i pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva: 1) radi ublažavanja posledica elementarnih ili drugih nepogoda, 2) radi pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, 3) u drugim slučajevima određenim opštim aktom. Poslodavac je dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva. Visina solidarne pomoći iz stava 6. ovog člana po zaposlenom na godišnjem nivou iznosi 41.800 dinara, bez poreza i doprinosa.". Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako: 1) posluje sa neto gubitkom? 2) ako posluje sa neto prihodom ali bi isplata solidarne pomoći zaposlenima dovela poslodavca u gubitak? Da li postoje obrasci za isplatu ovog primanja i da li je osnivač dužan da ih overi? Da li poslodavac može da isplati deo iznosa solidarne pomoći zaposlenima, koji mu je raspoloživ kako ne bi poslovao sa gubitkom? U kom momentu u finansijskoj godini poslodavac procenjuje da li ima obezbeđena finansijska sredstva za ovu isplatu?
Solidarna pomoć radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, kao novi i do tada potpuno nepoznat vid davanja, uvedena je aneksima 2 i 3. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS (u daljem tekstu PKU), kao neki vid kompenzacije za umanjenje zarada zaposlenih u JKP za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Taj vid solidarne pomoći predviđen je i u trenutno važećem PKU, a bez obzira na to što su posle prestanka važenja Zakona kojim su zarade umanjivane, praktično prestali i razlozi uvođenje ovog vida davanja.
Po važećem PKU, poslodavac je dužan da obračuna i isplati solidarnu pomoć namenjenu za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, ali pod uslovom da su za tu namenu obezbeđena finansijska sredstva. Drugim rečima, kada sredstva nisu obezbeđena nema ni obaveze poslodavca.
U članu 67. stoji da je „poslodavac dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva“, iz čega proizilazi da se sredstva mogu obezbediti jedino godišnjim programom poslovanja koji su JP inače u obavezi da sačinjavaju na način po proceduri propisanoj Zakonom o javnim preduzećima. Dakle, smatra se da su sredstva za ovu namenu obezbeđena kada je isplata ovog vida solidarne pomoći predviđena (planirana) godišnjim programom poslovanja javnog preduzeća, a čime je stvorena i obaveza poslodavca.
Dinamika i način isplate, nisu pitanja koja su u PKU dalje razrađivana i precizirana, tako da poslodavac koji je u godišnjem programu planirao sredstva, obavezu može da izvrši na način kako je to pitanje regulisano opštim aktom ili godišnjim programom poslovanja preduzeća, a u slučaju da opštim aktom ili godišnjim programom ova pitanja na neki drugi način nisu uređena, isplata može da izvrši u toku godine u bilo kom mesecu, jednokratno u celini ili parcijalno (u ratama).
Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto gubitkom? / Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto prihodom ali bi isplata solidarne pomoći zaposlenima dovela poslodavca u gubitak?
Da, dužan je. Ako je isplata solidarne pomoći planirana godišnjim programom, pretpostavka je da su u momentu sačinjavanja plana i prilikom razmatranja godišnjeg programa na Skupštini JLS, sagledani svi aspekti od kojih zavisi poslovni i finansijski rezultat preduzeća. Dakle, ako je tako planirano, kao i kod bilo koje druge obaveze, poslodavac je dužan da isplati zaposlenima ovaj vid solidarne pomoći, bez obzira na promenjene okolnosti i naknadna saznanja. To važi i u slučaju da preduzeće ostvaruje negativni rezultat poslovanja (gubitak).
Ako se u toku godine (naknadno) proceni da bi isplata solidarne pomoći ipak bila preveliki teret za preduzeće i ako do tog momenta nije izvršena isplata, onda se može pokrenuti procedura izmene i dopune programa poslovanja, gde bi delimično ili u celini preispitala prvobitna odluka.
Da li postoje obrasci za isplatu ovog primanja i da li je osnivač dužan da ih overi?
Ne. Isplata ovog vida solidarne pomoći nije sastavni deo ZIP obrasca i ne podleže overi od strane osnivača.
Da li poslodavac može da isplati deo iznosa solidarne pomoći zaposlenima, koji mu je raspoloživ kako ne bi poslovao sa gubitkom?
Pošto je obaveza uslovljena obezbeđenjem sredstava, a ako je prilikom donošenja godišnjeg programa kojim se sredstva obezbeđuju konstatovano da nema dovoljno sredstava za isplatu punog iznosa, obaveza je mogla da se planira i isplati u iznosu manjem od 41.800 dinara.
U kom momentu u finansijskoj godini poslodavac procenjuje da li ima obezbeđena finansijska sredstva za ovu isplatu?
Kada se radi o ovoj isplati, u toku godine poslodavac nema previše opcija da menja odnos prema nastaloj obavezi. Može samo da ceni da li će naredne poslovne godine moći da obezbedi dovoljno sredstava i da u skladu sa tom procenom, sa ili bez obaveze za isplatu solidarne pomoći, planira poslovanje preduzeća za narednu godinu.