Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postavljena lica u Pravobranilaštvu mogu da imaju dodatak za dodatno oppterećenje na radu?
Član 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kaže da ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. U pismenom nalogu se navodi i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Dodatak za prekovremeni rad isključuje dodataka za dodatno opterećenje na radu.
Dakle, smisao ovih odredbi je da se pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu ostvaruje kada se obavljaju poslovi koji nisu u opisu radnog mesta tog zaposlenog, a nalažu se usled povećanog obima posla ili zamene odsutnog zaposlenog.
Kada i kako se inernom revizoru može dodeliti dodatni koeficijent od 10% na osnovni koeficijent?
U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju se na osnovu 1) osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica); 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu; 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. Osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave čini proizvod osnovice i koeficijenta. Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, koja takođe aktom utvrđuje i koeficijente za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u JLS.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) utvrđeni su osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata, kao i dodatni koeficijenti na osnovu složenosti i odgovornosti poslova. Član 5. stav 2 Uredbe predviđa da se ovako utvrđeni koeficijenti mogu uvećati:
Zaposlenom koji ima pravo na uvećanje koeficijenta po više osnova, ukupno uvećanje koeficijenta ne može biti veće od 10%.
Iz navedenih odredbi vidimo da interni revizori nisu izdvojeni kao grupa kojoj se može dodatno uvećati koeficijent obračunat u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.
Potrebno tumačenje člana 27 k Zakona o budžetskom sistemu u vezi prijema novozaposlenih lica na neodređeno vreme u okviru 70%.
U skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu između ostalog je predviđeno da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Dakle, ukoliko je korisnik javnih sredstava imao pravo da u 2021. godini zaposli 3 lica bez posebnih dozvola i saglasnosti i to i učini u toj godini, u narednoj godini će se broj lica koje može da primi u radni odnos na neodređeno vreme bez posebnih dozvola i saglasnosti umanjiti za 3 novoprimljenih u prethodnoj, kao što je navedeno u članu 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.
Koje mere naložiti i kojim redosledom postupiti po čl. 33. stav 6. Zakona o inspekcijsko nadzoru?
Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera (što podrazumeva i baštu ugostiteljskog objekta) na javnim i drugim površinama, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave (član 146. Zakona o planiranju i izgradnji).
Na nadziranog subjekta koji na javnu površinu postavi bašti ugostiteljskog objekta bez odobrenja nadležnog organa primenjuju se i odredbe posebnog postupka za neregistrovanog subjekta propisane u članu 33. Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo stoga što je nadzirani subjekt preduzeo aktivnost (postavio baštu) iako nije pribavio odobrenje nadležnog organa, što je uslov za njeno postavljanje.
Prema članu 33. stav 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru, neregistrovanom subjektu rešenjem se, između ostalog, nalaže da bez odlaganja pokrene postupak za upis u osnovni registar/posebni registar/evidenciju koju vodi nadležni organ ili organizacija ili pribavljanja saglasnosti nadležnog organa ili organizacije ili prijave nadležnom organu ili organizaciji i zabranjuje da obavlja delatnost ili vrši aktivnost do ispunjenja za to propisanih uslova.
Predmetni slučaj zahteva razumevanje smisla norme iz Zakona o inspekcijskom nadzoru i cilja koji se njome želi ostvariti i saglasno tome određeno prilagođavanje norme konkretnom slučaju. Navedena odredba ima za cilj da se neregistrovani subjekt uvede u legalne tokove i da se, do ispunjenja propisanih uslova, neregistrovani subjekt spreči da nezakonito obavlja delatnost ili vrši aktivnost.
Sa aspekta nadležnosti komunalne inspekcije, nezakonitost predstavlja bespravno zauzeće javne površine postavljanjem bašte ugostiteljskog objekta, a cilj inspekcijskog nadzora je otklanjanje te nezakonitosti.
Ukoliko bi inspektor korisniku/vlasniku bašte zabranio obavljanje delatnosti, time ne bi otklonio nezakonitost koja je predmet nadzora komunalnog inspektora. Bašta bi i dalje ostala na javnoj površini, iako nadležni organ u propisanoj proceduri nije ispitao da li se njenim postavljanjem remeti ili ugrožava bezbednost saobraćaja, ugrožava neki komunalni objekat, ruži izgled grada i sl. Dakle, nezakonitost, koja je predmet nadzora, ne bi bila otklonjena.
Stoga, treba primeniti ovlašćenje iz opštinske odluke i naložiti uklanjanje bašte u primerenom roku.
Ukoliko u toku postupka nadzirani subjekt podnese zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje bašte, postoji mogućnost da inspektor isprati postupak po tom zahtevu i da npr. odlaganjem izvršenja rešenja, predupredi situaciju uklanjanja i ponovnog „vraćanja“ bašte u kratkom roku, što sve zavisi od okolnosti konkretnog slučaja.
Da li zaposleni koji je najpre radio u upravi, a zatim prešao u ustanovu ima pravo na ukupan minuli rad, s obzirom da je ustanova u koju je prešao osnovana od strane JLS i svi se finansiraju iz budžeta JLS? Da li zaposleni koji menjaju radna mesta, odnosno iz jedne ustanove pređu da rade u drugu ili u lokalnoj samoupravi, imaju pravo na ukupan minuli rad, s obzirom da su sve ustanove indirektni korisnici budžeta?
Po pitanju računanja dodatka na platu po osnovu godina provedenih na radu (minuli rad) u organima lokalne samouprave, navodimo da je članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Dakle, zaposleni u organima lokalne samouprave ne ostvaruju pravo na minuli rad za godine rada provedene u ustanovama koje osniva lokalna samouprava.
Po pitanju računanja dodatka na platu po osnovu godina provedenih na radu (minuli rad) u ustanovama koje osniva lokalna samouprava pravimo razliku u odnosu na to o kojoj ustanovi se radi. Opšte pravilo dato je u Zakonu u radu i kaže da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Dalje se ovo pravo može urediti kolektivnim ugovorima.
U ustanovama kulture koje osniva jedinica lokalne samouprave računanje minulog rada regulisano je članom 25. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice. Poslodavac u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana je ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom. Dakle, zaposleni u ustanovama kulture imaju pravo na minuli rad za godine rada provedene u ustanovi kulture u kojoj rade i u drugim ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a nemaju pravo na minuli rad za godine rada provedene u organima lokalne samouprave.
U ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja računanje minulog rada regulisano je članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu u skladu sa zakonom za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavcem, u ovom smislu, smatra se predškolska ustanova i osnovna škola kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava. Dakle, zaposleni u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja takođe nemaju pravo minuli rad za godine rada u organima lokalne samouprave.
U zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pravo na minuli rad regulisano je članom 95. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u kome se kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice. Dakle, zaposleni u zdravstvenim ustanovama imaju pravo na minuli rad samo za godine rada provedene u zdravstvenoj ustanovi u kojoj rade i nemaju pravo na minuli rad za godine provedene u organima lokalne samouprave.
U ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pravo na minuli rad regulisano je članom 60. Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji u kome se kaže da da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) – 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite. Dakle, ni zaposleni u ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač lokalna samouprava nemaju pravo na minuli rad za godine provedene u radu u organima lokalne samouprave.
Napominjemo da jedinice lokalne samouprave, kao i ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave, mogu zaključivati pojedinačne kolektivne ugovore i utvrditi pravo na minuli rad šire od posebnih kolektivnih ugovora.