Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada rukovodilac organa donese odluku o izboru kandidata, a u pitanju je javni konkurs za namešteničko radno mesto, kao pouka o pravnom sredstvu se upućuje na žalbenu komisiju ili na sud?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, uputstvo o pravnom sredstvu bi glasilo da zaposleni može protiv konkretnog rešenja da pokrene radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
U radu gradske IRK praksa je da mišljenje IRK važi sve do donošenja novog mišljenja/izmene mišljenja. Da li komisija pravilno postupa u stavu da jedno mišljenje važi sve do donošenja novog, pa i mere koje su u njemu predložene, ili je potrebno da roditelj za svaku radnu godinu podnosi zahtev IRK radi predlaganja subvencije za narednu radnu godinu u Predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 50. stav 3. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr.zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr.zakon , 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) propisano je da roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ne učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom boravku u slučaju kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili deca iz materijalno ugroženih porodica. Zakonski osnov za ovu odluku predstavlja član 35. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 – odluka US, 51/2021 – odluka US, 53/2021 – odluka US, 66/2021 i 130/2021) koji propisuje da deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi.
S obzirom da interresorna komisija može u svom mišljenju da preporuči ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom smatramo da je dovoljno da na osnovu prvog mišljenja roditelj može da ostvari pravo na subvenciju bez podnošenja ponovnog zahteva.
Subvencija se ne može ostvariti ukoliko je za to dete ostvareno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, i u tom smislu potrebno je da interresorna komisija prati realizaciju i ostalih preporučenih mera.
Da li nakon donošenja negativnog konačnog rešenja od strane Poverenika na sve moguće žalbe tražioca po svim osnovima za jedan predmet - jedan zahtev tj. dobijen odgovor, čime je Poverenik samim tim potvrdio da je ovlašćeno lice i uopšte organ javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, tražilac i dalje može da se obrati Povereniku i predloži pokretanje prekršajnog postupka?
U slučaju kada je tražilac podneo zahtev za informacijama od javnog značaja i organ vlasti je u skladu sa zakonom postupio po tom zahtevu, a nakon toga je tražilac uložio žalbu Povereniku koji je povodom toga doneo negativno konačno rešenje tj, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio da je organ vlasti javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, nakon toga, tražilac ne može ponovo da podnese zahtev Povereniku za pokretanje prekršajne prijave po ovom pitanju.
Međutim, može se desiti situacija da tražilac, nakon donošenja konačnog rešenja Poverenika kojim je odbio žalbu tražioca kao neosnovanu, da ponovo podnese zahtev za pristup istim informacijama koje je već tražio. U tom slučaju se to vodi kao novi zahtev tj. postupak i organ javne vlasti je dužan da u propisanim rokovima odgovori na traženi zahtev. U slučaju da propusti to da uradi (rukovodeći se da je već odgovorio), tražilac informacije može da uloži žalbu Povereniku.
Dakle, neophodno je da ovlašćeno lice za postupanje po informacijama od javnog značaja, ukoliko dobije ponovo isti zahtev od istog tražioca, postupi u skladu sa zakonom, jer se to smatra novim zahtevom.
Da li vlasnik stana, koji ne živi u stanu, može da ostvari pravo na poreski kredit ukoliko je na stanu konstituisano pravo plodouživanja?
Pravo plodouživanja može se ustanoviti ugovorom. Ukoliko se plodouživanje ustanovljava ugovorom o poklonu, prodavac prenosi pravo svojine na poklonoprimca, a ugovorne strane ugovore pravo doživotnog ili ne plodouživanja za poklonodavca na poklonjenoj stvari. Nepokretnosti se mogu kоristiti i kada ona nije njihova, odnosno na njima može postojati pravo plodouživanja, upotrebe ili stanovanja.
Obaveza po osnovu poreza na imovinu u skladu sa članom 10. Zakona o porezu na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Poreska obaveza je nastala i ako postoje uslovi da se nepokretnost može koristiti, a obveznik je ne koristi. Naime, pravo je (ali ne i obaveza) obveznika poreza da objekat na kome je imalac prava koristi.
U skladu sa članom 13. Zakona o porezima na imovinu utvrđeni porez na kući za stanovanje ili stanu u kojem stanuje obveznik i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana, umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara.
Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj kući za stanovanje ili stanu stanuje čije prebivalište je prijavljeno u toj kući ili stanu, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice. Ako su za istu kuću ili stan ispunjeni uslovi za umanjenje utvrđenog poreza po više osnova umanjenje se vrši po jednom osnovu koji je najpovoljniji za obveznika.
Shodno navedenom, ukoliko vlasnik stana ne stanuje u kući za stanovanje ili stanu koja je predmet poreza na imovinu i nema prijavljeno prebivalište u njoj u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana, nema pravo na poreski kredit.
Da li zaposleni na određeno vreme (radi zamene odsutnog zaposlenog ili povećanja obima posla) ima pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Kako navedena uredba ne pravi razliku u odnosu na trajanje radnog odnosa službenika ili nameštenika, smatramo da u konkretnom slučaju lica u radnom odnosu na određeno vreme imaju pravo na otpremninu.